Izvor: Politika, 05.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dva principa Beograda
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je da će Beograd danas u Beču, na novoj rundi pregovora o budućnosti Kosova i Metohije, insistirati na usvajanju dva fundamentalna principa – na opredeljenju da se ceo proces mora temeljiti na Rezoluciji 1244 i da nema pribegavanja unilateralnim potezima. "Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti je dokument koji mora da definiše pregovarački proces i pristupanje rešavanju budućeg statusa. To je principijelan stav koji teško ko može da ospori. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Rezolucija 1244 je dokument Saveta bezbednosti UN koji definiše celo polje, okvir pregovaračkog procesa", rekao je Jeremić u ekskluzivnom intervjuu koji je dao generalnom direktoru Tanjuga povodom 64. godišnjice od osnivanja nacionalne agencije Republike Srbije.
Prema njegovim rečima, drugi princip na kojem će delegacija Beograda insistirati je da nema pribegavanja unilateralnim potezima.
On je ocenio da će jedna od važih tema u Beču danas, na četvrtoj rundi pregovora Beograda i Prištine, biti upravo dalji razgovor o 14 tačaka. "Ostala su još tri sastanka koja su zakazana u periodu od 5. novembra do 10. decembra. Ovaj predstojeći sastanak, koji se dešava na najvišem nivou, orediće pravac u kome će se proces kretati do 10. decembra", rekao je Jeremić.
"Đinđić je 2002. govorio da mi moramo znati kakav je status Srbije, da ne smemo biti ničiji žeton u rezervi kojim bi neko namirivao svoje dugove. On je 2002. napisao interni dokument 'Strategija za Kosovo i Metohiju'. U skladu s tim dokumentom, krenuo je u diplomatsku ofanzivu, uputio pismo Savetu bezbednosti 7. februara 2003. u kome traži da se odredi tačan datum povratka srpskih snaga bezbednosti na KiM, uključenje srpske strane u pregovore o budućem statusu KiM, kao i da se Srbima prizna status nacionalne zajednice. Koliko su danas naši zahtevi daleko od ovih Đinđićevih i koliko su oni danas kompatibilni sa zahtevima koje danas pokušavamo kroz pregovore, od Njujorka do Beča, da sprovedemo? U međunarodnoj zajednici odnosi se prilično dinamično menjaju i, rekao bih, da se nikada brže nisu menjali odnosi nego danas."
Status Kosova je, naglasio je šef srpske diplomatije, pitanje koje opterećuje odnose u celom regionu i "ukoliko je strateški pravac kretanja regiona integracija u Evropsku uniju, onda je to upravo ono što radimo i to je ono za šta se mi u pregovaračkom procesu o Kosovu i zalažemo". "Kada mi insistiramo na tome da želimo kompromisno rešenje za Kosovo, rešenje koje je prihvatljivo i za Beograd i za Prištinu, mi se direktno borimo za evropsku budućnost zapadnog Balkana", objasnio je Jeremić.
"Kada mi kažemo da hoćemo prihvatljivo rešenje i za Beograd i za Prištinu, mi se, zapravo, vrednosno i praktično borimo za evropsku budućnost zapadnog Balkana. To je jedan od najvažnijih argumenata koji mi treba da koristimo, što inače i činimo, koristimo u našim razgovorima, pre svega, sa evropskim zvaničnicima", ocenio je Jeremić.
Sumirajući rezultate posete Rusiji 2001. godine pokojni premijer Zoran Đinđić je rekao da je "za Srbiju... važno da se u našem vrlo osetljivom regionu uspostavi ravnoteža prisustva EU, SAD i Rusije i ne bi bilo dobro da kod nas postoji neki debalans", dodajući da je "potrebno veće rusko prisustvo kod nas". Rusija je, s Putinom na čelu, veliki i respektabilan igrač na svetskoj sceni, pa i kod nas neuporedivo više nego 2001.
Na pitanje u kolikoj meri je to razlog da unutar našeg demokratskog bloka dođe do disonantnih tonova oko pristupanja NATO-u, ministar je odgovorio: "Rusija je strateški partner Evrope i velike većine evropskih regija. Prema tome, Balkan je samo još jedan deo Evropske unije gde je rusko prisustvo evidentno i gde uticaj Rusije raste. Prisustvo i uticaj Rusije na ovom prostoru nikako ne isključuje, čak pospešuje, put Balkana ka Evropskoj uniji", rekao je Jeremić i naglasio da izbalansirani odnosi s Moskvom, Briselom i Vašingtonom predstavljaju kičmu spoljnopolitičke vizije Srbije.
Kada je reč o NATO-u, odnosno odbrambenoj politici Srbije, to pitanje je, po njegovom mišljenju, "malo složenije" u političkom smislu. "Srbija ima traumatičnu istoriju odnosa sa Severnoatlantskom alijansom. I zbog toga su evroatlantska integracija i evropska integracija Srbije dva ne toliko podudarajuća puta, iz potpuno razumljivih razloga. Mi ne možemo da zaboravimo 1999. i nikada je nećemo zaboraviti", naglasio je šef srpske diplomatije.
On je ipak ukazao da bi za Srbiju, kad je reč o bezbednosnom povezivanju prostora, za Srbiju bilo izuzetno opasno da ona u bezbednosnom smislu ostane izolovana, odnosno da bude bezbednosno ostrvo.
Međutim, ono što, apsolutno moramo da nastavimo jeste, istakao je Jeremić, naše bezbednosno povezivanje kroz evroatlantske programe, sadržane u "Partnerstvu za mir".
Tanjug
[objavljeno: ]
.jpg)
