Izvor: Politika, 21.Nov.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Drugi čovek
Koga od čelnika Demokratske stranke pozvati da bi se saznao stav najveće stranke o važnom političkom pitanju, dilema je s kojom se mnogi novinari svakodnevno sreću. Jasno je da je predsednik DS-a Boris Tadić isključen sa „spiska”, ali i potpredsednici stranke koji imaju važne funkcije u državnom aparatu: Dragan Šutanovac, Bojan Pajtić, Božidar Đelić, Vida Ognjenović" Ni neki drugi funkcioneri stranke, poput Dragana Đilasa, Olivera Dulića, Milana Markovića, Slobodana >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Milosavljevića", takođe nisu u poziciji da saopštavaju politiku stranke.
U stvari, pitanje s početka teksta može da se postavi i drugačije: ko je drugi čovek Demokratske stranke. Na prvi pogled jasno je da je to pitanje koje može da se postavi bilo kojoj stranci koja je na vlasti i čiji lider uživa veliku podršku birača. Dakle, isto pitanje se postavljalo socijalistima kada je Slobodan Milošević bio prvi izbor većine građana Srbije, radikalima kada su popunili vladu Mirka Marjanovića, DSS-u kada je Vojislav Koštunica bio predsednik SRJ, odnosno premijer Srbije, demokratama kada je Zoran Đinđić postao premijer. Kada partija osvoji vlast, u prostorijama stranke, kako je svojevremeno opisao jedan funkcioner DSS-a – nastaje pustoš. Ovaj funkcioner je posle 5. oktobra prvi put zatekao prazne prostorije stranke. „Prozori su bili otvoreni, vijorile su se zavese, a svi koji su do juče sedeli tu rastrčali su se po državnim institucijama kako bi dobili neko važno mesto. Sedeo sam sam i pitao se šta se događa. Sledećih dana sve je postalo jasno.”
Naravno, nije ovo nikakva specifičnost Srbije. Ovdašnji politički strasnik svakako neće znati odgovor na pitanje ko je drugi čovek Putinove Jedinstvene Rusije, Obamine Demokratske stranke, demohrišćana Angele Merkel, Berluskonijevog Naroda slobode, Sarkozijevog Saveza za narodni pokret"
Dragoljub Mićunović, predsednik Političkog saveta DS-a, na pitanje ko je broj dva u DS-u, odgovara da smo ga zatekli nespremnog. Za stranku svakako nije dobro da nema određenog čoveka koji će izražavati stavove partije u svakodnevnoj komunikaciji s javnošću, ali Mićunović kaže da treba da postoji portparol, a da oni imaju i zamenika predsednika Dušana Petrovića. Ipak, medijska javnost je uverena da portparoli nemaju tu snagu da saopštavaju politiku, već ih svode na ljude koji taktički gase požare. „U principu, portparoli bi trebalo da stalno budu u kontaktu s rukovodstvom stranke. Tu je i Izvršni odbor čiji su funkcioneri Marko Đurišić i Vesna Marijanović i Politički savet koji treba da kreira politiku stranke i da tumači stavove”, objašnjava Mićunović. Politiku stranke, kako kaže Mićunović, može da tumači „jedino predsednik stranke i njegov zamenik jer je to veoma osetljivo pitanje”.
Rade Obradović, potpredsednik Skupštine Srbije, ne slaže se da portparoli nisu tumači stranačke politike već ljudi koji „peru prljav veš” partije i primaju udarce namenjene stranačkim liderima. „Portparol DSS-a objašnjava poteze stranke”, kaže on i dodaje da „kada potpredsednici stranke odu u vladu onda se opšti preko ministara. Stranke se pokazuju i kroz aktivnosti u vladi ako je njen član premijer.”
Po njemu, kod nas je mnogo formalizma u strankama. „U inostranstvu čovek ne mora da bude potpredsednik da bi bio drugi čovek stranke.”Ali kod nas predsednici IO i političkih saveta ne preuzimaju tu ulogu. „Naše stranke su tako organizovane da su funkcije podeljene i nema paralela sa strankama u inostranstvu. IO je zadužen za rad na terenu a ne za tumačenje politike.”
Pitanje je i da li naše stranke imaju ideologe koji javnosti tumače politiku stranke. Obradović kaže da je malo stranaka koje su ideološki jasno orijentisane, čak i u Evropi. U Velikoj Britaniji Konzervativna stranka ima dežurnog potpredsednika koji se smenjuje svake nedelje. On pregleda novine i onda šalje mejlom šta bi narednog dana moglo da interesuje novinare i šta je stav stranke.
Miodrag Radojević, istraživač–saradnik Instituta za političke studije, kaže da su naše partije liderske i da je zato teško imati drugog čoveka. „Prirodno je da čelni ljudi stranke na vlasti zauzmu položaje u državnoj upravi i na drugim važnim mestima. Ali, bivši ministar pravde Dušan Petrović dao je ostavku na to mesto da bi se bavio organizacijom stranke. I statutarno je rešeno da stranka ima više potpredsednika.” Radojević potvrđuje da stranke u razvijenim demokratijama imaju „ideologe” koji tumače stavove partije između dva izborna ciklusa. „To je sasvim sigurno. Reganovu politiku su trasirali neoliberalni ekonomisti i političari. I naš predsednik ima ljude koji utiču na javno mnjenje, oni su bliski stranci ili analitičari.” O tome da li se poistovećuju stranačka i državna politika kada je stranački lider istovremeno premijer ili predsednik Radojević kaže da nije lako napraviti granicu i da ne treba zloupotrebljavati državnu ulogu zarad partijske.
Ivana Anojčić
[objavljeno: 22/11/2009]
