Izvor: Blic, 26.Avg.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država u službi stranke
Država u službi stranke
Obrazloženje ostavke Rodoljuba Šabića u kome on navodi da napušta mesto ministra državne i lokalne samouprave zbog 'nedovoljno brzog reagovanja Vlade Srbije da razreši afere koje se vezuju za nju, kao i zbog stranačkog egoizma', otvara pitanje u kojoj meri je Vlada Srbije sposobna da sprovede ono što naziva reformskim kursom u situaciji kada to sprečavaju dnevnopolitički interesi stranaka koje učestvuju u vlasti.
Šabićev stav da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Vladi ima stranačkog egoizma, nedavno je potvrdio i lider SDU Žarko Korać, inače potpredsednik Vlade Srbije, kao i njegov kolega Miodrag Isakov, lider Reformista Vojvodine. Stranački interesi u proteklom periodu učinili su da se u javnosti spekuliše brojnim aferama vezanim za Vladu Srbije, koje nikada do kraja nisu razjašnjene, a da politički lideri javne funkcije koriste kao govornice s kojih građanima upućuju isključivo stranačke stavove predstavljajući ih kao državne interese, a napade na njih predstavljaju kao napad na instituciju.
Primedbe su upućivane na račun ministra pravde Vladana Batića koji, iako je u Vladi Srbije koja se formalno zalaže za zajednicu sa Crnom Gorom, propagira ideju samostalne Srbije. Jedna od zamerki upućenih Batiću jeste i što je svojevremeno visokom predstavniku EU Havijeru Solani prilikom zvanične posete dao projekat DHSS za nezavisnu Srbiju. Srpski ministar policije Dušan Mihajlović jednom je rezignirano ustvrdio i da se 'svi uspesi u akciji ‘Sablja’ pripisuju Demokratskoj stranci'.
Funkcioneri G17 plus Miroljub Labus i Mlađan Dinkić takođe su optuživani da su svoje funkcije potpredsednika Savezne vlade i guvernera NBS koristili isključivo za promociju svoje stranke.
Mihajlović, inače lider Liberala Srbije, ostanak na funkciji ministra policije je posle ubistva predsednika Vlade Srbije Zorana Đinđića pravdao ocenom da bi bio 'kukavičluk da pre kraja istrage o ubistvu premijera Zorana Đinđića podnese ostavku'. Sada se, posle izveštaja Komisije o obezbeđenju Đinđića u kome je konstatovan niz propusta u obezbeđenju, sve više govori o njegovoj političkoj odgovornosti. U javnosti se često iznose ocene da je njegov ostanak na funkciji u velikoj meri povezan sa skupštinskom matematikom u kojoj je veoma značajna podrška koju njegova stranka pruža Vladi u Skupštini Srbije.
Kao poslednji primer može se navesti i ponovni nedostatak kvoruma u parlamentu državne zajednice koji je 'obezbedio' DOS, a lider DC Dragoljub Mićunović ocenio kao stavljanje interesa stranke ispred interesa društva u celini.
Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, smatra da među strankama DOS nema izuzetaka kada je u pitanju stranački egoizam.
- Situacija kod nas je takva da stranke koje dođu na vlast koriste državne funkcije za marketing, što je naročito primetno u predizbornim kampanjama. Državna funkcija kao položaj omogućava pristup informacijama kojima mnogi od lidera ne bi inače mogli da imaju pristup. Ovu situaciju svi predstavnici DOS bez izuzetka koriste za stranački marketing - ocenjuje Stojiljković. On naglašava da je to što stranački interesi postaju prioritet u odnosu na politiku Vlade Srbije posledica hibridnog karaktera DOS, koji okuplja petnaestak stranaka.
- Čitava ta skalamerija jedva funkcioniše jer DS koja drži kontrolni paket akcija mora da se nagađa sa ostalim strankama kako bi obezbedila potrebnu podršku - ističe Stojiljković.
Đorđe Vukadinović, urednik 'Nove srpske političke misli', naglašava da Šabićeva ostavka ima poseban značaj upravo zbog obrazloženja u kome je po prvi put 'udareno u epicentar problema Vlade Srbije'.
- Vlada sačinjena na ovakav način ne može da vodi stabilnu reformsku politiku kada se pozicije u Vladi koriste isključivo kao poligon za podizanje političkog rejtinga i kada dnevnopolitički interesi predstavljaju prioritet u odnosu na ciljeve koje je Vlada Srbije sebi postavila - smatra Vukadinović. On je takođe mišljenja da se visoke državne funkcije više koriste za sprovođenje stranačke politike nego politike Vlade.
- Sve stranke su se tu okoristile. DS nešto manje, ali to je samo zato što se u javnosti na DS gleda kao na stranku koja je 'srasla' sa Vladom Srbije - kaže on. N. M. J.
