Izvor: Blic, 23.Nov.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dragan Maršićanin: Potrebna je nova republička vlada
Dragan Maršićanin: Potrebna je nova republička vlada
DSS se zalaže da Srbija dobije novu Republičku vladu, za razliku od premijera Srbije koji od aprila govori da će izvršiti rekonstrukciju Vlade. Razlika je suštinska. Nova vlada ne podrazumeva samo kadrovske promene, dakle kozmetičke promene, već novu vladu koja bi, između ostalog, sa novim ljudima u njoj vodila drugačiju politiku - izjavio je juče u razgovoru za 'Blic' Dragan Maršićanin, potpredsednik Demokratske >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << stranke Srbije i predsednik Skupštine Srbije.
- Ta nova vlada striktno bi se pridržavala Ustava i zakona, način njenog rada bi bio posve drugačiji od sadašnjeg, pre svega u delu javnosti njenog rada i spremnosti na odgovornost, kao i drugačije organizacije, što su po DSS neophodni uslovi da se postignu dobri rezultati na sprovođenju reformi u Srbiji. U ovom momentu od Vlade Srbije ne može se očekivati prihvatanje ovih opravdanih zahteva, jer znaci koji bi ukazivali na promenu stava Vlade ne postoje. Šta više poslednjih meseci Vlada radi sve zatvorenije i sve neodgovornije. Može li Srbija da dobije vladu u kojoj bi bio DSS pre izbora?
- Moguće jeste i neophodno jeste, ali čini mi se da Vlada ne želi da menja svoj dosadašnji način rada koji ne daje dovoljno dobre rezultate. Danas smo suočeni sa političkom krizom, ali Vlada Srbije je potpuno autistična i oprvgava da postoji kriza Vlade. Da je tako dovoljno je samo odgovoriti na pitanje ko od stranaka DOS u Vladi učestvuje i da li se više uopšte može govoriti o Vladi DOS kada u njoj nema DSS, NS, predstavnika SD, a sa velikim pitanjem je i legitimitet PDS. Generalno gledano, radom kojih ministarstva je DSS nezadovoljan, a kojih zadovoljan?
- DSS i dalje insistira na pitanju odgovornosti svakog njenog člana. U tim zahtevima više ni malo nismo usamljeni, ne samo da nas podržava sve veći broj članica DOS, već što je važnije od toga javnost počinje da zahteva da se za rad polože računi. Svakako da je najviše pažnje kada se o odgovornosti radi i nedovoljno dobrim učincima usmereno na MUP i ministarstva pravde, prosvete i energetike i rudarstva. Zadovoljni smo radom onih ministarstava koji su u svom neradu učinili najmanje grešaka i kojima se može zameriti neaktivnost i sporost u reformi oblasti za koju su zaduženi, ali ne i aktivnost koja je ostavila neposredne štetne političke ili ekonomske posledice.
Čelnici DOS optužuju DSS da pravi političke krize i da stoji iza 'afere Gavrilović', štrajka rudara u Kolubari, protesta JSO...
- DSS ne podstiče, niti podržava bilo šta što destabilizuje političke prilike u Srbiji. Za ono što se DSS pripisuje odgovornost počiva u onima koji su nadležni da probleme rešavaju i oni koji su nazakonitim činjenjem te krize prouzrokovali. Tako je svakako za 'aferu Gavrilović' najodgovorniji onaj ko je dužan da otkrije počinioce ubistva, kao što je za protest JSO najodgovorniji onaj ko je protestima pružio povod nezakonitim hapšenjem braće Banović. Tu se mora skrenuti pažnja da je predsednik srpske vlade još jednom obmanuo javnost tvrdeći da Vlada ostaje pri svojoj odluci o prelasku JSO u nadležnost SJB, a da zapravo to nije istina, jer je dogovoreno da će biti pod neposrednom komandom ministra policije i da postupa po saglasnosti Vlade. Eto još jedan primer da Vlada ne samo da krši zakone već i sopstvene odluke. U svakom slučaju dobro je da je protest JSO prekinut i da su oni koji su problem izazvali i čija je smena tražena bili dobrodošli gosti na slavi te jedinice. U kojoj meri je DSS zadovoljan epilogom protesta JSO?
- Nesumnjivo da je za protest JSO najodgovorniji ministar policije, jer su u njegovoj neposrednoj nadležnosti službe javne i državne bezbednosti. Ukoliko je konstatovano da u dužem periodu, a takvo je saopštenje Vlade Srbije, postoji problem u radu SDB, onda je nesumnjivo da odgovornost ne može da zaobiđe ministra policije. Ali to je pitanje ličnog morala i sa druge strane odgovornosti Vlade Srbije, odnosno njenog predsednika. Lider NS Velimir Ilić je već najavio koaliciju sa DSS za sledeće izbore. Hoće li DSS u tu koaliciju i da li je moguća koalicija sa još nekim strankama?
- Preuranjeno je govoriti o tome kakve će izborne koalicije nastupiti na sledećim prevremenim republičkim i saveznim izborima, pa je preuranjeno govoriti i da li će DSS izaći samostalno ili u koaliciji sa programski sličnim strankama. Takvih stranaka ima mnogo. Razgovori o tome nisu vođeni i svakako da će DSS takvu odluku doneti pred izbore. Nesumnjivo je da koalicija DOS više neće postojati na sledećim izborima, ne onakva kakva je formirana pre dve godine i koja je potrošila razloge svog postojanja, bez obzira da li će neke stranke nespremne da na izbore izađu pod sopstvenim nazivom zloupotrebiti naziv DOS. To bi bio pokušaj izborne prevare. Neka istraživanja javnog mnjenja pokazuju da građani traže da Vojislav Koštunica i Zoran Đinđić ostanu zajedno na vlasti. Koliko je to moguće?
- Nesumnivo je da će DSS i DS u budućnosti predstavljati najznačajnije stranke u Srbiji i da će blisko sarađivati. Ni posle izbora nijedna od ovih stranka neće moći samostalno da formira vladu, te će ove dve stranke biti upućene jedna na drugu. U tom smislu i saradnja Koštunice i Đinđića će biti nastavljena. Ono što će biti drugačije posle izbora koje DSS smatra neophodnim, jer se jedino njima može rešiti kriza u Srbiji, jeste pristupanje postizbornim koalicijama koje omogućavaju utvrđivanje potpuno jasnih pravila igre, u kojima neće biti moguća sadašnja situacija da se faktičkim uzurpiranjem vlasti jednog dela DOS provodi pogrešna politika. Protiv izbora mogu biti samo oni koji su uvereni da su bogom dani da vlast vrše bez obzira na posledice koje takvo vršenje vlasti prouzrokuje. Ono što je naravno neophodno je da se prethodno reši državno pitanje budućnosti savezne države i urede odnosi Srbije i Crne Gore. Kako vidite buduće odnose Srbije i Crne Gore?
- Uveren sam da će Srbija i Crna Gora biti u jednoj državi sa izmenjenim nazivom. To nije samo stav većine građana u Srbiji i u Crnoj Gori, svih političkih stranaka u Srbiji i makar polovine u Crnoj Gori, već je takva budućnost najbolje rešenje po uverenju međunarodne zajednice. Pojedini lideri DOS tvrde da je DSS izradom zakona o saradnji s Haškim tribunalom na republičkom nivou priznao da savezna država i institucije ne postoje.
- U njihovim komentarima se uočava jasna kontradiktornost. Oni osporavaju moguće donošenje zakona o saradnji s Haškim tribunalom na republičkom nivou, pozivajući se na nadležnosti savezne države, a istovremeno uredbom Vlade Srbije svakodnevno nezakonito sprovode savezne nadležnosti. Moguće je i potrebno doneti zakon, jer je to jedini dobar način da se ta saradnja postavi na pravne osnove da se zaštite i oni koji su optuženi od strane Tribunala na način kako to civilizovane države čine prema svim licima za koje se utvrdi odgovornost pred zakonom i na taj način zaštiti i sama država. Lider GSS Goran Svilanović je izrazio očekivanje da će do kraja godine doći do promena u vrhu VJ.
- Promene u VJ su već započele reformom ove složene institucije. One će se svakodnevno odvijati, u ne kratkom periodu, jer i drugačije ne može biti, a takva je praksa u svim zemljama u tranziciji. Te reforme će svakako podrazumevati i kadrovske promene. VJ od petog oktobra prošle godine do danas nije predstavljala bilo kakvu smetnju za demokratski i reformski preobražaj Srbije, a u osetljivim bezbednosnim okolnostima predstavljala je faktor stabilnosti ostvarajući dobru saradnju sa dojučeranjim neprijateljima NATO, što se pokazalo na zajedničkom rešavanju problema na jugu Srbije. Nije mi poznato da postoje direktni zahtevi NATO za smenu načelnika GŠ VJ Nebojše Pavkovića zbog ulaska SRJ u Partnerstvo za mir. Sigurno se radi zapravo o zahtevima da se izvrši reforma VJ koja je u toku i neće predstavljati smetnju za dalju saradnju s NATO... Pavković, kao ni drugi, neće biti večito na svojoj funkciji. Zašto DSS ne podržava usvajanje 'omnibus' zakona i zahteve vojvođanskih stranaka za autonomiju Vojvodine?
- Zbog toga što pitanje nadležnosti treba rešiti generalno za celu državu i to valja učiniti donošenjem novog Ustava Srbije. Parcijalna rešenja su pogrešmna i ne idu u korist ni građana Vojvodine, ni drugog dela Srbije. Čelnici vojvođanskih stranaka postaju nervozni i užurbani, suočeni sa činjenicom da široka decentralizacija i premošćenje veoma značajnih nadležnosti Vojvodine nije sporno pitanje za bilo koju stranku u Srbiji i pokušavaju da nuđenjem parcijalnih rešenja stvore privid da se one jedino zalažu za autonomiju Vojvodine, što je suprotno istini. Nenad Čaluković
