Izvor: Politika, 13.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Državni interesi” skrivali „afere”
Analitičari prognoziraju da bi predstojeća izborna kampanja mogla da bude prljavija od prethodne, a prve čarke između dojučerašnjih koalicionih partnera DS-a i DSS-a ukazuju da bi tako moglo i da bude
Kampanja za vanredne parlamentarne izbore 11. maja biće „prljavija” nego ona koju su stranke vodile uoči proteklih predsedničkih izbora koji su održani 21. januara, smatraju politički analitičari. Onog trenutka kada jedna od partija krene u negativnu kampanju, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << to će da proizvede svojevrsni domino efekat, kaže u izjavi za Tanjug Marko Blagojević, programski direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju.
Prva potvrda ove ocene već je stigla. Tek što je premijer Vojislav Koštunica objavio kraj koalicije i neminovnost vanrednih izbora, iz Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije počele su da pljušte međusobne optužbe. Potpredsednik Vlade Srbije iz DS-a Božidar Đelić okrivio je premijera da je rešio da obori vladu, jer je odustao od puta ka EU. Ministar ekonomije i regionalnog razvoja i lider G17 plus Mlađan Dinkić je rekao da ne želi u da bude u vladi koja vodi u samoizolaciju, praktično optuživši Koštunicu da vodi zemlju u tom pravcu.
U DSS-u nisu ostali dužni. Savetnik premijera Branislav Ristivojević uzvratio je rečima da je Đelićeva izjava dokaz da se DS tokom kampanje neće baviti politikom već marketingom i najgorim vidom propagande. On je ujedno ocenio da je „jedan od najvećih problema našeg društva” način na koji je Božidar Đelić „zaradio 11 miliona evra”.
„Sve ove godine donosili smo evropske zakone i gradili pravnu državu kako ne bi bilo moguće da se preko noći zaradi 11 miliona evra kao što je zaradio Đelić”, izjavio je Ristivojević, a prenosi Beta. Prema njegovim rečima, „činjenica je da nije zaradio 11 miliona dok je živeo u EU, u Francuskoj, i činjenica je da je posle prvog ministarskog mandata prijavio da je toliko zaradio u Srbiji” a to je, kako je kazao „jedan od najvećih problema našeg društva”.
Pitanje Đelićevog udela u vlasništvu Meridijan banke, članice Agrikol banke u kojoj je Đelić radio između dva mandata, otvorila je opozicija posle formiranja Vlade Srbije, u maju prošle godine. Đelić je tada kazao da ima akcije koje je pošteno zaradio i da je svoju imovinu prijavio nadležnim organima, kao i da brojka koju su radikali pominjali, od 11 miliona evra, nije tačna. Tada je saopštio i da će udeo prodati. Vlada Srbije je, međutim, u julu odbila da odgovori na poslanička pitanja o tome kako je Đelić stekao deonice „Meridijan banke”, navodeći da ta pitanja ne spadaju u njenu nadležnost.
Varnice na liniji DS–DSS ponovo su sevnule nakon što je Dragan Đilas, DS-ov ministar bez portfelja, u izjavi za „Pres” rekao da „svako ko bude glasao 11. maja mora da zna da, ako glasa za DSS, postoji opasnost da u stvari glasa za vlast radikala”. Ovoga puta iz redova DSS-a oglasio se Borko Ilić, potpredsednik stranke. On je, kako prenosi Tanjug, uzvratio da precizan odgovor glasi da je „glas za DS – glas za povećanje Đilasovog deviznog računa”.
„Ali, kada je već otvorio tu temu, neophodno je da Đilas saopšti građanima koliko miliona evra on ima na svom računu, a posebno je važno da svedoči javnosti da li se njegov devizni račun uvećao od kada je ministar i koliko on sada miliona evra tačno ima”, rekao je Ilić uz opasku da bi se time jasno videlo zašto je Đilas u politici – zbog građana ili svog deviznog računa.
Na pitanje kako to da, ako je nešto sporno u vezi sa Đelićevom i Đilasovom imovinom, DSS nije ranije pokrenuo to pitanje, nego tek kada je došlo do rascepa u vladajućoj koaliciji u izjavi za „Politiku” Borko Ilić kaže da to pitanje nije bilo na dnevnom redu zato što su pokrenuta mnoga druga pitanja.
„Hteli smo da imamo jedinstvenu politiku u vladi i zato nismo želeli da iznutra otvaramo neke frontove koji bi nas oslabili u trenutku kada smo se borili za Kosovo i Metohiju, ali očigledno da je DS-u njihov pojedinačni interes ispred državnog. Za građane je bitno da dobijemo odgovore na pitanja koja smo postavili”, kaže Ilić.
Govoreći o tome da li bi pitanje imetka demokrata ikada bilo pokrenuto da nije došlo do svađe u vladajućoj koaliciji, on ističe da je siguran da bi se to pitanje postavilo u javnosti.
„Ko prati političku scenu u Srbiji vidi da se svako pitanje pokrene i otvori. Tako bi bilo i sa ovim. Mi smo u ovom trenutku smatrali da je bitno da građani sada kada imaju pravo izbora 11. maja znaju i dobiju odgovore na pitanja koja se tiču milionske imovine pojedinih funkcionera Demokratske stranke”.
Na podsećanje da vlada nije odgovorila na poslaničko pitanje o Đelićevim milionima, Ilić odgovara da je „obaveza političkih partija ne samo da se bore za vlast već i da stalno otvaraju pitanja koja se tiču i građana i društva i mi smo u skladu sa tim otvorili ovo pitanje”.
To pitanje su ipak, prvi pokrenuli radikali, a sudeći po ovonedeljnim izjavama, građani bi narednih nedelja mogli da saznaju o čemu je sve DSS ćutao zarad viših državnih interesa. Za pretpostaviti je da, ukoliko bi se ispostavilo da ima nečeg nezakonitog u vezi sa imovinom funkcionera DS-a, ni DSS, koji kontroliše ministarstvo policije, ne bi iz te situacije izašao bez političke štete, jer se u pravnim državama tolerisanje nezakonitih radnji zarad viših ciljeva ne smatra prihvatljivim.
Sudeći prema prvim „čarkama” analitičar Dejan Vuk Stanković ocenjuje da će kampanja biti prljavija u odnosu na prethodne predsedničke izbore. Politička temperatura će, kako kaže za naš list, biti još veća kada se otvori priča o Kosovu i Evropi. Tada ćemo se vratiti na prebrojavanje na patriote i izdajnike, na barjaktare reformi i modernizatore i na kočničare reformi, na one koji vode u Evropu i one koji vode u izolaciju.
„Kod nas nema uzusa političke korektnosti i zato očekujem još žešće napade sa jedne i druge strane. Bilo bi pogrešno da se kampanja potroši na diskvalifikacije, umesto na iznošenje prave argumentacije”, ocenjuje Dejan Vuk Stanković.
A Marko Blagojević upozorava da bi lideri partija trebalo da se vode iskustvom iz prethodnih izbora, kada su pozitivne kampanje doprinele izrazito velikom odzivu birača. „Karakteristika pozitivnih kampanja jeste ta da se u njima političke partije i kandidati bave svojim biračima i njihovim prioritetima što daje jedan ozbiljan motivacioni efekat, dok se u negativnim kampanjama partije i kandidati umesto biračima bave jedni drugima i one su u principu demotivacione”, objašnjava Blagojević.
J. Cerovina
[objavljeno: 14/03/2008]
