Izvor: Blic, 30.Jan.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država brani Miloševića
Država brani Miloševića
Taman čovek pomisli da se stvari smiruju, a onda se pojavi konflikt u vidu reakcija na odluku MUP Srbije da se nekim ministrima Vlade Srbije poklone pištolji. Od toga se razvila jedna velika debata, došlo je do međusobnih optuživanja, ali ovaj konflikt ne bi smeo da eskalira, rekao je juče u razgovoru za 'Blic' Dragoljub Mićunović, lider Demokratskog centra i predsednik Veća građana u Skupštini SRJ.
Šta će biti tema dugo najavljivanog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Predsedništva DOS? Da li ste dobili potvrdu da će biti prisutni lideri DS i DSS?
- Pa sada se dosta toga nagomilalo. Ostaje kao prva tema funkcionisanje oba parlamenta jer se kroz njihov rad prelamaju svi ostali problemi funkcionisanja države. Tu se konstituišu većine, to je problem političke volje u DOS, koja se izražava kroz paralamente. Postavlja se i pitanje da li obe vlade imaju podršku celokupnog DOS i ako nemaju kako misle dalje da funkcionišu. Otvorila bi se i druga pitanja i predlozi počev od rekonstrukcije Vlade, uređenja odnosa među parlamentarnim grupama, prethodnih konsultacija. Takođe, postavila bi se i pitanja kadrova. Ne verujem da možemo odmah naći konsenzus oko svih pitanja ali je važno da počnemo da smanjujemo napetost i građane ne frustriramo novim konfliktima. Unutar DOS postoji dovoljna kritična masa koja želi da se kriza, ako ne odmah razreši, onda bar ublaži. Inače, i Koštunica i Đinđić potvrdili su prisustvo sastanku. Na sastanku 'užeg' dela DOS zaključeno je da je neophodno da se do kraja februara donese Zakon o saradnji sa Tribunalom. U DSS tvrde da se radi o njihovom Predlogu ovog zakona, dok ste Vi ranije isticali da Grubačev predlog regulisanja saradnje sa Hagom jedini predlog koji ima podršku DOS. O kom predlogu se u DOS u stvari raspravlja?
- Ni na ovoj sednici se neće tretirati sam predlog zakona, već način donošenja i mesto donošenja zakona. Postoje dve opcije, jedna po kojoj se cela saradnja sa Tribunalom uređuje na saveznom nivou uključujuči i izručenja, a drugi predlog je predlog DSS po kome se na saveznom nivou donosi zakon koji predviđa opšte okvire, kako bi taj zakon prošao i uz podršku SNP, a republike članice usvoje zakone koji konkretno regulišu saradnju sa Tribunalom. Tim povodom razgovarali smo i na prošlom sastanku državnih funckionera i postoji jedno razmišljanje da bi bilo moguće saradnju sa Haškim sudom regulisati i na način na koji to predlaže DSS, ali pod uslovom da oni budu inicijatori tog zakona kako bi se videlo i da su oni uključeni u proces saradnje sa Tribunalom i da to nije prebačeno samo na republičku Vladu. Šta će se odlučiti to je stvar narednog sastanka, kada odlučimo sa kojom opcijom zakona ćemo ići. Tada ćemo je izneti i pred parlament. Američki kongres je kao rok do koga SRJ mora ostvariti 'konkretnu saradnju sa Tribunalom' postavio 31. mart. Jedan od uslova ulaska i u Savet Evrope koji se najavljuje za jul ili septembar , takođe je saradnja sa ovim sudom.
- Hag je tema od koje ne možemo pobeći. Približava se i početak suđenja Miloševiću i oni vrše pritisak da se u Hagu nađu još neki ljudi o čijoj bi se komandnoj odgovornosti moglo raspravljati. Jednostavno, traže ozbiljan napredak u saradnji. To nameće potrebu brzog dogovora o tome kako posle ne bi izgledalo da sve odluke donosimo u poslednji čas. Februar je mesec kada ćemo morati da prelomimo.
Šta bi bio 'konkretan korak' u saradnji sa Hagom?
- Poznato je da se traži izručenje optuženih. Problem je što su neki od optuženih na javnim funkcijama i to je nešto što međunarodna zajednica takođe smatra odsustvom saradnje. Drugi deo zahteva je odborenje ulaska u arhive. Kao poseban problem vidim i tok suđenja Miloševiću. To ne može ostati isključivo stvar njegove narcisoidnosti da li će se on tamo predstavljati kao junak, ili neće priznavati sud. Mora mu se omogućiti jedna vrlo ozbiljna odbrana koja bi razbila jednostranu sliku o zbivanjima na ovim prostorima. Neophodno je rasvetliti uticaj svih faktora u SRJ, kako vojske i policije, tako i organizovanih političkih i terorističkih grupa Albanaca. Potrebna je kompletna slika toga što se događalo na Kosovu, kako ne bi kao država nosili kolektivnu krivicu za genocid. Jedna pravna ekipa morala bi da se oformi i angažuje se oko praćenja suđenja Miloševiću, a njena funkcija bila bi i pomoć odbrani. O sudbini federacije ponovo će raspravljati eksperti u Briselu početkom februara. Očekujete li da će EU ponuditi neki novi model za rešenje odnosa u zajedničkoj državi, obzirom na to da obe strane ostaju pri svojim ranijim stavovima?
- Tu, sa jedne strane, imamo opasanost da se radi samo o trošenju vremena, a da će DPS ipak na kraju ići na referendum. Sa druge strane su argumenti da bi referendum uneo podele među građane u Crnoj Gori, ali i da ne bi dao jasne odgovore na postavljena pitanja. Cepanje SRJ je nešto što je suprotno politici, trendovima ulaska u Evropu i moguće je da EU to naglasi i da priliku crnogorskoj strani da realnije priđu problemu. U ovom trenutku najvažnijim smatram dijalog unutar Crne Gore. To treba da brine i nas i međunarodnu zajednicu. Ukoliko tamo nema konsezusa za političke odluke udaljićemo se od racionalnog rešenja. Pored predsednika SRJ Vojislava Koštunice i Vi ste dobili poziv da prisustvujete tradicionalnom molitvenom doručku. Sa kim ćete se sastati i šta će biti osnovna tema razgovora?
- Cilj je da se u razgovorima sa kongresmenima izmeni jednostrana slika o Jugoslaviji, odnosno da se u realnijem svetlu predstavi jedna demokratska vlast. Trebalo bi da ugovorimo i kontakte i razmene parlamentaraca, što bi značilo i mogućnost da naši predstavnici govore pred raznim odborima u Kongresu. Treba raditi na tome da se u američkom Kongresu razvije svest o neophodnosti podrške procesima demokratizacije u Jugoslaviji. Razgovaraćemo i o saradnji sa Hagom. Do tada bi trebalo da bude održana sednica DOS posle koje bi trebalo da imamo putokaz koji ćemo predočiti i u Americi. Nikola M. Jovanović
