Izvor: B92, 18.Apr.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Domaći političari: Šta raditi sa tužbom protiv NATO
Beograd -- Zemlje koje je SCG tužila zbog NATO bombardovanja 1999. godine osporavaju nadležnost suda Haškog suda, jer u vreme kada je tužba podneta, Jugoslavija nije bila članica UN-a, zbog čega nije ni mogla da ih tuži Međunarodnom sudu pravde. Zanimljivo je da je identičan stav zastupao pravni tim Srbije i Crne Gore, prošle godine, kada se pred istim sudom raspravljalo o tužbi koju je protiv SRJ podnela Bosna i Hercegovina. Sud se u tom slučaju ipak proglasio nadležnim za vođenje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << spora. U slučaju da tako bude i ovoga puta, diplomatija državne zajednice SCG naći će se pred dilemom da li da ostane pri tužbama ili da ih povuče, što se navodi kao jedan od ključnih uslova za pristupanje Partnerstu za mir i NATO-u. Većina domaćih političara svesna je da je rec o delikatnom političkom pitanju: "Najbolja ideja je da svi pritvu svih, povuku tužbu. To je moj stav", izjavio je novopostavljeni ministar inostranih poslova SCG Vuk Drašković.
Dušan Petrović, potpredsednik Demokratske stranke, nema tako diretan odgovor i poziva na opreznost: "U ovom trenutku nije moguće reći šta je idealno rešenje, ali treba pažljivo posmatrati poteze koje vuku druge države prema SCG i sa najvećom brigom i pažnjom razmotriti sve te činjenice i doneti adekvatne odluke", rekao je on.
Branislav Ristivojević, šef poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije u Skupštini Srbije, kaže: "Meni se čini da je jedan od značajnih pokazatelja da ta tužba ima svoju snagu i utemeljenost, baš činjenica koliko se insistira na njenom povlačenju. Možda bi to trebalo da bude i nama signal koliko je ona utemeljena".
Tokom bombardovanja NATO u Jugoslaviji je ubijeno oko 1.500 civila a direktna materijalna šteta nezvanicno je procenjena na oko 30 milijardi dolara.
