Izvor: Večernje novosti, 10.Apr.2015, 23:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Duboka tajna

Prolazi tiho, pa burno, onda curi, ili kaplje kao ledenica na martovskoj jugovini, čini se da ga nema ali nas trava, drvo, ogledalo s našim likom u dubini, podseti na to nešto što sve najpre uzdiže potom vuče prema kraju, što nema ukus, boju, miris a jače je od svega što poznajemo. Zove se vreme.Prošla su dva milenijuma našim aršinima merenog vremena od Hrista, njegovog rođenja, smrti i vaskrsa. Nešto kraće traju rasprave o čoveku koji je promenio misaoni tok milijardi ljudi, ili >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << su to učinili njegovi sledbenici, ili tumači njegove propovedi, svejedno je. Učenje Hristovo, uz osnovne postavke, pretopljene u dogmu jedne od monoteističkih religija, obesmislilo je vreme, učinilo ga relativnim, dalo do znanja da ima početka ali nema kraja.Uoči svakog Božića i Vaskrsa pojave se teoretičari religije na veslu starih priča čiji je cilj da suštinu verovanja u hrišćanstvu dovedu pod znak pitanja, da se kazuje i dokazuje kako je Isus bio samo običan čovek, nešto prosvetljeniji od drugih, da nije činio čuda, nije imao sledbenike i nije vaskrsao. Ovo poslednje - vaskrsenje - tačka je oslonca vere hrišćana, na tome počiva sve što hrišćane čini verujućim bićima, to je nešto o čemu se - a nije drugačije ni s dogmama drugih velikih religija - ne razgovara. Ili verujete ili ne verujete.Vreme kada su postavljeni kanoni hrišćanstva bilo je vreme skučene ljudske svesti, primitivne tehnologije, i niko, bar koliko danas znamo, nije mogao ni da nasluti do kojih će se visina uzdići ljudski mozak i šta će sve uspeti da stvori. Mnogo toga je u međuvremenu obesmišljeno, dovedeno do apsurda, odbačeno... gotovo sve osim vere. To je neiscrpno pogonsko gorivo, uzimamo ga iz mozga, naš jedini kontakt s onostranim, božanskim, nesagledivim. E, ta vera je u neraskidivom spoju s vaskrsenjem, ma kako god ga neko tumačio i video, nevažno je. Nema suštinske razlike između apsolutne vere da će se Isus Hrist jednoga dana fizički pojaviti u nebeskoj kočiji i spustiti na zemlju i isto tako nepomućene vere da se čovek može vratiti svom izvorištu, obnoviti, duhovno vaskrsnuti. Da se može u potpunosti promeniti, samo ako hoće.Kakav god da je bio život i životni kraj Isusa iz Nazareta, ono što pripisujemo njegovom učenju nesumnjivo je mogućnost da naše živote učinimo lakšima, da shvatimo beskrajnu moć čistog, neupitnog, neuslovljenog verovanja.Čoveku je dato da nikoga i ništa ne može u celosti, do kraja da kontroliše. Osim sopstvenih misli, a to je najteže. Onaj kome ovo pođe za rukom, a takvi nisu retki - mnogi od njih nisu svesni blagodeti koju imaju - otkrio je tajnu života, suštinu verovanja Isusa Nazarećanina, otkrio je tajnu Vaskrsa.

Nastavak na Večernje novosti...