Izvor: B92, 19.Mar.2008, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dosta građana traži azil
Beograd -- Prema najnovijem istraživanju UNHCR, Srbija je među pet vodećih zemalja sveta prema broju zahteva za azil u drugim državama.
Rezultati se odnose na 2007. godinu, a ispred Srbije po broju podnetih zahteva za azil samo su Irak, Rusija i Kina. Ipak, stručnjaci ocenjuju da veliki broj zahteva građana Srbij za azilom više treba posmatrati sa ekonomskog aspekta.
Tokom prošle godine više od 15 hiljada građana koji imaju pasoš Srbije zatražilo je azil >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u drugoj državi.
Azil podrazumeva da je osoba zbog pripadnosti nekoj političkoj, verskoj ili socijalnoj grupi u svojoj zemlji ugrožena, pa zaštitu traži u nekoj drugoj državi.
Proces odlučivanja o davanju azila traje dugo, a za to vreme osoba koja ga je tražila ima pravo da boravi u državi kojoj se obratila.
To što azilantski proces omogućava legalan boravak na duži period dovodi i do čestih zloupotreba tog sistema od strane ekonomskih migranata, objašnjava portparolka UNHCR u Srbiji, Vesna Petković.
"To je jedna vrlo tehnička i praktična stvar zbog koje se ljudi odlučuju da zatraže azil u Zapadnoj Evropi. Na njihovu žalost, najveći deo tih zahteva, što je oko 15 hiljada prema najnovijoj statistici UNHCR, su ljudi koji su zapravo ekonomski migranti, koji nikako ne spadaju u ovu grupu ugroženih kategorija ljudi koji zaštitu traže negde van svoje zemlje. Srbija jeste prikazana kao jedna od najvećih zemalja proizvođača azila, ali je činjenica takođe da je najveći broj tih zahteva tražioca azila na kraju odbijen”, rekla je Petkovićeva.
Kada je reč o državljanima Srbije, najveći broj zahteva za azilom u 2007. podneli su građani Kosova - Srbi, Albanci i Romi i to u zemljama Evropske unije.
Ipak, broj prošlogodišnjih zahteva i dalje je manji od perioda ratova na prostoru bivše SFRJ tokom '90tih. Šef Vladine kancelarije za ljudska i manjiska prava Petar Lađević tvrdi za B92 da državljani Srbije sigurno više nemaju razloga da od bilo koje zemlje traže azil.
"U Srbiji niko nije politički progonjen u smislu da ne može ovde egzistirati i ostvariti svoja elementarna ljudska prava, pa samim tim ukoliko takvog progona nema, nema ni potrebe za podnošenjem azila. Što se tiče grupacija koje podnose zahteve za azil, mogu sasvim odgovorno da kažem da su to migratorne grupacije, koje smatraju da će na zapadu mnogo lakše rešiti neka svoja socijalna pitanja ili lakše ostvariti egzistenciju”, rekao je Lađević.
Vesna Petković kaže da ovako veliki broj ljudi koji zatraži azil govori da u Srbiji ne postoji efikasan institucionalan sistem zaštite ljudskih prava jer da postoji, ekonomski migranti bili bi obeshrabreni u pokušaju da zahtevom za azil reše problem legalnog boravka u drugoj državi.
"Srbija zapravo ne spada u grupu zemalja koje se zovu zemlje sigurnog porekla. Ukoliko bi se desilo da Srbija izgradi sve te sisteme i naravno, počne da ih i primenjuje i koristi, onda bi Srbija uspela da stigne na tu listu zemalja sigurnog porekla, tako da bi se recimo izbegao slučaj da tražioci azila čekaju na rešenje svog slučaja po nekoliko meseci, pa i godina i da im to onda omogućava legalan boravak u toj zemlji. Za rešavanje zahteva iz zemalja koje su dospele na tu listu sigurnih zemalja porekla ustanovljen je jedan ubrzan postupak”, rekla je ona.
Petkovićeva kao primer navodi Rumuniju, koja je problem rumunskih azilanata rešila, između ostalog i uvođenjem mere oduzimanja pasoša na neko vreme onima čiji je zahtev za azilom odbijen.
Pomoćnica ministra za statusna pitanja dijaspore Zorana Vlatković kaže, međutim, da takva mera u Srbiji u ovom trenutku ne bi imala smisla.
"Kod nas to nije slučaj, iz prostog razloga što Srbija ima vrlo ozbiljan vizni sistem sa EU. Kada neko dobije vizu, naša država prosto nema interesa više time da se bavi. Naravno, u predstojećem periodu, kada budemo došli na belu šengen listu ili ukoliko ne budemo imali vizni režim sa EU, naravno da će ta tema postati vrlo aktuelna”, objašnjava Vlatkovićeva.
Kada je reč o globalnoj slici azilanata, u prethodnoj godini, ubedljivo najviše zahteva podneli su Iračani, više od 45 hiljada, sledi Rusija sa blizu 19 hiljada zahteva i Kina sa 17 hiljada. Iza Srbije nalaze se Pakistan i Somalija. Najviše zahteva za azilom podneto je u Sjedinjenim Državama i Kanadi, dok u Evropi prednjači Švedska.
