Izvor: S media, 21.Sep.2010, 01:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobar trenutak za kandidaturu Beograda
Evropski upitnik za Srbiju najsličniji onom za Crnu Goru, ali malo opširniji.
Upitnik koji bi Evropska komisija uskoro trebalo da pošalje vlastima u Beogradu sadržaće pitanja iz 35 pregovaračkih poglavlja, a pristupni pregovori koje će voditi Srbija neće se razlikovati od ostalih, rekli su naši izvori bliski kabinetu Štefana Filea, evropskog komesara za proširenje i politiku prema susedima. „Veći broj poglavlja o kojima će se pregovarati, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << 35 umesto 31 koliko je bilo ranije, nema nikakav politički značaj. Odgovaranje na upitnik EK i pristupni pregovori nisu politička nego tehnička procedura”, naveo je naš izvor u Briselu.
Pod pretpostavkom da će se obistiniti očekivanja prema kojima će Savet EU krajem oktobra (ili najkasnije krajem godine) doneti odluku o prosleđivanju zahteva Srbije za članstvo u EU, sledeće što predstoji je da EK pošalje Beogradu nekoliko hiljada pitanja na bazi evropskog „aki kominitera”, odnosno pravnog nasleđa EU. „Čim EK dobije zeleno svetlo, već posle dve, tri nedelje, pitanja će biti poslata Beogradu. Po prijemu odgovora na sva postavljena pitanja obično sledi drugi krug pitanja i potpitanja kako bi se do kraja proverila pravna usklađenost potencijalnog kandidata sa EU”, rekao je naš sagovornik.
Sudeći prema izjavama i raspoloženju u EK, Srbija nikada nije bila bliža pregovorima o članstvu u EU. File je to nazvao „dobrim trenutkom” koji ne treba propustiti. „Smatramo da Srbija može relativno brzo da odgovori na pitanja, ali najvažnije je da odgovori budu kvalitetni”, ocenio je naš izvor. Kada EK potvrdi da je Srbija spremna za pregovore, datum njihovog početka odrediće Savet ministara EU.
Teme u pregovorima podeljene su na 35 celina, ali se o dva poglavlja zapravo ne pregovara. Jedno se odnosi na broj zastupnika u institucijama EU, što direktno zavisi od broja stanovnika neke države (Bugarska ima 18 poslanika u Evropskom parlamentu), a drugo se odnosi na finansiranje iz evropske kase. Države istočne Evrope koje su postale članice EU tokom prethodne decenije, pregovarale su kroz 31 poglavlje, ali u međuvremenu broj poglavlja je povećan na 35, kao u slučaju Hrvatske. Neka poglavlja koja su činila jedno, sada su razdvojena, kao pravosuđe i unutrašnji poslovi, ili poljoprivreda i fitosanitarna politika.
„Svi kandidati prolaze kroz istu proceduru, ali svaka država ima svoje specifičnosti koje nisu uporedive. Zbog toga će upitnik za Srbiju biti najsličniji onom za Crnu Goru, ali naravno neće sadržati pitanja o ribarstvu i pomorskom pravu, kao što Podgoricu niko nije pitao o Dunavu”, naveo je naš sagovornik i dodao da pitanja o životnoj sredini za zemlju u kojoj živi oko sedam miliona stanovnika nisu ista kao za zemlju sa nešto više od pola miliona. Pitanja na koja treba da odgovori Island je manje nego onih za Crnu Goru i Srbiju, jer je Rejkjavik već deo evropskog ekonomskog prostora.
Da li će Savet ministara EU proslediti EK kandidaturu Beograda u oktobru ili u decembru, najviše zavisi od Holandije koju i dalje vodi tehnička vlada. Iako su posle tromesečnih neuspešnih pregovora o formiranju vladajuće koalicije mediji pominjali nove izbore, naš izvor u zvaničnom Hagu ne veruju da će biti izbora. „Biće još razgovora u naredne dve, tri nedelje, a možda će i dogovor da bude postignut. Još je rano govoriti o tome, ali ne treba isključiti mogućnost da Holandija uskoro dobije novu vladu”, kazao je naš izvor.
Vladimir Jokanović
.jpg)
