Izvor: Politika, 15.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Državna tajna najvišeg ranga”
Vlada Srbije juče je na vanrednoj sednici usvojila Akcioni plan Republike Srbije koji će biti primenjen ukoliko dođe do jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije. U kratkom saopštenju izdatom posle sednice navodi se da je "usvojeni dokument izraz jedinstvene državne politike o Pokrajini Kosovo i Metohija", kao i da je plan usvojen saglasno Rezoluciji Narodne skupštine o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije. Ni posle usvajanja plana >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nije obelodanjeno šta on tačno sadrži i koje bi konkretne mere bile preduzete u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosmeta.
Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić juče je posle sednice vlade rekao da je Akcioni plan "dokument od najvišeg stepena državne tajnosti". "Samim tim taj dokument je nemoguće javno komentarisati i iznositi neke detalje iz njegovog sadržaja. Najbitnije je da je on usvojen i da će državni organi u slučaju potrebe delovati po odredbama tog dokumenta", rekao je Samardžić.
Međutim, ministar odbrane i potpredsednik Demokratske stranke Dragan Šutanovac rekao je juče novinarima uoči sednice vlade da njegovo ministarstvo neće imati nikakav poseban akcioni plan koji će izložiti na sednici vlade i da bi "bilo loše ako usledi bilo koja vrsta blokade Kosova i Metohije, pa i ekonomska". Ministar odbrane je pojasnio da njegov resor "radi kao i sva ministarstva odbrane u svetu, po najboljem mogućem scenariju i po najgorem mogućem scenariju", kao i da vojska postoji "da bi sprečila nasilje, što podrazumeva aktivnosti u cilju odvraćanja onih koji bi da izazovu nasilje".
Naglašavajući da u pokrajini pored Albanaca živi veliki broj Srba i ostalog nealbanskog življa, Šutanovac je rekao da svi oni zaslužuju normalan život i da bi i sa tog aspekta blokada Kosova i Metohije bila loša.
U Ministarstvu odbrane "Politici" je nezvanično rečeno da su svi, nakon što je vlada usvojila odluku, obavezni da je sprovode, kao i da je ministrova izjava posledica zabrinutosti za Srbe u pokrajini.
U rezoluciji koju je parlament usvojio 26. decembra 2007. godine (glasovima poslanika DS-a, DSS-a, G17 plus, SRS-a, SPS-a, Romske partije i Unije Roma Srbije), vlada se obavezala da donese konkretan i sveobuhvatan plan mera u svim oblastima njenih nadležnosti, da "što efikasnije primenjuje ustavne nadležnosti Republike Srbije na Kosovu i Metohiji, kao i da pojača delovanje državnih institucija u ostvarivanju tih nadležnosti, a posebno da u svim okolnostima koje bi mogle nastupiti efikasno deluje na zaštiti života i imovine, prava i sloboda građana pokrajine, a posebno srpskog i nealbanskog stanovništva".
Rezolucijom je predviđeno da "odbrana Kosova i Metohije kao integralnog dela Republike Srbije predstavlja prioritet državnih institucija i svih javnih činilaca u državi, sve dok ne bude usvojeno kompromisno rešenje tog pitanja na osnovu Rezolucije SB UN 1244".
U izjavi bečkom dnevniku "Standard", državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Dušan Proroković je rekao da bi, "ukoliko jedan deo EU prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, to predstavljalo teško kršenje teritorijalnog integriteta Srbije, na šta Beograd mora reagovati". On je objasnio da su "sva ministarstva Srbije izradila akcione planove koji treba, odmah nakon eventualnog proglašenja nezavisnosti Kosova, da stupe na snagu".
U jučerašnjem intervjuu za "Glas javnosti" novi ruski ambasador pri NATO-u Dmitrij Rogozin je najavio da će, u slučaju nasilnog proglašenja nezavisnosti Kosova, Rusija tražiti organizovanje konferencije za zaštitu međunarodnog prava, koja bi bila pod pokroviteljstvom UN. Rogozin je, međutim, rekao da će se "potezi još vagati". On je rekao da se nada da će takav zahtev biti dovoljan "pogotovo ako Srbija u svom odbijanju otcepljenja bude odlučna, tvrda i principijelna".
"Beograd se politički mobilisao poslednjih meseci i zaoštrio svoju ′kosovsku retoriku′. To je dobro, ali se bojim da je još nedovoljno i da Srbija mora demonstrirati još veću volju i državno jedinstvo", istakao je Rogozin.
On je, međutim, izrazio bojazan da je "državni glas Srbije još donekle podeljen i u polutonovima. Ako bi ti polutonovi ostali, to će smanjiti šanse Srbije, a i izglede da Rusija iznudi konferenciju za zaštitu međunarodnog prava".
Skupštinskom rezolucijom je predviđeno da se preispitaju diplomatski i svi drugi odnosi sa državama koje eventualno priznaju nezavisnost Kosova i Metohije, a pokrajina će se "i u unutrašnjim i u spoljnim aktivnostima države, njenih organa i javnih činilaca, smatrati sastavnim delom Republike Srbije i taj stav biće merodavan za svaki pojedinačni akt ili aktivnost državnih organa i javnih činilaca sve do iznalaženja kompromisnog rešenja ovog pitanja na osnovu Rezolucije 1244".
[objavljeno: ]
