Izvor: Blic, 04.Jan.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dragoljub Mićunović: Kompromis u DOS je moguć
Dragoljub Mićunović: Kompromis u DOS je moguć
DOS je mogao mnogo bolje da sarađuje nego što je sarađivao. Iz toga su proizašli i izvesni deficiti u rezultatima koje smo mogli da postignemo. Neko može reći da je pravo čudo da se 18 partija održalo na okupu, međutim mislim da nisu svi uložili dovoljno napora da DOS funkcioniše bolje. To smatram najvećim nedostatkom u koaliciji - rekao je u razgovoru za 'Blic' Dragoljub Mićunović, lider Demokratskog centra i predsednik >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Veća građana Skupštine SRJ.
DOS je predizbornu kampanju gradio na obećanju temeljnih društvenih reformi. Koliko je u tom pravcu urađeno u proteklih godinu dana?
- Političke reforme koje su trebalo da obuhvate i parlamente i vlade i sudove i policije i vojsku su samo započete. Parlamenti su možda uradili dosta, doneti su neki bitni zakoni među kojima je najvažniji poreski zakon koji je uveo red u finansijsko poslovanje. Ipak, nivo rasprava u parlamentu nije bio odgovarajući. Bilo je puno incidenata, naročito u Skupštini Srbije. Bitno je da se oba parlamenta nisu izborila za ravnopravnost u odnosu sa vladama. Još postoji navika obe vlade da po inerciji šalju tekstove parlamentima, koji po njihovom mišljenju to treba da usvoje prostim dizanjem ruku. Ocena stepena reformi prelama se i kroz najavljivane reforme vojske i policije. Koliko su ove institucije zahvaćene reformama?
- Tu nismo napravli neki veliki korak. Nismo ni počeli. Predlog zakona o vojsci nije valjao i sreća je da ga je Ministarstvo odbrane povuklo. Imamo pravni vakuum i nedoslednost. Milošević je izabrao da promeni Ustav samo u tačkama koje su za njega bile značajne, a to znači da direktno bude biran od naroda, dok se dalje nije uplitao u druga ustavna pitnja i ovlašćenja budućeg predsednika. Sada imamo situaciju predsednika koji je direktno izabran, ali nema ovlašćenja koja inače ima u predsedničkom ili polupredsedničkom sistemu. S druge strane, predsednik je odsečen od parlamenta jer ga građani direktno biraju, kao i poslanike, i oni su međusobno nezavisni i nemaju nikakve kontakte zasnovane na Ustavu i zakonu. Vojska je ranije, dok je predsednik bio vezan za parlament koji ga je birao i smenjivao, bila pod uticajem VSO u kome je bio i predsednik SRJ, preko koga je parlament imao kontrolu nad vojskom. Sada toga nema. Nemate nikakav uticaj na vojsku. Postoji nekakav Odbor za bezbednost i odbranu, ali njegove nadležnosti su apsolutno male. Reforma vojske podrazumeva u prvom redu, ako ne i jedino to, civilnu kontrolu armije. Ona se ostavaruje i preko vlade, time što ministar odbrane jeste civilna ličnost. Ovlašćenja koja bi trebalo da poseduje ministar odbrane moraju biti velika, kako bi na taj način vlada vodila svoju vojnu politiku. To do danas nije bio slučaj. Generalitet je bio vezan za predsednika države, a on ne odgovara ni vladi ni parlamentu. Ta nedoslednost mora da se ispravi. Tu leži koren nesporazuma, jer kada su vlada ili parlament nezadovoljni nekim generalima, nemaju instrumente da na to utiču. To je za demokratiju nedopustivo jer je vojska vezana za predsednika države, što je u svakom slučaju loše. Naš predsednik jeste demokrata, ali sutra može doći drugi predsednik koji će imati ko zna kakve aspiracije. Dakle, vojska skoro da nije uopšte reformisana. Treba je svesti na pravu meru, ali da istovremeno ne oštetimo našu bezbednost. Pitanja odbrane rešavaće se i kroz pristupanje programu 'Partnerstvo za mir'. Sa NATO moramo sarađivati bez obzira na našu istoriju odnosa. Stvar sa policijom je takva da mi moramo da se modernizujemo na tom polju i sarađujemo sa međunarodnim policijskim organima i stvorimo nove policijske kadrove. Zbog ratnih godina i svega što se dešavalo imali smo tesnu spregu kriminala, policije, carina, i to je jako teško razmrsiti. Načelnik GŠ VJ Nebojša Pavković ponudio je ostavku predsedniku SRJ Vojislavu Koštunici, ali je on odbio s obrazloženjem da je Pavković mnogo učinio da u vojsci otpočnu reforme.
- Ne delim mišljenje predsednika SRJ da je bilo nečeg spektakularnog u reformi vojske. Neću da ulazim u kvalitete našeg generaliteta. Kada govorimo o reformama u VJ se promenilo vrlo malo, najbitnije je da dođemo u situaciju da svaki dinar odobren vojsci kontrolišemo. Vojska i policija svuda u svetu jesu servis vlade, službe koje vlada ima za očuvanje bezbednosti, granica ili unutrašnje sigurnosti građana. Odluka koja je obrazložena na taj način je slab argument. Iznenađen sam odlukom jer većina u DOS želi kadrovske promene u vojsci. Ovim potezom predsednik je sebe udaljio od opšteg stava koji postoji u DOS kada je vojska u pitanju. Da li je trebalo da prihvati ostavku Pavkovića je njegova stvar, ja bih je prihvatio.
Da li DOS postoji?
- DOS postoji. On nema alternativu u ovom trenutku. Bez obzira na to što postoji veoma vidljiva kriza i nezadovoljavajući odnosi unutar koalicije. Prvi nisam zadovoljan stanjem u DOS. Analitičari tvrde da postoji samo formalno?
- Pa, nije samo formalno. Videli ste kako je glasano i za savezni i za republički budžet. To je apsurdno u svakoj zemlji. Oni koji glasaju za budžet podržavaju vladu. U oba parlamenta budžeti su prošli, što je veoma značajno. Kakav će biti rasplet krize u DOS. Hoće li se DSS prvo vratiti u Vladu Srbije ili će, pre toga, biti ispunjen njihov ulov da im prvo bude vraćena funkcija predsednika Skupštine Srbije. Takođe, u kojoj meri očekujete rekonstrukciju Vlade Srbije?
- Očekujem kompromis u DOS jer je apsurdno da se on ne postigne. Otpočećemo uskoro te razgovore. Nisam hteo da zakažem novu sednicu Predsedništva DOS u vreme vrlo zaoštrenih odnosa. Sveli smo to na direktne kontakte. Razgovarao sam i sa jednima i sa drugima. Razgovori će početi bez obzira u kojim sastavima - u dvoje, troje ili četvoro, sve dok se ne pripremi sednica. Kada budem imao uvid da kritička većina DOS želi sednicu i kompromis, onda ćemo zakazati sednicu i definisati sve stvari. Da li će biti rekonstukcije ili ne, zavisi od stava DOS. Imao sam predlog da se počne od redefinisanja koalicionog sporazuma, da vidimo gde počinje konflikt, da li uskraćivanjem podrške vladi i stvaranjem poslaničkih grupa. To se dalje razvijalo sve do trenutka kada je kulminiralo ostavkom Maršićanina. Ako ovu prvu stvar rešimo, naravno da ću se zalagati da mesto predsednika srpskog parlamenta pripadne DSS. S druge strane, ne može se ići u stvaranje vlade na osnovu procenata, kvota ili nekakvih dividendi, kao da je to kompanija ili osiguravajuće društvo. Imamo mandatorski sistem i kabinet sastavlja mandatar za premijera. Nisu ta ministarska mesta popisana, pa sada nekome treba da pripadnu dva ili tri mesta. Mnogo je važnije da je neko sposoban ministar, nego iz koje je stranke. Sa predsednikom SRJ Vojislavom Koštunicom sam razgovarao o tome pre neki dan i ponovo ćemo se sastati. Imao sam predlog dnevnog reda te sednice DOS, na kojem bi na prvom mestu bila rasprava o funkcionisanju parlamenata - republičkog i saveznog. Tu se upravo prelamaju svi problemi. Odnosi na relaciji DS-DSS predstavljaju izvor konstantne krize u koaliciji. Gde su tu 'male stranke'?
- Ukoliko DS i DSS i dalje budu ignorisale sve ostale stranke, one će dići svoj glas i tražiće da se njihov glas čuje, tim pre što ove dve stranke imaju manje poslanika u republičkom parlamentu nego sve druge stranke koje nekada pitaju, a nekada ne pitaju za mišljenje u tim konfliktima. DSS je jasno da moramo da se vratimo na razgovore. Tu ostale stranke u DOS treba da izvrše pritisak da se ide na očuvanje DOS, kako ne bi preovladala mišljenja 'ko neće sa nama neka ide, pa makar imali tanku većinu'. Šta očekujete kao ishod ekspertskih, ali i ukupnih razgovora o budućnosti zajedničke države?
- Utisak kupovine vremena vidljiv je kod crnogorskih vlasti. Pitanje je da li kupuju vreme ili im ono curi. Sve sam uvereniji da će se situacija tako razvijati da se možda neće ni doći do referenduma. Očekujem da će i javno mnjenje i međunarodni subjekti izneti svoje stavove, tako da će biti kasno za neke druge eksperimente sa kojima se sada polazi. Jugoslavija ide putem očuvanja, ali treba aktivirati ono što ja zovem njenim 'unutrašnjim prijateljima'. SRJ kao da gubi te unutrašnje prijatelje koji kažu da hoće zajedničku državu, da im ona treba... Postoji jedna velika razlika između saveza država i koliko god hoćete labave federacije ili konfederacije. Savez država ne znači ništa - poznati su nam primeri saveza nekih arapskih država koji su se menjali svaka tri dana. Olako pozivanje na referendum u stilu 'nama oni ne trebaju' je političko slepilo. Umanjivati državu može samo onaj ko nema državničke talente. Nikola M. Jovanović
