Izvor: B92, 31.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dulić pokreće lustraciju
Beograd -- Oliver Dulić pokrenuće primenu zakona o lustraciji, koji država ne primenjuje već četiri godine.
Predsednik Skupštine Srbije predložiće kandidate za članove lustracione komisije, kako bi zakon o lustraciji konačno mogao početi i da se sprovodi. Pitanje lustracije aktuelizovano je na insistiranje LDP-a, a vrhunac je doživelo na jučerašnjoj sednici Skupštine, kada je nekadašnji član JUL-a Zoran Balinovac, u Skupštini kao Vladin izaslanik, pokušao da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << predstavi izmene zakona o vladi i o državnoj upravi.
Zakon o lustraciji u Srbiji usvojen je još 2003, ali nikada nije primenjen. Naime, posle parlamentarnih izbora 2003. komisija koja bi trebalo da sprovodi zakon ostala je bez dva člana iz redova poslanika.
Prethodni saziv Skupštine nove članove nikada nije predložio niti izabrao. Osim toga, Komisiji za lustraciju nikada nisu obezbeđena ni sredstva iz budžeta ni prostor za rad.
Novi predsednik Skupštine, Oliver Dulić, kaže da će on sve svoje zakonske obaveze ispuniti. "Obaveza predsednika Skupštine, po zakonu o lustraciji, koji je važeći i postojeći i koji ja apsolutno moram da primenim, kao i sve druge zakone ove zemlje, jeste da da svoje predloge za Komisiju o lustraciji”, kaže on.
"Što se tiče oživljavanja samog procesa lustracije, prema postojećem zakonu, treba svoje učešće da daju i mnogi drugi akteri na političkoj sceni”, kaže on.
"U Komisiju o lustraciji ulaze i tužioci i sudije, ulaze i predstavnici pravne struke. Ja ću svoj deo obaveza koji imam po zakonu o lustraciji ispuniti”, rekao je predsednik Skupštine.
Osnovni cilj Zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava, kako se zapravo zove zakon o lustraciji, bio je da neko vreme na javnim funkcijama ne mogu da budu oni koji su kršili ljudska prava, ali kao razlog što to nije sprovedeno uglavnom se vidi nedostatak političke volje.
Slučaj Zorana Balinovca, direktora Sekretarijata za zakonodavstvo, vratio je lustraciju u prvi plan.
Njegovu političku biografiju obeležilo je članstvo u JUL-u do 2000, bio je pomoćnik ministra pravde i jedan od tvoraca čuvenog Zakona o terorizmu, prema kom se organizacija Otpor tretirala kao teroristička.
Poznat je i kao čovek zadužen za sprovođenje zloglasnog Zakona o informisanju. U javnosti se govori da je upravo on odlučivao koji mediji će i koliko biti kažnjeni.
Stručnjaci, međutim upozoravaju i da je zakon o lustraciji teško primenjiv, ukoliko se ne donese niz drugih zakona, a posebno zakon o otvaranju tajnih dosijea.
.jpg)
