Izvor: Blic, 13.Apr.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Doneli su odluku da me kidnapuju ili ubiju
Doneli su odluku da me kidnapuju ili ubiju
'I danas kada dođe do poslednjeg boja,
Neozaren starog oreola sjajem
ja ću dati život otadžbino moja,
znajući šta dajem i zašto ga dajem'.
Ovi stihovi pesnika Milana Rakića su moto spomen knjige 'Junaci otadžbine', koju je publikovala Savezna vlada, u kojoj se nalaze imena svih poginulih i nestalih pripadnika VJ i MUP Srbije, za vreme brutalne agresije NATO snaga na Jugoslaviju, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 'u znak najdubljeg poštovanja, večne zahvalnosti i trajne obaveze prema svima'. Ovi stihovi su najbolji uvod za obrazloženje samog čina, da svesno i odgovorno odlučim, da dam svoj život, kada sam se uverio da je dosovsko marionetsko i kriminalno rukovodstvo, zavelo u zemlji fašističku diktaturu, gazeći Ustav i zakone i elementarnu pravdu. Oni, neprekidno, svim sredstvima, vrše neviđen progon i nasilje političkih neistomišljenika, uključujući i likvidacije. Najflagrantniji primeri njihove bestijalnosti su kidnapovanje i protivustavno isporučivanje građana Srbije i Jugoslavije Haškom tribunalu, posebno u slučaju bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije Slobodana Miloševića. I za mene su doneli odluku da me kidnapuju ili ubiju.
Ovim herojskim činom želim da probudim savest naših građana, ukoliko je to još moguće, da odbrane Srbiju i Jugoslaviju od raspadanja, srpski narod od uništavanja i, sačuvaju, bar malo, čast i dostojanstvo našem narodu, koji je to svojom istorijom i civilizacijskim tekovinama zaslužio.
Sada je već svima jasno, da dosovska vlast i nije vlast ovog naroda. Oni su, obećavajući bolji život, obmanuli i prevarili deo građana koji su glasali za njih. Dosovska vlast je, ustvari, produžena ruka vlada NATO zemalja sa Amerikom na čelu, čiji je zadatak da poslušno, ne vodeći računa o našim nacionalnim i državnim interesima realizuje, ovde, strane vojne, političke i ekonomske interese. Te obaveze su ranije preuzeli i zato dobro plaćeni. Ustvari, nastavlja se agresija na našu zemlju, samo na drugi način, ali sa istim ciljem.
Šta znači teza da treba voditi računa o političkim realnostima, o kojoj stalno govore dosovci? Da li to znači biti kolonija i stalno prihvatiti ucene i uvrede, kojima nema kraja? U okviru nužne saradnje mora se podvući crta, ispod koje se ne može ići, a to su odbrana vitalnih, nacionalnih i državnih interesa i dostojanstva.
Najširu i najagresivniju podrivačku i protivzakonitu aktivnost protiv nacionalnih i državnih interesa naše zemlje, njenih institucija i razaranja sistema vrednosti, slobodno i neometano vrše tzv. Nevladine organizacije, kojih ima više stotina, među kojima najviše štete čine: Fond za humanitarno pravo sa Natašom Kandić; Jugoslovenski komitete pravnika za ljudska prava sa Biljanom Kovačević-Vučo; Helsinški Komitet sa Sonjom Biserko; Centar za dekontaminaciju sa Borkom Pavićević; Fond za otvoreno društvo (Sorošov fond) sa Sonjom Liht; ANEM, tzv. Asocijacija slobodnih medija sa Vedranom Matićem; 'G-17 plus' sa Labusom, Dinkićem, i nekim bradatim anonimusom; pokret 'Otpor', među kojima je veliki broj bivših kriminalaca, narkomana, agresivnih fudbalskih navijača i propalih studenata. Najbrojnije organizacije su najobičnije agenture, odnosno filijale stranih obaveštajnih službi, međunarodnog monetarnog fonda i predstavljaju infrastrukturu Novog svetskog poretka. Njihovu destruktivnu i antinarodnu aktivnost podržava i koordinira Građanski savez Srbije (Goran Svilanović). Jedan naš poznati publicista za njih je rekao, da po 'ustaljenoj terminologiji nekrofilije naših evropejaca i njihovih saveznika vladaju tri neprikosnovene istine: Kada ubijaju Šiptari, to je osveta, žrtve NATO su kolateralna šteta, a kada ubije Srbin to je zločin'... Pokušavaju da uvere svet o navodnom 'genocidnom genetskom potencijalu Srba'. Za sve ovo, te gospođe (kako neko reče 'sa viškom muških hormona') i gospoda, primaju od svojih nalogodavaca veliki novac (MUP ima podatke o tome).
Pravljene su 'crne' i 'bele liste' preduzeća, banaka i ustanova koje mogu, odnosno ne mogu, da imaju poslovne aktivnosti sa firmama zemalja EU. Ovo je prilika da obavestim javnost da je sačinjavanje tih spiskova, podelom rada u ime EU, vršila holandska ambasada u Beogradu. Zajedno sa rukovodstvom Nove demokratije, odnosno njenim predsednikom Dušanom Mihajlovićem. Znači, taj prljavi, izdajnički posao podrivanja i ekonomskog uništavanja naših firmi radio je D. Mihajlović. Još je nemoralnije bilo i to što su pojedine firme da bi se prebacile sa 'crne' na 'belu' listu bile ucenjivane, i morale da plate određeni, ne mali, iznos deviznih sredstava.
Ponosan sam svojim radom u Ministarstvu unutrašnjih poslova na mestu ministra u periodu od aprila 1997. do oktobra 2000. godine. To je bio izuzetno težak period, period najvećih iskušenja za naš narod i zemlju. To je bio period nastavljanja političkih, ekonomskih i medijskih pritisaka na našu zemlju, koji su eskalirali u NATO agresiju 19 zemalja. Sve su činili, i spolja i iznutra, da je politički, ekonomski i bezbednosno destabilizuju. Nastojali su da nasilno smene aktuelnu vlast i po svojoj volji razmeste NATO snage na Kosovu i Metohiji i u celoj Srbiji. Direktno su organizovali, obučavali i naoružavali, u više evropskih centara, teroriste za izvođenje akcija.
U ovom periodu antiterorističkim aktivnostima i stalnim unutrašnjim poslovima na Kosovu i Metohiji, u ime MUP Srbije, rukovodili su Vlastimir Đorđević, Jovica Stanišić, Sreten Lukić, Živko Trajković, Goran Radosavljević, Milorad Luković i drugi. Oni su postupali u skladu sa zakonom i pravilima službe. To su zahtevali i od svojih potčinjenih. Državni i politički vrh je tražio, da u skladu sa Ustavnim i zakonskim obavezama, MUP Srbije preduzima mere na zaštiti života naših građana svih nacionalnosti, njihove imovine i bezbednosti zemlje, ugroženu, bilo od albanskih terorista, NATO agresora, ili pojedinih kriminalaca. Prema onim pojedincima iz reda kriminalaca koji su, koristeći ratnu situaciju, velika materijalna razaranja, civilne žrtve usled NATO bombardovanja i intenziviranih napada albanskih terorista, preduzimane su energično efikasne zakonske mere.
Moj stav je poznat o tzv. Haškom tribunalu i njegovim optužnicama. To je politički sud, instrument zapadnih sila, pre svega Amerike, radi ostvarivanja njihovih geopolitičkih ciljeva, kao i da opravda zločine, koje su počinili, protivno međunarodnih normama na području bivše Jugoslavije.
Jadno je i komično kada jedan priučeni trgovac - Zoran Živković - daje pravna tumačenja o ovoj problematici. Mene ne čudi samovoljno i drsko ponašanje Zorana Đinđića, koji donosi protivustavne odluke i vlada po principima autokratske diktature, jer je to svojstveno njegovom karakteru mafijaša i kriminalca, ali me čudi svesno, ali neodgovorno ponašanje Vojislava Koštunice, kao predsednika SRJ, kome je jedna od osnovnih ustavnih obaveza da štiti ustavnost i zakonitost u zemlji. Ne postoji ni jedan viši interes u zemlji, ma kakvi spoljni pritisci i ucene bili, da se ne poštuje Ustav i zakon. U suprotnom, ulazi se u zonu bezakonja, nepravdi, nesigurnosti i opšteg pravnog haosa, što može da dovede do nasilja i krvoprolića. Što se tiče čelnika iz Crne Gore, očigledno je da je M. Đukanović džoker američkih vlasti koji služi za destabilizovanje Jugoslavije, a čelnici iz Koalicije za Jugoslaviju su politički prevrtljivci, ljudi izdaje svojih birača, čiji je politički kapital DOS maksimalno iskoristio i istrošio za svoje destruktivne ciljeve. Post skriptum:
I mrtav vidim i čujem dosovsku orkestriranu medijsku kampanju tumačenja i objašnjenja, sa zluradim komentarima, moje tragične smrti, u koju se uključuju ostrašćeni Natovski novinari, mucavi samoproizvedeni politički analitičari, zajapureni portparoli dosovskih političkih stranaka pod dirigentskom palicom lečenog narkomana Čede Jovanovića, sa ciljem da se i ovaj događaj, koji se tiče 'bliskog saradnika' Slobodana Miloševića, iskoristi za satanizaciju herojske borbe srpskog naroda i njegovog rukovodstva vođene za očuvanje mira, za opstanak i življenje na ovim prostorima, za sigurniju, bogatiju i srećniju budućnost naših potomaka.
Odgovorio bih im jednim Njegoševim stihom:
'Čovek se rodi da jednom umre, a čast i obraz ostaju dovijeka'. aprila, 2002. god.Beograd
Vlajko Stojiljković, poslanik Veća republika Savezna skupštine
Oproštajno pismo objavljujemo uz manja tehnička skraćenja Slobodan je simbol borbe za mir
Sa Slobodanom Miloševićem se znam još iz njegovih ranih omladinskih dana. Uvek sam ga doživljavao kao lično moralnog, porodičnog, obrazovanog, strpljivog čoveka posvećenog svom narodu. Bio je skroman, ali i autoritativan i voljen u sredinama gde se nalazio. Čovek velike harizme. Službeno sam najviše sarađivao sa njim kao rukovodilac Priv. komore Jugoslavije i Srbije i kao ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije. Održavali smo vrlo iskrene i prijateljske odnose naših dveju porodica. Imao je veliko poverenje u mene, istinito sam ga obaveštavao. Uvek je insistirao na poštovanju zakona, povećanju lične sigurnosti građana, sprečavanju kriminala i bezbednosti zemlje. Slobodan je simbol borbe da se očuva mir na ovim prostorima, da se realizuju ispravni državni i nacionalni interesi našeg naroda. On je i simbol otpora hegemonizmu i dominaciji na međunarodnom planu. Radi naše sigurnije i budućnosti naše dece, želim mu da pobedi i u Hagu! Oskrnavljena Skupština
Svoj život dajem, kao poslanik Savezne skupštine, na samom ulazu u zgradu Skupštine (koju su Dosovci već oskrnavili), kao simbol trajne borbe naroda za ustavnost, zakonitost i nacionalno dostojanstvo. Moja smrt će biti i mali doprinos opravdanim zahtevima za prevremene izbore, na kojima će pobediti oni, koji će predstavljati i zastupati istinske interese radnika, seljaka i svih građana patriota ove zemlje. Ekspanzija kriminala
Sudbinu države i naroda delili su pripadnici MUP-a, uspešno se suprotstavljajući albanskom terorizmu i agresiji NATO, istovremeno obavljajući svoje redovne zadatke u zaštiti života i imovine građana, sprečavanju i otkrivanju izvršilaca krivičnih dela opšteg i privrednog kriminala. (Koliko su danas, pod dosovskom vlašću uz 'cvetanje demokratije' građani ugroženiji i nesigurniji, govori podatak da je za godinu dana min. Mihailovića u Srbiji, izvršeno mnogo više ubistava i deset puta više kidnapovanja ljudi, nego za tri i po godine u moje vreme). Želim u redove heroja
Za svoju smrt direktno optužujem Zorana Đinđića, Vojislava Koštunicu, Dušana Mihajlovića, Vladana Batića i Miroljuba Labusa, koji su najodgovorniji za bezočno nepoštovanje Ustava i zakona, koji su doveli u pitanje opstanak zemlje i srpskog naroda, koji su instrumentalizujući medije i zloupotrebljavajući policiju i pravosuđe, uveli progon i nasilje nad hiljadama građana, upropastili ekonomiju, a milione građana doveli u socijalnu bedu. Ovim činom hoću da se svrstam u redove heroja, mojih policajaca, pripadnika Vojske i naroda, koji su ispoljavajući patriotizam, besprimerni herojizam, spremnost i odlučnost dali svoje živote, braneći zemlju i narod od zlikovaca: albanskih terorista i NATO agresora devetnaest zemalja na čelu sa Amerikom.
