Izvor: Politika, 08.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dogovor o vladi "kroji" i skupštinske odbore
Poslanički klub manjina tražiće formiranje skupštinskog tela za zaštitu prava i sloboda manjina, a za predsednika kandiduje Rajka Đurića (URS)
U Narodnoj skupštini Srbije još nema zvaničnih konsultacija o formiranju skupštinskih odbora, ali, prema nezvaničnim informacijama, postoje neformalni dogovori o podeli rukovodećih mesta u njima. I dok se čeka na početak zvaničnih dogovora stižu i zahtevi za obrazovanje novih odbora. Tako je najavljeno da će poslanička >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << grupa SVM-LZS-URS-KAPD predložiti formiranje odbora za zaštitu prava i sloboda nacionalnih manjina, koji bi se bavio svim pitanjima od važnosti za manjine.
Esad Džudžević, poslanik Koalicije Lista za Sandžak, kaže za "Politiku" da je u okviru poslaničke grupe dogovoreno da se inicira izmena Poslovnika o radu parlamenta, koja bi omogućila formiranje novog odbora, koji bi bio "skupštinska adresa za manjinsku problematiku". Naš sagovornik kaže da Odbor za međunacionalne odnose, koji sada postoji, "ovakav kakav je nije bio adresa ni za šta" i objašnjava: "Taj odbor nije razmatrao nijedan vladin zakon koji se tiče manjina, a trebalo je da se bavi zakonskim predlozima iz oblasti obrazovanja, informisanja, kulture i drugih. Taj odbor je, zapravo, relikt nekog prošlog vremena, to je mesto gde, povremeno, samo treba da se razmotri stanje međunacionalnih odnosa. On se, praktično, bavio samo nekim incidentima, bilo onima na Kosovu, bilo etnički motivisanim incidentima u Vojvodini 2004. Ipak, taj odbor obavio je jednu časnu ulogu u tom vremenu, jer je domaću i međunarodnu javnost informisao o nekim zbivanjima. Ukoliko bi taj novi odbor bio formiran, predložili bismo da ga vodi Rajko Đurić, predsednik Unije Roma Srbije. Smatramo da bi Đurić, koji pripada najugroženijoj manjini, imao više senzibiliteta za sve aspekte manjinske problematike".
Džudžević kaže da nije bilo razgovora sa drugim strankama o ovoj ideji, ali ističe da će razgovarati sa predstavnicima svih poslaničkih grupa u parlamentu, kao i da očekuje njihovu podršku. Sudeći po reakcijama u ostalim strankama, podrška neće izostati. Romska partija, koje je lider Srđan Šajn, u razgovoru sa Anžeom Mirgom, savetnikom OEBS-a u Odeljenju ODHIR u Varšavi, saopštila je da je u tim razgovorima postignuta saglasnost da bi bilo dobro da se formira i odbor za integraciju Roma. Šajn, zvanično, još nije najavio da će takav predlog podneti parlamentu.
U prethodnom sazivu parlament je imao 30 odbora, a u svima je odnos snaga odgovarao, kako Poslovnik nalaže, odnosu snaga u parlamentu. Stranački predstavnici i sada su saglasni da će i tako biti i ovoga puta, a, prema nezvaničnim informacijama, većina stranaka je već odredila spisak poslanika za sva postojeća skupštinska tela. Što se tiče rukovodećih mesta u njima, opet nezvanično, poznato je da bi deset predsedničkih mesta dobili radikali kao najbrojnija poslanička grupa, osam bi pripalo DS-u, a koaliciji DSS-NS šest predsedničkih mesta, dok bi ostala bila podeljena na druge poslaničke grupe. Koliko će tačno odbora biti zavisi od dogovora.
Predsednik Odbora za međunacionalne odnose u prvom postpetooktobarskom sazivu parlamenta Meho Omerović, koji je sada u skupštinu ušao preko liste DS-a u kvoti Sandžačke demokratske partije Rasima Ljajića, kaže da bi, prilikom formiranja odbora, bilo logično voditi računa o tome kako će izgledati vlada. "Možda će neka ministarstva biti podeljena, ili će biti konstituisana nova, a Skupština Srbije trebalo bi da ima odbore koji će biti matični odbori za razmatranje zakona koje predlažu određena ministarstva. S obzirom na to da smo doneli novi ustav, da, posle raspada SCG, Srbija ima neka nova ministarstva, logično je da se izmeni Poslovnik u onom delu koji propisuje broj odbora. Verujem i da će parlamentarna većina imati razumevanja za specifične potrebe i zahteve predstavnika manjina".
U svim strankama kažu da sa formiranjem odbora treba sačekati dok se ne vidi kako će činiti parlamentarnu većinu. Jer se vodi računa i tome (bar je tako bilo u prošlom sazivu) da opozicija ima predsednike nekih važnih odbora, pa je, na primer SRS vodio Administrativni i Odbor za odbranu i bezbednost, dok je DS vodio Odbor za finansije. Prema nezvaničnim informacijama, SRS će ponovo tražiti mesto predsednika Administrativnog odbora, na kome je bio Tomislav Nikolić, dok će se velika borba oko predsedničkog mesta u Odboru za pravosuđe i upravu voditi između DS-a i DSS-a. Po novom ustavu, predsednik ovog odbora istovremeno je član Visokog saveta sudstva, koji "bira i razrešava sudije, predlaže Narodnoj skupštini izbor sudija prilikom prvog izbora na sudijsku funkciju...", i zato je ta funkcija izuzetno važna. No i ovo zavisi od dogovora o vladi, pa bi, prema nezvaničnim informacijama, ukoliko bi ministar pravde, koji je, takođe, član Visokog saveta sudstva, bio iz DS-a, DSS bi insistirao na mestu predsednika Odbora za pravosuđe i upravu i obrnuto, ukoliko bi ministar pravde bio iz DSS-a, DS bi dobio mesto predsednika odbora.
M. Čekerevac
[objavljeno: 08.03.2007.]
