Izvor: Blic, 07.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Draškovićev gaf
Draškovićev gaf
Izjava šefa diplomatije SCG Vuka Draškovića da službe bezbednosti znaju gde je Mladić, koja je objavljena u 'Fajnenšel tajmsu' dan pre nego što će Karla del Ponte odlučiti da li da preporuči EU potpisivanje studije o izvodljivosti, pokreće ključno pitanje: da li naši zvaničnici uopšte razmišljaju o tome šta, kome i kada govore. Jer da razmišljaju, ovako nešto se sigurno ne bi desilo.
Draškovićeva odluka da saopšti svoja saznanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << o ulozi BIA u skrivanju Mladića za svaku su pohvalu. Nedopustivo je služba koju finansiraju građani ove zemlje skriva i pomaže optužene za ratne zločine.
Ali je isto tako nedopustivo i da ministar izlazi sa ovim saznanjima pre nego što je o njima prodiskutovao sa Vladom Srbije koju čine i ministri iz njegove stranke.
Drašković više nije lider opozicione stranke kome bombastične izjave treba da služe za dizanje rejtinga. On i njegova stranka direktno kontrolišu Vladu, koja opet sa Skupštinom kontroliše tajnu službu. Drašković u svojim rukama poseduje mnogo jače oružje u borbi protiv BIA od davanja izjava stranim medijima - on i njegovi ministri mogu da uslove svoju podršku Vladi ukoliko BIA konačno ne saopšti šta zna o Mladićevom skrivanju. Ukoliko Vlada to odbije, Drašković i njegovi ministri treba da je napuste i javnost obaveste o razlozima. Ovako, sedeti u Vladi i koristiti sve pogodnosti koje donosi vlast, a u inostranstvu tu istu Vladu kritikovati uz mogućnost da izjave dovedu do posledica koje će osetiti generacije koje dolaze, jeste neprofesionalno i u krajnju ruku moralno sumnjivo.
