Izvor: Politika, 11.Mar.2012, 23:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Društvo je uvek slabije od države
U slučaju Srbije objašnjenje za to, bar jednim delom, leži u činjenici da su naši ljudi zbog mnogih ratova i kriza tokom ranije i novije istorije uvek gledali na državu kao na sigurnijeg i jačeg garanta rešavanja problema
Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, dr Vukašin Pavlović, nedavno je u objavio knjigu ,,Država i društvo“ koja je prošle nedelje predstavljena u Biblioteci grada Beograda. Pisano u najboljoj politikološkoj i pravnoj tradiciji, ovo uzbudljivo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << naučno štivo istovremeno je i svedočanstvo o zrenju ne samo jednog osobenog teorijskog, nego i aktivnog, praktičkog angažovanja u poslovima od presudno važnog javnog interesa.
Naizgled pomalo paradoksalno, o tome svedoči upravo sveobuhvatni naslov ove knjige, pošto je problem odnosa države i društva danas, u globalnim, regionalnim i lokalnim okvirima, jedno od najsloženijih pitanja s kojim se suočavaju i upravljači i podanici, politička klasa i građani, političke partije i društveni pokreti, etatizovane strukture moći i civilno društvo.
Zato na početku pitamo profesora Pavlovića šta je bio njegov osnovni motiv kada je započeo rad na svojoj novoj knjizi koja je izašla u izdanju ,,Čigoja štampe“?
– Država kao tema je oduvek u središtu interesovanja političkih nauka. A odnos države i društva je temeljno pitanje političke sociologije, moje osnovne akademske discipline. Ovom knjigom želeo sam da pokažem da je izgradnja države jedan od najtežih i najsloženijih ljudskih poslova. Tako je oduvek bilo, tako je i sada. Prvi deo knjige sam i posvetio velikanima klasične političke misli, nastojeći da pokažem u čemu je značaj temeljnog teorijskog nasleđa za razumevanje današnjih problema u odnosima države i društva.
Zato ste knjigu započeli analizom polisa u antičkoj Grčkoj?
Pored osobenih teorijskih razloga, jer su u antičkom polisu država i društvo skoro nerazdvojivi, postoji i jedan aktuelni razlog. Balkan je naročito u dvadesetom veku često bio žigosan kao prostor sa deficitom civilnosti i demokratičnosti. Ponekad smo i sami bili krivi za tu negativnu sliku, ali se ponekad zaboravlja ili previđa činjenica da su i politika i demokratija kao pojmovi, nazivi i praksa rođeni upravo na Balkanu, samo nekoliko stotina kilometara južnije od nas.
Kakve je pouke to nasleđe ostavilo današnjim naraštajima?
Starohelenski polisi su izuzetno cenili svoju nezavisnost, ali su nam ostavili i pouku o blagodetima otvorenosti prema susedima i drugim narodima. Podsetiću da su pored razvijene trgovine na obostranu korist, stari Grci od Feničana preuzeli pismo, od Liđana kovani srebrni novac, od Vavilonaca mere za težinu, od Egipćana su naučili astronomiju, a od Frigijaca muzičke lestvice.
Šta su danas glavni problemi u odnosu države i društva?
Problema ima mnogo, rekao bih previše, što je i razumljivo. Danas su i društva i države neuporedivo složenije tvorevine, pa je prirodno da je i odnos među njima mnogo kompleksniji. Od kako je države, sudbina svakog društva je u njenim rukama. Danas pogotovo, jer državi stoje na raspolaganju najrazvijenija tehnološka sredstva kontrole i dominacije nad društvom. Jedna od odlika pozne moderne je, kako bi rekao Habermas, da svet poretka (država) nastoji da kolonizira i potpuno zagospodari svetom života (društvom).
Što je očigledno i u najrazvijenijim demokratskim društvima?
Generalno uzev, odnos između države i društva ostaje asimetričan i u najrazvijenijim demokratskim društvima. U tom odnosu društvo je uvek slabija strana. Retki su trenuci velikih promena kad društvo nadvlada državu, što po pravilu traje kratko.
Srbija, naravno, nije izuzetak?
U slučaju Srbije društvo je najčešće bilo slabija strana. Objašnjenje za to, bar jednim delom, leži u činjenici da su naši ljudi zbog mnogih ratova i kriza tokom ranije i novije istorije uvek gledali na državu kao na sigurnijeg i jačeg garanta rešavanja problema.
Ali, kakav je kvalitet savremene države?
Jedno od najznačajnijih pitanja je podizanje kvaliteta svih političkih institucija i države u celini. Savremena država dobija mnoge nove funkcije, a da bi ih uspešnije obavljala mora znatno da podigne svoje kapacitete. Pogledajte samo važnost i složenost ekoloških funkcija moderne države ili pitanje siromaštva. Današnja teorija države nudi vrlo razvijenu listu kriterijuma za procenu kvaliteta političkih institucija.
Da li pritisak društva na državu može da doprinese ispunjavanju tih kriterijuma?
U zemljama mladih demokratija, poput Srbije, vidimo snažan proces reparlamentarizacije kako bi se otvorio širi prostor za uključivanje građana u donošenje najvažnijih odluka o razvoju društva. Istovremeno, na svim stranama je na delu izrazito jačanje izvršne vlasti, čak i u zemljama razvijene demokratije i dugih parlamentarnih tradicija. Na trećoj strani, kao da u svim zemljama sveta, pa i kod nas, beležimo rastuće nezadovoljstvo kvalitetom političkih elita. Od okupiranog Volstrita pa do arapskog proleća na Mediteranu, građani su nezadovoljni, a pogotovu mladi naraštaji. Kao da nikad nije bio veći jaz između težine i ozbiljnosti problema sa kojima se suočavaju savremena društva i sposobnosti političkih klasa da te probleme uspešnije rešavaju.
Da li sa globalizacijom opada uloga nacionalnih država?
Odgovor na to pitanje nije i ne može biti jednoznačan. Na jednoj strani imamo generalni trend povećanja broja država u svetu. Samo u Evropi njihov broj se u dvadesetom veku više nego udvostručio. Mnoge etničke grupe smatraju da će samo uz pomoć sopstvene države uspeti da opstanu. Primer nastanka novih država na prostoru druge Jugoslavije to najbolje potvrđuje. S druge strane, jačaju trendovi integtracija koje prevazilaze okvire nacionalnih država. Stvaranje i razvoj Evropske Unije je najbolji primer za to.
Kakva je budućnost Srbije u tim procesima?
U društvenim naukama, a u političkim pogotovu, predviđanja su krajnje nezahvalna. Usudio bih se, ipak, da kažem da će broja država u svetu i dalje rasti. Globalizacija će više pogodovati velikim, bogatim i vojno jakim državama. Oko njih će se, kao grozdovi, u širim regionalnim i kontinentalnim okvirima okupljati male, manje razvijene zemlje i objektivno slabe države. Malim državama poput Srbije ostaje, dakle, da se povezuju unutar prirodnog prostora kome pripadaju i kome nužno gravitiraju. Tako će očuvati ne samo šanse za svoj opstanak, nego i uvećati svoje izglede za razvoj.
Slobodan Kljakić
objavljeno: 12.03.2012.
