Izvor: S media, 09.Okt.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država ne traži utehu za logoraše
Istekao mandat komisiji za naplatu odštete žrtvama Drugog svetskog rata u Nemačkoj. Još nije utvrđen ni broj onih koji imaju pravo na odštetu.
NEMAČKA je isplatila i poslednju ratu odštete žrtvama Prvog svetskog rata, ali kada će i da li će uopšte, naknadu dobiti više od 100.000 srpskih zarobljenika iz Drugog svetskog rata i njihovi naslednici, krajnje je neizvesno. Mandat Komisije koju je osnovala Vlada Srbije istekao je u martu, a nova još nije formirana.
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media <<
Komisija za dve godine, na koliko je dobila mandat, nije uspela da uradi mnogo. Obećanja i najave da će i poslednja žrtva dobiti odštetu ostala su samo slovo na papiru.
- Bili smo zaduženi za vrlo kompleksan i odgovoran posao, a od Vlade nismo dobili čak ni prostor u kome bismo radili, niti bilo kakve druge uslove - kaže član Komisije advokat Dragan Novović. - Većina dokumenata koje smo tražili imala je oznaku „državna tajna“ koja nikada nije ni skinuta. Iako su nam javno svi pružali podršku, bilo je i onih kojima nije bilo u interesu da radimo naš posao.
Zarobljenicima ni dinar
Svojevremeno, Bugarska, Italija i Mađarska platile su odštetu Srbiji, ali taj novac nikada nije došao do zarobljenika niti do njihovih naslednika. Takođe, na osnovu nemačkog Zakona o obeštećenju logoraša i austrijskog Zakona o pomirenju, oko 17.000 građana u Srbiji i Crnoj Gori je dobilo ukupno 53 miliona evra. Najniže obeštećenje je iznosilo 1.250 evra, a najviše 15.000. Ratni vojni zarobljenici, međutim, nisu dobili ni dinar.
Načelnik Odeljenja za upravne poslove u Sektoru za boračko-invalidsku zaštitu Ministarstva rada i socijalne politike Ljubiša Veličković, kaže da je ovo ministarstvo pružalo komisiji administrativno-tehničku podršku.
- Čim je komisiji istekao mandat, zatražili smo od ministarstava pravde, finansija i spoljnih poslova da predlože nove članove pošto su u međuvremenu dva člana preminula, a jedan je otišao, ili da potvrde članstvo sadašnjima - kaže „Novostima“ Veličković. - Do danas, međutim, nijedno nam ministarstvo nije odgovorilo. Zato ćemo morati da urgiramo da to urade što pre.
Dok je radila, kako kaže naš sagovornik, Komisija nije analizirala ni broj osoba koje imaju pravo na odštetu, niti sumu novca koji bi bio potreban za naknadu. To će biti zadatak nove komisije.
Advokat Novović zamera i to što se Komisija u početku okupljala u kancelariji Zajednice udruženja žrtava Drugog svetskog rata. Zbog nedostatka novca, međutim, i to udruženje je ostalo bez svog prostora.
Inače, oko 170.000 ljudi je dočekalo kraj rata u zarobljeništvu u Nemačkoj, i radom na imanjima i u fabrikama očuvali njenu privredu i poljoprivredu.
- Preživeli ratni vojni zarobljenici koji su proveli sve četiri godine u logorima gde su bili izloženi prinudnom radu, i njihovi potomci, čekaju da Srbija i Nemačka potpišu sporazum i isplati odštete - kaže Novović. - Svi neophodni dokumenti već postoje, spiskovi za njihovim imenima, u kom su logoru bili zarobljeni, koliko su tamo ostali, ko su njihovi naslednici koji imaju pravo na odštetu - sve.
Naš sagovornik dodaje da su članovi Komisije poslali nekoliko pisama premijeru Srbije Mirku Cvetkoviću u kojima su mu ukazali na sve ove probleme i zatražili sastanak sa njim. Do danas, međutim, nikakav odgovor nisu dobili.
E. R.
