Izvor: S media, 31.Jan.2011, 00:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Državu baš briga što ljudi umiru od srca!
Veliki broj ljudi u Srbiji umre čekajući na operaciju srca, a država ne čini ništa da omogući izgradnju „Dedinja 2". Kad je ministrima baba ili tetka u pitanju, ili kad se razbole, onda obećavaju svašta. Ali, kad ih ništa ne boli, nema ih nigde!
Direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje" i jedan od najboljih evropskih kardiohirurga profesor dr Boško Đukanović u intervjuu za P r e s s kaže da je stanje u srpskoj kardiologiji dramatično, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << pre svega zbog nedostatka kapaciteta, ali i zbog odlaska najboljih stručnjaka u inostranstvo. Đukanović apeluje na ljude iz vrha države da pomognu da se izgradi druga zgrada Instituta „Dedinje", što bi omogućilo da pacijenti u Srbiji ne umiru čekajući operaciju srca, ali i obezbedilo veliku zaradu od operacija pacijenata iz inostranstva.
- Prošle godine je u našem institutu urađeno više od četiri hiljade operacija na srcu i krvnim sudovima. To je rekordan rezultat, mi sada radimo sa skoro 150 odsto kapaciteta! Više od ovoga ne možemo, s obzirom na trenutne smeštajne kapacitete. Ove godine očekujemo konačni odgovor države i Vlade u vezi sa izgradnjom nove bolnice „Dedinje"...
Kolike su sada liste čekanja na operaciju srca i krvnih sudova?
- Nama je neophodna najmanje još jedna ovolika bolnica. Nema potpuno preciznih podataka, ali mislim da bismo sa kapacitetom od osam ili devet hiljada operacija godišnje, uz druge manje centre gde se ovakve operacije izvode, bili na sasvim zadovoljavajućem nivou... Međutim, uz nedostatak kapaciteta, nama je veliki problem i stalni odlazak najboljih stručnjaka u inostranstvo...
Zbog čega doktori odlaze, gde odlaze i koji su to stručnjaci?
- Najviše odlaze anesteziolozi i hirurzi. U poslednje vreme najviše odlaze u bogate arapske države - Emirate i Kuvajt. Tamo im daju zaista jako visoke plate i veoma su cenjeni... Niko ne može da spreči te ljude da odu kad im od toga zavisi egzistencija.
Koliko oni tamo zarađuju?
- Deset hiljada evra mesečno.
A kolika je plata hirurga kod vas na „Dedinju"?
- Hiljadu evra maksimum.
Ima li tu rešenja?
- Pravo rešenje za tu priču praktično ne postoji jer Srbija ne može da daje tolike plate. Jedino moguće rešenje jeste da se mladi ljudi zapošljavaju, da nam ministarstvo odobri da mlade ljude sa biroa, primimo da bismo ih edukovali i da bi ti ljudi zamenili one koji odlaze.
Koliko treba vremena da se obuči jedan kardiohirurg?
- Mnogo. To je individualno, ali u principu je potrebno deset godina edukacije da bi neko operisao srce uz nadzor starijih kolega. Deset godina najmanje.
A da li je rešenje, možda, u komercijalizaciji jednog dela posla?
- Jeste, ali to jako teško ide. To je praktično nemoguće. Taj prekovremeni rad, da doktori rade i po podne i uveče, a da se to plaća ekstra, to je s jedne strane moguće, ali s druge strane je toliko limitirano da je praktično nemoguće. Postoji ograničenost kapaciteta u bolnici. Znači, ne možemo mi da radimo 24 sata kad nemaju ljudi gde da legnu.
Zato insistirate na gradnji „Dedinja 2"?
- Tako je. Ključno rešenje jeste da se ove godine konačno reši status „Dedinja 2". Tu je sad najveći problem u papirologiji, u dozvolama, u izmeni DUP-a... Napravili smo veliki korak pošto nam je bolnica „Dragiša Mišović" ustupila deo placa, ali je sada zapelo sa promenom urbanističkih planova što zaista predugo traje. Krajnje je vreme da neko iz vrha vlasti stavi tačku na sve to i kaže da mora da se gradi u što skorije vreme! Veliki je problem i kadar koji će raditi u toj bolnici, to vam je 300-400 novih ljudi i ti ljudi moraju da se edukuju i pripreme da bi radili. Ljudi koji bi trebalo da odlučuju o tome, zaista, niti shvataju, niti žele, niti pomažu.
Ko je to pre svega? Ministarstvo zdravlja?
- Ministarstvo zdravlja i Vlada moraju da se pozabave ovim pitanjem pod hitno.
Koliko bi to koštalo državu? Nova bolnica sa opremom...
- Oko 25 miliona evra. Te pare bi se maltene za dve godine vratile samo od onog novca koji sada plaćamo Turcima i Austrijancima za pacijente koje tamo šaljemo. Drugo, sa novom bolnicom bismo dobili strane pacijente koji donose čiste pare. Sada nemamo kapaciteta za njih. Jako veliki broj ljudi iz inostranstva čeka na nas, a mi ne možemo da operišemo. A zašto ne bismo operisali Ruse, Turke, Albance i tako zarađivali pare?!
Koliko sada operišete stranaca, a koliko biste mogli kad bi se izgradio „Dedinje 2"?
- Sada je to jako malo. Oko 150 godišnje. Sa novom bolnicom mogli bismo da ih operišemo više hiljada, a cena najstandardnije operacije na srcu je sedam hiljada evra. Pa vi računajte. Pri tom, to je najjeftinije u Evropi... Dakle, država bi mogla da na ovom poslu zarađuje desetine miliona evra godišnje!
Da li ste o svemu tome pričali sa nekim iz vrha vlasti?
- Pričao sam sa svima, bukvalno sa svima, nema s kim nisam pričao.
U novoj bolnici i transplantacija srca
- Jako mi je žao što transplantologija srca nikako ne može da zaživi u ovakvim uslovima. Pazite, mogu ja sutra da transplantiram jedno srce, da se hvalim i slikam po televizijama, ali šta ćemo sa onih 500 ljudi koji čekaju na tu operaciju?! Za ozbiljnu priču mora da se napravi kompletna struktura za kardiotransplantacije, ekipa koja samo o tome brine... Za to su potrebni prostor, ljudi, pare i tek onda to ide kako treba. Ljudi moji, pa mi smo to radili još 1995. godine, a sada jednostavno nemamo uslova da se time bavimo!
Koliko bi koštala transplantacija srca u Srbiji?
- U svetu košta 150.000 evra, a kad bismo mi to radili ne bi koštalo državu više od 30.000 evra. I tu bismo mogli da napravimo ozbiljnu zaradu sa stranim pacijentima. Ali, opet kažem, nama je potreban ozbiljan centar za transplantologiju, treba nam 50 stručnih ljudi, čitav radni tim, samo time da se bavi.
Centar bi bio u „Dedinju 2"?
- Naravno, to je sve predviđeno. Imamo već 20 ljudi potpuno edukovanih za transplantaciju.
I šta kažu?
- Ovako vam je to, kad je ministrima baba ili tetka u pitanju, ili kad se razbole, onda su svi ovde, obećavaju svašta. Ali, kad nemaju problema i kad ih ništa ne boli ne možeš da ih dobiješ na telefon ni po mesec dana!
Ima li bar neko iz vrha države ko ima razumevanja za vas?
- Na sve moje silne apele odazvalo se samo troje ljudi, Dragan Đilas, Verica Kalanović i bivša direktorka RŽO Svetlana Vukajlović. I niko više! A, pravo da vam kažem, ja da sam premijer, ja bih prvo mislio o bolestima srca od kojih u Srbiji svake godine umire sve više ljudi.
A broj bolesnih se povećava?
- Svake nedelje mi imamo duplo više ljudi kandidata za operaciju nego što stižemo da operišemo. Nažalost, veliki broj njih umre čekajući operaciju.
Koliki procenat pacijenata umre čekajući?
- To niko precizno ne zna, ali veliki procenat njih ne dočeka operaciju. Suština je da se sa malom investicijom i sa dobrom voljom može rešiti jedan veliki problem za naše ljude, ali i za strance koji ovde donose gotove pare. Pazite, Japanci proizvedu „tojotu" za sedam hiljada evra i iz Japana je brodom voze u Evropu da je prodaju, a mi bismo mogli da dobijemo čoveka iz Rusije koji donese sedam hiljada evra ovde na noge. I tu je veća zarada nego na onoj „tojoti". Po svakoj, najstandarnijoj operaciji, državi bi ostalo pet hiljada evra, čisto!
Po projektu, nova klinika bi mogla da bude gotova za godinu dana?
- Mogla bi kad bismo mi bili Nemci ili Amerikanci... Ja sam vam sada aktivni pesimista. Borim se ali sam pesimista kad vidim kako maltene nikoga iz države nije briga za celu ovu priču.
