Izvor: S media, 24.Nov.2010, 01:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Državni udar na bogate!
Ministarstvo finansija sprema izmene Zakona o porezu na imovinu i poreza na dobit preduzeća, koje su usmerene prema najbogatijim ljudima u zemlji.
Vlada Srbije planira da uvede dodatni porez na imovinu i dohodak najbogatijim ljudima u zemlji i na tom poslu već radi specijalni tim Ministarstva finansija.
Ministarka finansija Diana Dragutinović izjavila je da vlada priprema dva zakona kojima će više biti oporezovani imućniji građani i preduzeća koja >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << su registrovana na ofšor destinacijama.
Ni protiv koga
- Radi se o zakonima o porezu na imovinu i porezu na dobit preduzeća - kazala je ministarka novinarima, i dodala da očekuje da ti zakoni budu usvojeni do kraja prvog kvartala 2011. godine.
- Zakoni nisu upereni ni protiv koga, već se radi o tome da se više oporezuje imovina veće vrednosti - rekla je Dragutinovićeva. Ona je navela da je 13 do 15 odsto kompanija koje posluju u Srbiji registrovano na ofšor destinacijama, takozvanim poreskim rajevima.
- U nove zakone biće ugrađena najbolja evropska iskustva koja su dala rezultate u zemljama čije su firme takođe registrovane u poreskim rajevima - kazala je ministarka finansija Srbije.
Ona je istakla da ne postoji mogućnost da se retroaktivno primenjuje Zakon o ekstraprofitu kojim su bili dodatno oporezovani građani koji su, koristeći privilegije u bivšem režimu, stekli veliku imovinu.
- Postoji nekoliko ključnih nedostataka postojećeg Zakona o porezima, koji bi trebalo da pretrpi izmene. Prema postojećim zakonima četiri su stope za oporezivanje, što je nepotrebno i komplikuje čitav proces oporezivanja. Treba menjati neadekvatan pristup vrednovanju imovine. Postojeći zakon omogućava potcenjivanje vrednosti imovine kod utvrđivanja stope poreza - kazala je Dragutinovićeva.
To bi, kako je Presu objašnjeno u Ministarstvu finansija, značilo promenu sadašnje prakse da se isto oporezuje vrednost imovine i da isti porez plaća vlasnik 10 ari placa u Kuršumliji i onaj ko poseduje toliku imovinu u elitnom beogradskom Dedinju.
- Takođe, zakonske izmene bi morale da se odnose i na ograničenje postojećeg velikog broja izuzeća kod oporezivanja. I konačno, treba izmeniti postojeći sistem utvrđivanja poreskih kredita. Ovim izmenama, koje bi najviše potkačile najbogatiji sloj stanovništva, vrednost imovine, samim tim i porez, bili bi realnije utvrđeni - kaže Dragutinovićeva.
Sada je, kako nam je objašnjeno u Ministarstvu finansija, po osnovu poreskih kredita predviđeno da svako može da traži umanjenje poreske stope do 70 odsto, i to do 40 odsto za vlasnika i do 10 odsto za članove porodice.
Ministarka se zalaže da poreza najviše budu oslobođeni vlasnici najmanje vrednih nekretnina.
- To je moguće izmeniti u Zakonu o porezu na imovinu. Tako će oni koji imaju najvredniju imovinu ispasti sa liste koja je dozvoljena za izuzeće - kaže Dragutinovićeva.
Društvena odgovornost
Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin izjavio je juče da treba naći „kvalitetan zakonski način" kako da bogataši deo ekstraprofita vrate Srbiji - da li u vidu zadužbinarstva, izgradnje mostova ili učešćem u drugim infrastrukturnim projektima.
- To se rešava zakonskom regulativom ili nekim aktima koji jasno definišu i profilišu ljude koji su u periodu tranzicije napravili ekstraprofite - rekao je Bugarin.
Politički direktor G17 Plus Vladimir Ilić kaže da nam je potreban efikasan i jasan poreski sistem koji će još progresivnije oporezivati velike dohotke i imovinu.
- Na drugoj strani, treba promovisati društvenu odgovornost i solidarnost svih onih koji imaju više. Ne treba niko da „vodi rat sa bogatim ljudima", ali Srbija mora da omogući da imamo mnogo više bogatih i mnogi manje siromašnih. Biti bogat nije nemoralno, ukoliko bogatstvo nije posledica povlašćenog položaja ili kršenja zakona - ocenjuje Ilić.
U ofšor zone za tri godine prebačena 1,1 milijarda evra
Domaće kompanije, ogranci stranih firmi u Srbiji i njihova predstavništva su, prema podacima Narodne banke Srbije, od januara do kraja septembra ove godine transferisali u ofšor poslovne zone 226,6 miliona evra, a u protekle tri godine oko milijardu i 100 miliona evra.
Podaci NBS pokazuju da je najveći deo transfera obavljenih za devet meseci ove godine bio usmeren ka ofšor zonama iz Švajcarske - 134,9 miliona evra, zatim ka Kipru - oko 30 miliona evra, Belgiji - 15 miliona evra i Holandiji - oko 20,8 miliona evra.
Istovremeno je u Panamu transferisano 5,7 miliona evra po osnovu plaćenih usluga kompanijama u inostranstvu, dok je u ofšor zone na Devičanskim Britanskim ostrvima otišlo 5,6 miliona evra.
Na spisku zemalja u koje je transferisan novac iz Srbije su i Bermudi, Bahami, Belize, Gibraltar, Kajmanska ostrva, Lihtenštajn, Luksemburg, Monako, Maršalska ostrva, Malta, Panama, Singapur i San Marino.
B. Bojić
.jpg)
