Izvor: Blic, 31.Jan.2010, 01:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobra država
U političkom smislu, život je dobar u dobro ustrojenoj državi. Demokratski gledano, dobra država je ona koju prihvata većina njenih državljana. Prema spoljnom svetu, dobra država je ona koja poštuje prava drugih država i naroda. Sve to sklopiti u ustavu, zadatak je državnika koji vode državu.
Srbija je deceniju posle sticanja nezavisnosti, 1888. godine dobila novi ustav, moderan evropski ustav. Predsednik ustavnog odbora bio je kralj Milan, a njegov redaktor mladi doktor >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << međunarodnog prava Sorbone Milovan Milovanović. U to vreme je bio profesor međunarodnog i ustavnog prava na pravnom fakultetu u Beogradu, a kasnije, posle 1903. godine značajan diplomata i ministar spoljnih poslova Srbije. On je tada prihvatio organsku teoriju društva i države i u tom duhu je sačinjen taj ustav.
U sadašnjem vremenu u kome se mora raditi na promeni postojećeg ustava Srbije, neophodno je poći od savremenih ustavno-pravnih teorija kako bi se prevazišlo ono što se zove haos u kome je u velikoj meri kumovao postojeći ustav od 2006. godine.
Kibernetika Norberta Vinera, proizašla iz potrebe savremenog života, njegovog održavanja i razvoja, daje potsticaje čoveku kako bi izbegao preteću entropiju (dezorganizovanost). Osnovni principi kibernetike su primenjivi na sve upravljane sisteme od automatskog upravljanja avionom do „države, armije i individualnih bića". (Norbert Viner, Kibernetika i društvo, Bgd. 1964)
Prvo, svaki upravljani sistem mora da ima centar odlučivanja koji emituje i prima informacije.
Drugo, između sistema i podstistema, pored međuzavisnosti, mora da bude ustanovljen hijerarhijski odnos koji je u vertikali decentralizovan: svako ministarstvo u vladi ima jedan segment suverenog odlučivanja te je za njega odgovoran ministar (subjektivna i objektivna odgovornost).
Treće, svaki kibernetski sistem mora biti horizontalno (teritorijalno) decentralizovan kako bi se obezbedio dvosmerni protok informacija.
Četvrto, u sistemu moraju postojati osigurači koji bi sprečavali prekid informacija. Osigurači sadrže odgovornost na svim nivoima decentralizovanog sistema. Odgovornost se može ugraditi samo u demokratskom procesu u kome je jedino moguće izbeći delovanje "topuza” čija snaga ostavlja "tragove nečovještva”. To se pre svega odnosi na kadrovsku politiku u kojoj "topuz” dovodi na odgovorna mesta nespremne ljude za svoj posao. Ne mogu biti odgovorni oni koji ne znaju šta treba da rade.
U demokratskom procesu ovaj problem se savladava javnom kritikom, a konačni regulator su izbori koji kažnjavaju upotrebu "topuza” umesto državničke mudrosti.
Da li bi danas Nušić mogao da napiše "Gospođa ministarku” kada ni ministri nikome nisu važni a kamo li njihove žene?
