Izvor: Blic, 01.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država nas zaboravila
Država nas zaboravila
Na Kosovu je toliko neizvesno da je svaka kuća ili zaseok posebna priča - prva je stvar koju je rekao jedan od srpskih povratnika na Kosovo i Metohiju s kojim su reporteri 'Blica' imali priliku da razgovaraju prilikom obilaska mesta povratka koji je organizovala američka kancelarija u Prištini.
Povratnicima Međunarodna zajednica pomaže u obnovi kuća, daju im staklenike za uzgajanje povrća, omogućavaju im osposobljavanje za poslove vodoinstalatera, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << stolara... Međutim, bezbednosti ima, ali je, kako naši sagovornici kažu, 'žalosna'. 'Bar nema ubijanja', opšti je komentar, a pored toga ni posla nema u dovoljnoj meri. Deca Srba i Albanaca idu u odvojene škole, iako postoje usamljeni pokušaji da se to prevaziđe. Stojan Jovanović se pre mesec dana vratio u selo Izvor u opštini Novo Brdo.
- ARC mi je pomogao da sredim kuću, a obećali su mi i neke mašine koje sam imao, a koje su mi ukrali - priča Jovanović. Dovoljan razlog da se, kako kaže, 'vrati na svoje', bio je to što su u opštini Novo Brdo Srbi dobili na izborima.
- Otišao sam jer je bilo užasno... ovde su bile poslednje akcije UČK. Sada je, ipak, mnogo mirnije - priča Stojan.
U najveći obližnji grad Gnjilane ne ide, jer mu je to preporučio prijatelj.
- U selu Vrbovac u opštini Vitina, čije je celokupno stanovništvo srpsko, živi se, kako kaže Stanoje Moskić, 'kao u getu'.
- Stalno postoje provokacije. Pre dve nedelje pucano je u Mogili na ljude u srpskoj prodavnici, jedan čovek je teže povređen - priča Stanoje. Istovremeno, predsednik opštine Vitina Musa Misini kaže nam da je situacija u pogledu bezbednosti zadovoljavajuća.
Putujući po opštini bilo je primetno da srpske crkve čuvaju pripadnici Kfora. Ispred dve crkve bili su postavljeni bunkeri, što Misini lično smatra nepotrebnim, ali da 'Kfor insistira na tome'.
Svetozar Aleksić se iz Jagodine vratio u Gornji Makreš gde ima prodavnicu. U nju dolaze i Albanci iz Donjeg Makreša, a robu, stranu i srpsku, nabavlja u Gnjilanu i kaže da u ovom selu nema problema između Srba i Albanaca. U Staru Koloniju, selo u opštini Novo Brdo, iz Leskovca se vratio Blagoje Stević, zajedno sa ženom i troje dece. Dobio je dve svinje, a jednu je odmah zaklao dok drugu tovi.
- Radio sam u rudniku u Novom Brdu kao atestirani palilac mina. Predao sam dokumenta za penziju - kaže on.
Ranko Petković iz istog sela kaže da je optimista kada je u pitanju ponovni život za Albancima. Na pitanje, raspravlja li sa susedima Albancima o nezavisnosti Kosova, kaže da se ne bavi politikom.
- Posla ima, ali para nema od ministarstava iz Srbije. Ovo preduzeće vodi poslanik 'Povratka' Sokol Đorđević koji nas nijednom nije obišao - priča on. Slavjan Stojković obezbedio je mali izvor prihoda otvaranjem bebi-šopa. Kako kaže, stanovnici se uglavnom bave poljoprivredom, a 'neki švercuju garderobu'.
Desimir Vučković se vratio u Gornje Selo gde je 25 godina radio u prodavnici.
Našu državu i ne mogu baš da pohvalim, nijedan naš funkcioner nije došao da nas pogleda. Lekove kupujem sam, hranu moramo da dobavljamo iz Srbije. Ako se situacija ne popravi, moraću da se vratim u Srbiju. Ova godina za mene će biti prelomna - završava razgovor Desimir. Nikola M. Jovanović Nema atributa suverenosti
BEOGRAD - Prenos nadležnosti sa Unmika na kosovske institucije trebalo je sprovesti pre nekoliko godina i u njima nema nikakvih atributa suverenosti rekao je Rino Harniš, šef američke kancelarije u Prištini, povodom negodovanja srpskih vlasti na odluku šef Unmika da izvrši transfer dela nadležnosti. Harniš je naglasio da je prenos nadležnosti predviđen u četvrtoj glavi Ustavnog okvira, podsetivši da su taj dokument potpisali tadašnji šef Unmika Hans Hekerup i predstavnici Srba i Albanaca. Rešava se povraćaj imovine
Prema podacima UNHCR, do kraja februara ove godine na Kosovo se vratilo 6.315 raseljenih lica, od čega 3.530 Srba, 1.472 pripadnika Aškalija i Egipćana, 653 Roma, 258 Bošnjaka, 325 Albanaca i 77 Goranaca. Čarls Erih iz HPD koji se bavi povraćajem nelegalno okupirane imovine ističe da je od septembra prošle godine razrešeno preko 2.000 zahteva za povraćaj imovine, a da u naredne dve godine ova organizacija ima nameru da reši oko 25.000 zahteva.
