Izvor: Politika, 26.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država i rentijer i podstanar
Iako u vlasništvu ima milione kvadratnih metara koji vrede više od sto milijardi evra, država kuburi sa nedostatkom prostora, pa čak pod zakup uzima i svoj sopstveni prostor
Viškovi vojne imovine koji su spremni za prodaju vrede mnogo manje od milijardu evra koliko je procenila Poreska uprava. Svega dvadesetak odsto objekata se nalazi na atraktivnim lokacijama, dok su ostali u takvom stanju ili na mestima za koje gotovo niko nije zainteresovan, kaže u razgovoru za "Politiku", >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dr Milan Tomić, direktor Republičke direkcije za imovinu.
"Ko će za milion i po evra da kupi Dom vojske u Zaječaru kad za te pare može da kupi moderniji i ozbiljniji prostor ili ko će da kupi kasarnu u Knjaževcu. Mora se razbiti fama o vrednosti ove imovine. Dešava se da po pet puta ponavljamo oglase za pojedine objekte, čak i za pojedine lokale u Beogradu. Problem je i što ne postoji kompletna dokumentacija za objekte koji se prodaju", kaže dr Tomić.
On se nedavno sastao sa ministrom odbrane Draganom Šutanovcem kako bi se ubrzala prodaja. "Siguran sam da će se u narednih godinu dana razrešiti pitanje prodaje vojne imovine."
Šta je najspornije?
Nije raščišćena situacija sa Banjičkim visom, da li to prodajemo ili ne prodajemo, nije raščišćen ni odnos s BIA, jer moramo ostaviti jedan bezbedonosni pojas oko sedišta te agencije na Banjici. Još ne znamo šta ćemo sa vojnim aerodromima – da li ćemo ići u zakup ili ćemo prodavati pojedine aerodrome. To su ozbiljni problemi, ali ćemo od svega toga sigurno ubrati dosta prihoda.
Koliko je novca do sada inkasirano od prodaje vojne imovine?
Za godinu dana, koliko smo u tom poslu, zaradili smo oko pet-šest miliona evra.
Kada je reč o vojnoj imovini najčešće se spominje zgrada Generalštaba u Nemanjinoj ulici u Beogradu.
Ovu zgradu koja je uništena u bombardovanju nemoguće je prodati, jer je zaštićena kao spomenik kulture. Njena fasada koja predstavlja kanjon Sutjeske ne sme se menjati. To predstavlja problem, jer iako su za ovu zgradu zainteresovani najveći svetski investitori, iz razgovora sa potencijalnim kupcima zaključio sam da oni nisu spremni da ulažu svoj novac, a da pri tom nemaju potpunu slobodu da je preurede onako kako im odgovara, već imaju unapred zadato kako bi ta zgrada trebalo da izgleda. I sad ne možemo da je prodamo, a nemamo pare da je popravimo i da rešimo problem Ministarstva odbrane.
Kolika je njena vrednost?
Prema mojoj proceni ona vredi između 60 i 80 miliona evra. To bi uz ulaganje u projekat bila investicija od stotinak miliona evra što bi i u državnim okvirima predstavljalo ogromnu sumu koja bi sigurno doprinela ekonomskoj stabilnosti zemlje.
I mnoga druga ministarstva imaju problem sa manjkom prostora?
To je vidljivo kod ministarstva pravde, zdravstva, prosvete, poljoprivrede. Iako država u svom vlasništvu ima milione kvadratnih metara koji, prema gruboj proceni vrede više od sto milijardi evra, mnogi republički organi ozbiljno kubure sa nedostatkom prostora. Razloga je više. Mnogi korisnici državne imovine ne pridržavaju se Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije po kome su bili obavezni da dostave evidenciju šta koriste od državne imovine. U poslednje tri godine procenat evidentiranja državne imovine povećan je sa 20 na 80 odsto. Tako se čak dešava da država od nekih organizacija uzima pod zakup svoj sopstveni prostor. S druge strane Srbija je preuzela poslove i ingerencije različitih država koje su se raspadale, pa se povećao obim posla, a samim tim se mora povećati i broj ljudi koji moraju imati uslove za rad.
Da li je formiranjem novih ministarstava problem postao veći?
Jeste. U najtežoj situaciji je Ministarstvo telekomunikacija i informatičkog društva gde ministarka sedi sa još troje zaposlenih u istoj kancelariji.
Do kraja godine ćemo završiti zgradu u Ulici kralja Aleksandra i tamo će se smestiti celokupno Ministarstvo ekonomije čime ćemo osloboditi prostore u drugim delovima grada kao što je Palata federacije, SIV 3, Vlajkovićeva i još neki. Grupisanje ministarstava je jedan način da se reši problem. Sada su mnoga ministarstva na 6-7 mesta u gradu što im otežava rad.
Na proleće će biti gotova zgrada u Nemanjinoj 9 gde treba da se presele Vrhovni, Apelacioni i Upravni sud. Time se oslobađaju prostori u Nemanjinoj 22-24 čime će se stvoriti nova mogućnost za proširenje ministarstva prosvete, zdravstva...
I Ministarstvo pravde će kako mu i priliči uskoro dobiti novu zgradu u Karađorđevoj ulici, jednu od najlepših građevina u Beogradu. Njima se nudi i prostor u Palati federacije, a na njima je da izaberu. Ovim će se rešiti 80 odsto problema koji ministarstva imaju sa smeštajem.
Šta je za zgradom Beobanke na Zelenom vencu?
U ovu zgradu će se useliti prekršajni sudovi.
Mnoge državne institucije daju ogroman novac za zakup jer nemaju svoj prostor?
To je tačno. Agencija za privatizaciju kao i Nacionalna služba za zapošljavanje iznajmljuju zgrade. Ne znam kolika je tačno zakupnina jer je taj posao decentralizovan. Mislim da Nacionalna služba plaća oko dvadesetak hiljada evra mesečno. Međutim, ne možemo čarobnim štapićem da stvorimo prostor i oslobodimo državu balasta. Narednih devet meseci su ključni za rešavanje kompletnog problema smeštaja državne uprave.
Šta je sa imovinom u bivšim jugoslovenskim republikama?
Ne možemo da dođemo do sve imovinske dokumentacije. Problem je i oko procena, odnosno početnih cena. Ni ta imovina nije baš tako velika kao što se priča.
Mi smo zadovoljni dosadašnjim učinkom. Prodali smo odmaralište i zemljište na jednom malom ostrvcu Jakljan preko puta Dubrovnika, za šest miliona evra. Toliko su koštala dva hotela u Beogradu – "Moskva" i "Balkan". U toku je prodaja nekoliko odmarališta na hrvatskom primorju i u Crnoj Gori.
Jelena Cerovina
[objavljeno: 26.06.2007.]
.jpg)
