Izvor: Politika, 21.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Došli po pozivu srca
Na mitingu u Beogradu pojavili su se građani iz svih krajeva Srbije, iz Republike Srpske, Crne Gore, noseći srpske, ali i zastave zemalja koje su rekle da neće priznati nezavisno Kosovo
„Kao Srpkinji, i srce i duša su mi dole”, kaže Gordana Dosev-Zec, Beograđanka rođena na Kozari pre 68 godina, lekar u penziji. Suze joj oči dok objašnjava zašto je došla s mužem tu, pred Dom Narodne skupštine Srbije, u tu neopisivu gužvu od ljudi, mladih i starih, zastava, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pokliča, pesme. Ona se nije odazvala pozivu neke stranke, već svog srca. „Nismo članovi stranaka. Dočekivala sam ovde odbojkašice, tenisere... Što je naše to mi je veliko i to volim”, govori ona dok čeka da program počne. Posmatra najmlađe mitingaše, bučne i vatrene, očekuje miran protest, ali... „Treba nam razum i mozak, ali ima raznih ljudi, bojim se da ovu decu neko plaća – nije normalno da razbijaju svoje.”
Ispred nje grupa od dvadesetak srednjoškolaca iz Surčina, svi iz Desete beogradske gimnazije. Vrlo su glasni dok pevaju pogrdne stihove na račun kosovskih Albanaca, koji su se juče vrlo često mogli čuti na velikom narodnom mitingu protiv jednostranog proglašenja nezavisnosti južne srpske pokrajine.
Razne grupe, iz različitih pravaca, stižu na plato između nekadašnje Savezne skupštine i Starog dvora (Skupštine grada Beograda). Taj plato je bio najčešće mesto okupljanja Beograđana i građana iz cele Srbije. Skupljali su se tu da kliču političarima, da skandiraju sportistima, da sruše Miloševića, pa onda i da ga isprate na poslednje putovanje. Sada je došlo vreme da tu pokažu šta misle o otimanju južne srpske pokrajine. Oni koji misle kao predstavnici države, kao neke opozicione partije, koji ne podržavaju te partije i te državnike, ali im je u duši teško, koji su razočarani i gnevni zbog postupka zemalja koje slove za uzore demokratije – oni su bili juče u centru Beograda.
Ona deca iz Surčina nose crne majice na kojima piše „Sledimo duh naših predaka – 1389”, a na leđima srpski grb. Otkud te majice? Skupili pare i dan ranije ih odštampali...
Nose ih Jovana, Jasna, Olivera, Ana, Džoni, Steva... Šta je za njih Kosovo, je li iko od njih bio tamo? Ne. Pa otkud onda taj gnev u njima, tako mladima? Kažu: „Nismo bili ovako nastrojeni dok nismo otišli u Ohrid, prošlog oktobra. Bili smo i u Strugi, i u Bitolju, videli smo šta Albanci rade Makedoncima. U Strugi ne smeju da idu istom stranom ulice, izbacuju ih iz kafića. Onda smo shvatili da je na Kosovu našim ljudima još gore.”
Skup se sve više uvećava, pristižu ljudi pojedinačno, u grupama, u kolonama. Neki na reverima nose bedževe – „Veto za geto”, „Ja neću u Evropu”, „Sloboda Šešelju”, ali najviše je onih na kojima piše „Kosovo je Srbija”. Ti su mogli da se kupe na improvizovanim štandovima za 50 do sto dinara.
Cene zastava (svaka prilika je, je l’ te, dobra da se zaradi) kretala se od 200 do 2.500 dinara. Između srpskih zastava u svim varijantama (sa ocilima, dvoglavim orlom, natpisom „Za kralja i otadžbinu”, kojih je najviše), vijore se i stegovi Grčke, Španije, Brazila, Rumunije, Kube, Kine, barjaci rudara iz Obilića, zastave radikala, „narodnjaka” (a rekoše, bez stranačkih obeležja).
I majice sa prigodnim porukama mogle su na licu mesta da se dobiju za 500 do 1.000, dok su šajkače bile 500 dinara.
Veliki transparent pravo ispred bine „Priznajte Republiku Srpsku Krajinu”, pa onda „Kosovo je sveta srpska zemlja”, pa „Sveta srpska zemlja, Kosovo i Metohija, Evropo, stidi se”, pa „Svi će doći na red, danas mi, a sutra Osetija, Abhazija, Severna Irska, Sicilija, Teksas, Kalifornija, Škotska...” – sve ukupno 13 „destinacija”, na broju jedan je, nažalost, Kosovo.
„Hvala, Španijo”, napisao je na španskom jeziku poštovalac ove zemlje koja je rekla da neće priznati nezavisno Kosovo. „Nemci, dajte Turcima Berlin”, poručuje transparentom ispisanim na nemačkom još jedan mitingaš.
Ispred bine dvojica momaka razapeli su veliki beli transparent, sa obe strane ispisan auto-lakom. „Tadić + Tači + Nataša Kandić = samovoljno Kosovo”, piše sa jedne strane, dok je s druge napisano: „Policijo, uhapsite Tadića, Natašu, Čedu”.
– Evropa je američka kurva! Ali bez Srbije! – vrišti jedna parola.
Samo dva sata kasnije, dok se masa kretala ka Hramu Svetog Save, grupa razjarenih mislila je da će paljenjem američke ambasade još ubedljivije da izrazi bunt protiv nezavisnosti Kosova.
Neko je podelio plakate „Za vojsku sa obrazom”, prolazi kolona u kojoj je transparent „Volimo Kosovo kao hleb – pekari Bora”, ispod prvih stabala u Pionirskom parku grupa koja je došla iz Požege. Kažu da je i predsednik opštine s njima i kažu da su došli zato što su to želeli – u dva autobusa radikali, u tri sve ostale stranke.
Blizu njih tiska se nekoliko momaka, jedan u crvenoj majici na kojoj piše „Naprijed, Srpska”. Bosanci, znači. Dejan koji nosi tu majicu je iz Modriče, a radi na izgradnji naselja za učesnike Univerzijade na Novom Beogradu. „Ovo je da pokažemo cijelom svijetu ko je i šta je Srbija, da Kosovo nije dugme, nego srpska zemlja – sveta”, govori u ime svojih drugova.
Malo dalje druga grupa koju muči pitanje hoće li govoriti Dodik. Opet, dakle, Republika Srpska. Hoće, govoriće, najavljeno je, ali ne veruju baš u to. Zašto? „Trebalo bi da kaže da sad treba da se otcepi Srpska, ali ne sme on to. To je bila samo priča za izbore”, uvereni su Milan, Dejan, Slavko i Saša. Svi od 24 do 25 godina, iz Gradiške. Zašto su juče došli u Beograd, a ne u Banjaluku, u kojoj su, kako se upravo čulo, studenti i đaci napravili lom. „Pitanje je hoće li se ikada više Srba na jednom mestu videti (sem na Kosovu jednog dana, ako bog da)”, odgovara Milan.
Pričalo se, kaže, da se očekuje okupljanje između milion i dva. Zvuči previše, stvarno. Ali, može se svaka masa kontrolisati , samo ako organizator sve ozbiljno uradi. To su reči onih koji znaju kako se to radi – četvorice ozbiljnih ljudi, gospode, kod ulaza u podzemnu garažu ispred Skupštine grada. Ako ih nevično oko već po „zategnutom” držanju ne prepozna, shvatiće već po prvim rečenicama ko su – oficiri, i to oni najviši. Generali u penziji, došli „isključivo zbog Kosova i američkog fašizma”, muči ih misao da bi sada „trebalo da su na komandnim mestima, umesto da mašu zastavama”. Gospodo generali, ne mislite valjda da bi vojska sada nešto mogla učiniti? „Ne, ne ratom, nego kao faktor odvraćanja. Kad je vojska snaga koju respektuju, onda se drugi adekvatno ponašaju”, daju svoje stručno mišljenje i zaključuju – bolje je da država kontroliše otpor, nego da ljudi sami nalaze način. Tako nastaju neredi. A niko ne želi „lupanje” sopstvene zemlje i bratoubilaštvo, kažu.
Sve ovo generali su rekli dva sata pre nego što je planula američka ambasada i ta slika otišla u svet.
Biljana Baković
----------------------------------------------------
I Rusi na mitingu
Na Železničkoj stanici juče su se između 14 i 16 časova mogli sresti mnogobrojni građani koji su u srpsku prestonicu došli iz svih krajeva zemlje, kako bi se priključili protestu.
– Došli smo ovde da pokažemo svetu da smo spremni da se borimo za našu južnu pokrajinu. Ako dođe do oružanih sukoba svi ćemo se prijaviti kao dobrovoljci i pokazati Albancima koliko nam je važno Kosovo – rekao je jedan od petnaestak mladića koji su iz Sremske Mitrovice pristigli oko 14.15 časova. Oni su nosili srpska obeležja i uzvikivali „Kosovo je Srbija”. Na protest su poveli i nekoliko prijatelja iz Rusije, koji su rekli da su došli da brane zemlju.
Vanrednim vozom iz Novog Sada oko 14.50 časova pristigla je u sedam vagona veća grupa učesnika protesta. Nekoliko stotina njih u koloni se uputilo prema Domu Narodne skupštine, ne izazivajući usput incidente.
Na parkingu kod „Sava centra” oko 15 časova mogli su se videti autobusi sa putnicima koji su pristizali iz Republike Srpske, Inđije, Šapca, Loznice i drugih krajeva Srbije. Meštani Bijeljine su naglasili da nikada neće prihvatiti jednostrano proglašenje nezavisnosti, a nosili su zastave Srbije i transparente na kojima je pisalo: „Živeo Putin”, „Ostaće naše”, „Kosovo je Srbija, Srbija je svet”.
N. B. – LJ. P.
---------------------------------------------
Srbi sa severa Kosova u Beogradu
Više autobusa krenulo je juče u prepodnevnim satima u Beograd na miting pod nazivom „Kosovo je Srbija". Samo iz Kosovske Mitrovice otišlo je pet autobusa, a put Beograda organizovano, ali i sopstvenim prevozom, krenuli su Srbi iz Leposavića, Zvečana i Zubinog Potoka.
Kako je odlukom Ministarstva prosvete juče bio neradni dan za prosvetare, u Beograd su se organizovano uputili nastavnici i profesori osnovnih i srednjih škola, ali i profesori Prištinskog univerziteta, sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.
B. R.
-----------------------------------------------
Srpski saveznici kao liga šampiona
Među očekivanim zastavama Srbije, na protestnom mitingu našle su se i zastave Grčke, Indije, Južnoafričke Republike i drugih zemalja koje su odbile da podrže nezavisnost Kosmeta. Predvodnik mladih ljudi koji su nosili ove zastave bio je Boris Mitić, autor dokumentarnog filma „Unmik Titanik”, zapisa svakodnevice Srba u Prištini, koje je strah od suseda Albanaca prinudio da nikada ne napuštaju zgradu u kojoj žive. Mitić je objasnio da saveznike Srbije smatra ligom šampiona, poput one fudbalske, čija je zastava bila na čelu ove grupe.
V. V.
[objavljeno: 22.02.2008.]
