Izvor: Blic, 18.Apr.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dunav kroji granicu
Granica između Srbije i Hrvatske na Dunavu i dalje je otvoreno pitanje ove dve države. Iako postoje međudržavne komisije, pomaka nema, pa je i granica jedan od problema koji treba da reše dve države.
Prilikom posete Bačkom Monoštoru na severu Vojvodine, čiji se deo teritorije takođe katastarski vodi u Hrvatskoj, i Tadić i Josipović složili su se da se taj problem mora rešiti dijalogom, ali da je to teško i kompleksno pitanje.
Predsednik Srbije Boris Tadić >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je ocenio da se to pitanje ne može lako rešiti i podsetio da je radna grupa koju su formirale Srbija i Hrvatska ocenila da je problem kompleksan, ali i dodao kako očekuje da će to pitanje biti rešeno kroz regionalne procedure.
– Nikada nije lako rešiti pitanje granica, čak i ako je reč o samo jednom jedinom spornom metru. Očekujem da to pitanje reši zajednička radna grupa. Ako ni komisija ne reši to pitanje, postoje pravni mehanizmi za rešenje spora – rekao je u Bačkom Monoštoru predsednik Hrvatske Ivo Josipović.
Međudržavne komisije postoje godinama, ali očigledno da se nije mnogo odmaklo u rešavanju ovog otvorenog pitanja dve države. Do sada je stav Srbije bio da državna granica treba da se odredi sredinom toka Dunava, dok se Hrvatska zalagala za povlačenje državne granice prema granici katastarskih opština. I tu je spor, jer se s leve obale Dunava u Srbiji nalazi oko 10.000 hektara koje katastarski pripadaju Hrvatskoj, a na desnoj, hrvatskoj strani, oko 3.000 hektara koje se u katastarskim knjigama vode kao teritorija srpskih opština. Sporno područje proteže se od granice sa Mađarskom do Bačke Palanke, a najviše spornih teritorija je u opštinama Sombor, Apatin i Bačka Palanka. Prećutno, od početka 90-ih i ratnih sukoba državna granica je na Dunavu, a pitanje razgraničenja ostavljeno je za neka druga vremena. Granični problem zapravo je napravo Dunav koji je pomerio svoje glavno korito ka zapadu. U katastru Austro-Ugarske iz 1878. godine katastarske granice bile su određene maticom glavnog toka Dunava. Od tada reka je svoje glavno korito pomerila tri do pet kilometara ka zapadu. Kako do raspada Jugoslavije pitanje razgraničenja nije bilo od velike važnosti, dve države sada imaju problem koji moraju da rešavaju.
Oštećeni poljoprivrednici
U okolini Bezdana se oko 400 hektara poljoprivrednog zemljišta katastarski vodi u Hrvatskoj. Najveći deo je u državnoj svojini, a oko 150 hektara obrađuju poljoprivrednici. Oni te njive ne mogu da upišu i registar poljoprivrednih gazdinstava niti da za njih dobiju subvencije, jer se katastarski vode u drugoj državi.
