Izvor: Blic, 04.Okt.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Doušnici zaštićeni
Doušnici zaštićeni
Vrhovni savet odbrane predložio je Ministarstvu odbrane SCG da se otvore dosijei vojnih službi bezbednosti i učine dostupnim zainteresovanima, u skladu sa pravilnikom. Aleksandar Radić, vojni analitičar, upozorava da ne treba verovati da postoji obilje dokumentacije Uprave vojne bezbednosti koja će biti stavljena na uvid svakom pojedincu.
- Niko pametan to ne bi dopustio. Nema takvih presedana u svetu. Kada je reč o bezbedonosnoj službi, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << treba razumeti da će biti vrlo teško ikada spoznati koje su bile razmere njenog interesovanja za civilno društvo - kaže on.
Milan Simić, izvršni direktor Jukoma, pozdravlja inicijativu kao akt političke volje. Ipak, on izražava strepnju u ispunjavanje ovog zahteva. Podseća da je Zakon o kontroli službe bezbednosti VJ donet pre godinu i po dana, a komisija koja je na osnovu tog zakona formirana do danas nije dostavila niti jedan izveštaj parlamentu. On postavlja pitanje po kom pravnom osnovu je Uprava vojne bezbednosti kao predmet rada uvrstila civile koji teško da su mogli da budu označeni kao lica koja ugrožavaju bezbednost vojske.
- To je svakako kršenje ljudskih prava i politička zloupotreba, koja se u vojsci sprovodila i posle 5. oktobra - kaže Simić, ne želeći da nagađa o kojem broju dosijea je reč.
- Nije moguće govoriti o broju dosijea pohranjenih u arhivima vojnih obaveštajnih služba, jer to ne bi bila tajna služba da vi i ja možemo raspolagati tim podacima - kaže Radić. On podseća na iskustvo istočnih zemalja gde je proces otvaranja dosijea podlegao velikim ograničenjima. Pre svega, zaštiti izvora.
- Otvaranje dosijea ujedno neće značiti i denunciranje izvora. Prvi korak bilo koje tajne službe u svetu, nakon donošenja odluke o otvaranju dosijea, bio je zaštita saradnika - kaže on. Veruje da će naša služba učiniti isto, jer bi u suprotnom to kompromitovalo samu ideju rada službe, koja se zasniva na tajnosti i izvoru.
Simić smatra da sam proces otvaranja dosijea treba propisati zakonom jer se radi o kompleksnom pitanju. Treba formirati instituciju koja bi se bavila čuvanjem dosijea, nezavisnu od Ministarstva odbrane i vojske, odgovornu parlamentu. Treba odrediti prava i obaveze ljudi o kojima su vođeni dosijei i učesnika koji su radili na stvaranju dosijea i doušnicima, ali kaže da doušnike ne treba zaštiti, jer su učestvovali u kršenju ljudskih prava.
- Tendencija je da se prikaže njihova aktivnost u vreme Miloševića kao aktivnost usmerena na zaštitu državnih interesa, činjenice govore suprotno, te službe su bile iskorišćene u obračunima sa neistomišljenicima režima koji je bio na vlasti - kaže Simić.
Radić procenjuje da se od otvaranja dosijea eventualno može očekivati demistifikacija pred-Miloševićeve ere, ali da će biti vidljiv trend opadanja informacija sa približavanjem sadašnjem vremenu. Ubeđen je da su formalno ustanovljeni dosijei samo vrh ledenog brega informacija koje je Uprava prikupljala i kaže da sam metod rada Uprave bezbednosti ne pogoduje ideji transparentnosti, jer prema pravilima po kojim ona radi, većina informacija prikupljenih o ljudima tokom operativne obrade postoji samo u radnim beležnicama koje se uništavaju.
Uprkos mnogim izvorima koji spremno navode da su podaci vojne tajne službe i KOS daleko precizniji, od arhiviranih dosijea BIA nameće se pitanje koje koristi će društvo imati od tog procesa koji će se odvijati tek treće godine nakon demokratskih promena. Da li su i dosijei vojnih službi obrađeni, retuširani, kao što je to slučaj sa podacima civilne tajne službe?
- Bilo je mnogo vremena i prilika. Svako ko je želeo da zaštiti sebe to je i učinio - kaže Radić.
Kao jedan od korisnih poteza učinjen u vojnim, ne i u civilnim službama, navodi činjenicu da je njen načelnik, general Aca Tomić uklonjen onog trenutka kada je počela operacija 'Sablja'.
- Nije mu pružena prilika da barem direktno utiče na sudbinu dokumentacije - kaže Radić.
Radić sumnja da će dosijei otkriti ono što javnost i istražne organe prevashodno zanima, bilo koji plan akcije eliminacije Miloševićevih političkih protivnika, jer Miloševićevu eru karakteriše funkcionisanje na nivou usmene komunikacije i zabeleški.
U suštini, on smatra da dosijei neće otkriti ništa naročito važno.
- Planove primene sile, tajnih koraka državnog aparata, tako nešto sigurno nećete videti - kaže Radić. T. N. Đ. Prodavali informacije
Radić veruje da informacije koje su bile značajne zemunskom klanu neće biti značajne i građanima, ali smatra da je nužno prekinuti sve veze kojima se servisira kriminal.
- Ne možete da držite ljude u službi koji funkcionišu u iščašenim ambijentima i koji se prema informacijama službe ponašaju kao prema privatnoj svojini. Svako ko je do sada u dolazio do pozicije da kontroliše službu upadao je u zamku privatizovanja informacije. Zato pre svega treba raditi na transformiciji službi i sprovođenju civilne kontrole - kaže Radić.
