Izvor: B92, 13.Sep.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Drašković uputio pismo Botu
Beograd -- Ministar inostranih poslova SCG uputio je pismo je predsedavajućem Saveta ministara EU i šefu holandske diplomatije.
Prema saopštenju Ministarstva inostranih poslova, Vuk Drašković je uputio pismo Bernardu Botu u kom ga uverava da iza pojedinačih incidenata u Vojvodini ne stoji nikakva državna strategija. "Kada je reč o pravima Mađara u srpskoj pokrajini Vojvodini, uveravam Vas da iza pojedinačnih incidenata ne stoji nikakva državna strategija i da izolovani >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << akti nasilja, verbalni ispadi, razni grafiti i slično ne ugrožavaju tradicionalno dobre i harmonične odnose Srba i Mađara, kao i ostalih etničkih i verskih zajedica", navodi se u pismu.
"Strepim od mogućnosti da nepotrebna preuveličavanja i politizacija pojedinačnih ispada, koji su za svaku osudu, mogu proizvesti istinske međunacionalne tenzije kojih sada nema", dodaje se u pismu. U pismu se navodi i da su Savet ministara SCG i sve demokratske snage privržene načelu maksimalnog poštovanja manjinskih prava i temeljnih načela EU.
U iščekivanju detalja iz Brisela i Srtrazbura, direktor novosadske kancelarije Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, Pavel Domonji, ukazuje da Mađari u Vojvodini ni ranije nisu bili zadovoljni svojim položajem. On, međutim, ističe da je za vreme Đinđićeve vlade postojao entuzijazam i spremnost da se njihov položaj poboljša zbog čega te primedbe nisu bile toliko javno i medijski eksploatisane, kao što je to sada slučaj. "Sadašnja vlada nema senzibilitet prema mađarskom pitanju. To se vidi i po tome da je Rasim Ljajić izvučen iz Ministarstva za ljudska prava i prekomandovan u Savet za saradnju sa Haškim tribunalom", kaže Domonji i dodaje: "Sreća po nas u Vojvodini jeste to što mađarska politička elita nije orijentisana na sukobe, nego traži neko civilizovano rešenje za problem s kojim smo suočeni. Sreća po nas u Srbiji jeste ta što Budimpešta između Brisela i Subotice više je zainteresovana više za Brisel nego za Suboticu."
Mađarski prioritet su stabilni odnosi na Balkanu, stabilna Srbija i Crna Gora i unapređeni međuetnički odnosi u Vojvodini. To znači da Vlada Srbije ima u Vladi Mađarske konstruktivnog partneta za rešavanje problema, smatra Domonji. On ukazuje da postoje tri načina redukcije ovog pitanja - prvo, da se čitava stvar svede na zahtev za teritorijalnom autonomijom, drugo - na političku volju gospodina Kase i treće da se svede na policijski izveštaj: "Ovi mehanizmi govore da imamo vladu koja se krajnje potcenjivački odnosi prema ovom problemu i mene, kao građanina koji živi u Vojvodini, takvo ponašanje veoma brine zato što ne bih voleo da ovi osokoljeni nacionalisti i ekstremisti kojima su uspeh radikala na izborima i događaji u martu na Kosovu povratili entuzijazam da sa reči pređu na dela. A vidim da ponašanje vlade ne smanjuje moju zabrinutost."
Razgovori o položaju mađarske manjine u Vojvodini nastaviće se već sutra - prilikom sastanka predsednika Mađarske, Ferenca Madla, sa zvaničniciam u Beogradu.
Poseta mađarskog predsednika Srbiji i Vojvodini za pokrajinskog sekretara Tamaša Korheca ima dve dobre strane. Prvu - poseta predstavlja potvrdu dobrosusedskih odnosa dve zemlje i drugu - kao prilika da se na najvišem nivou razgovara i o problemima kao što su međunacionalni incidenti, prenosi dopisnik B92, Dragan Gmizić. "Ne očekujem ništa spektakularno od te posete, dakle ne očekujem da će problemi koji u Vojvodini postoje nakon završetka posete mađarskog predsednika biti rešeni. To je jedan proces koji se pre svega odnosi na našu zemlju i unutar naše zemlje (Srbije i Vojvodine) rešenje treba tražiti", kaže Korhec.
Pokrajinski sekretar za upravu i nacionalne manjine je od ranije zastupnik teze da su međunacionalni incidenti u Vojvodini zapravo vrh ledenog brega čiju osnovu čini pre svega povećana netrpeljivost posebno među mladim ljudima. "U rešavanje ovog problema neophodno je da se uključi država - odmerenim izjavama svih političara, otkrivanjem i kažnjavanjem svih počinilaca, ali i kroz sistem obrazovanja", tvrdi Korhec.
