Izvor: Politika, 18.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dug put od presude do primene
Da li postoji način da se odluke međunarodnih sudova koje se odnose na naše građane poštuju u Srbiji? Komitet za ljudska prava Ujedinjenih nacija je tri godine razmišljao i onda odlučio da pokuša da zaštiti novinara Željka Bodrožića. Komitet odlukom obavezuje državu, tada državnu zajednicu Srbija i Crna Gora, da ukine presudu i to javno objavi da mu nadoknadi troškove postupka i plati obaštećenje zbog kršenja ljudskih prava po Međunarodnom paktu o građanskim i političkim pravima.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
I tu nastaje drugi zaplet u ovoj priči koja je započela 11. januara 2002. godine. Tog datuma je Bodrožić u "Kikindskim" (nedeljne lokalne novine) objavio tekst "Rođen za reforme" u kome je opisao političku scenu prve godine tranzicije u Kikindi. On je kritikovao novu demokratsku vlast, jer su na njenom čelu bili – čelnici stare vlasti. "Svi su poludeli", kaže Bodrožić, "ali je samo Šegrt presavio tabak".
Presudom Opštinskog suda u Kikindi 2002. godine po tužbi Dmitra Šegrta, nekadašnjeg člana IO SPS-a i direktora fabrike "Toza Marković", Bodrožić je osuđen za uvredu, što je potvrdio Okružni sud u Zrenjaninu.
Novinar tada traži pomoć od Jukoma koji je zahteva od državnog tužioca da podnese zahtev za zaštitu zakonitosti pred Vrhovnim sudom, ali je on to odbio. Kako u maju 2002. godine Srbija još nije ratifikovala Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, Sud u Strazburu je bio nenadležan, pa je upućen podnesak Komitetu za ljudska prava UN. Nakon više od tri godine stigao je odgovor u novembru 2005. godine u kome je državi dat rok od tri meseca da postupi po odluci Komiteta i izvesti ga o preduzetim merama.
Ministarstvo pravde je reagovalo u roku i krajem januara 2006. godine poslalo kratak dopis u kome traži da Bodrožić donese zahtev za obeštećenje i naknadu sudskih troškova. Njegovi zastupnici tražili su pre svega da se presuda ukine. Ministarstvo ćuti i tek kada reaguju predsednika Republike, NUNS-a i poverenika za informacije od javnog značaja saopštava da ne može da utiču na sudsku vlast.
U međuvremenu državni tužilac podnosi zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnom sudu. "Mislili smo da je to izlaz koji je smislio neko iz vlasti. Vrhovni sud, međutim, prošlog meseca odbija tužioca i potvrđuje presudu kikindskog i zrenjaninskog suda", kaže Bodrožić.
"Slučaj Bodrožić" otvara pitanje da li u Srbiji postoje načini da se sprovedu odluke međunarodnih institucija u kojima je ona članica i sa kojima ima potpisane ugovore o saradnji.
Biljana Kovačević-Vučo predsednica Jukoma, kaže da nema pravnog leka kojim sud može da se natera da ispoštuje odluku Komiteta UN, iako smo ga priznali. "Njegove odluke nisu obavezujuće ali imaju političku težinu. Pošto nema pravnog mehanizma da se odluke Komiteta primene, naši sudovi pokazuju sve mogućnosti opstruisanja. Slično je i sa odlukama Evropskog suda za ljudska prava koje imaju obavezujuće odluke, ali takođe nema mehanizama da se one primene. Naš sud odbija i njihove presude, Ministarstvo pravde kaže da ne može da utiče na sudove, a građani se upućuju na Službu za ljudska prava. Na taj način se obesmišljaaju međunarodne institucije", kaže Kovačević-Vučo.
I Branislav Bjelica, zamenik ministra pravde, kaže da stav Komiteta nije presuda, ali je Ministarstvo pokrenulo jedini mogući pravni mehanizam: ponuđena je nadoknada nematerijalne štete, a tužilac je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti, čime bi presuda trebalo da se stavi van snage. Nije uspelo iako Bjelica kaže: "Nakon što je donesen Ustav, Konvencija o ljudskim pravima primenjuje se na osnovu njega i u našem pravu. Takođe nije sporno da su sve obaveze iz međunarodnih ugovora obavezujuće po novom Ustavu (član 16.) i da su sastavni deo poretka".
Ipak povodom slučaja Bodrožić, Bjelica ne gubi nadu i kaže da je država konstatovala da je povređeno pravo novinara da izveštava.
Zamenik ministra tvrdi da veću težinu imaju odluke Suda za ljudska prava i Suda u Strazburu koje se moraju poštovati: "Opet treba poći od novog Ustava jer se po članu 145. sudovi obavezuju da poštuju odluke stranih sudova po međunarodnim ugovorima."
To znači da je, po zameniku ministra, u Srbiji moguće primeniti evropsku pravdu bez problema. Srećom, ovu tvrdnju je lako proveriti, već na prvoj presudi koja iz Strazbura bude stigla u Beograd.
Ivana Anojčić
[objavljeno: 18.03.2007.]
