Izvor: Politika, Fonet, 08.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Do kraja marta svi zakoni iz sektora odbrane
Ministarstvo odbrane privodi kraju rad na još šest zakona. – Kašnjenje posledica nedostatka stabilnih političkih okvira
Vlada Srbije i Ministarstvo odbrane do kraja marta će završiti osam predloga zakona koji se odnose na sistem odbrane. Time će biti potpuno kompletirana zakonska regulativa u oblasti odbrane budući da su dva ključna zakona, Zakon o vojsci i Zakon o odbrani, doneta 2007. godine, a javna rasprava o Strategiji nacionalne bezbednosti i Strategiji odbrane >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << treba da bude završena do kraja januara.
„Od osam zakona na kojima se radi, u nadležnosti Ministarstva odbrane je izrada šest zakona, a posao se privodi kraju. Zakon o vojnoj radnoj i materijalnoj obavezi i Zakon o civilnoj službi su završeni, prošli su proceduru u ministarstvima i tokom januara trebalo bi da budu usvojeni u vladi”, rekao je za „Politiku” Dragan Radulović, sekretar Ministarstva odbrane.
Zakon o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane van granica RS i Zakon o civilnoj zaštiti prošli su, takođe, proceduru u Ministarstvu i do kraja januara trebalo bi da budu upućeni na razmatranje drugim ministarstvima. Zakon o vojnim službama bezbednosti će, kako se očekuje, na razmatranje drugim ministarstvima biti prosleđen u februaru, a Zakon o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme krajem februara ili početkom marta.
„Pored zakona i strategija, predviđeno je i da vlada donese 35 uredbi i odluka koje se tiču sistema odbrane. Vlada je do sada usvojila 15 uredbi i četiri odluke. Uredbe i odluke, inače, detaljnije regulišu sistematizaciju radnih mesta, unapređenja oficira, mobilizaciju i druga pitanja važna za funkcionisanje vojske i sistema odbrane”, kaže Radulović. Ministarstvo je, takođe, sačinilo sedam akata iz nadležnosti predsednika republike, koji komanduje vojskom.
U saradnji sa drugim ministarstvima treba da budu usvojena još dva zakona – o zaštiti tajnih podataka i o vojnim školama i vojnim naučnoistraživačkim ustanovama. Radulović kaže da se trenutno razmatra mogućnost da se odustane od donošenja posebnih zakona i da se materija o kojoj je reč reguliše tako što bi bili izmenjeni i dopunjeni drugi zakoni koji regulišu obrazovanje, nauku i zaštitu tajnih podataka.
Radulović navodi da činjenica da Srbija još nema Strategiju odbrane i Strategiju nacionalne bezbednosti u tom pogledu nije ograničavajući faktor. „Mi smo u proteklih godinu dana radili zaista danonoćno. Zakoni koju su u proceduri nisu, dakle, plod kratkoročne kampanje nego planskog nastojanja da se kompletira zakonska regulativa u sektoru odbrane”, navodi on.
S obzirom na činjenicu da je od osamostaljenja i raspada bivše zajedničke države prošlo prilično dugo, uspostavljanje zakonske regulative u sektoru odbrane i donošenje strateških dokumenata objektivno kasni. To se pravda nedostatkom stabilnih političkih okvira. Samo u proteklih osam godina vojska je promenila tri države. Najpre je funkcionisala po zakonima Savezne Republike Jugoslavije, zatim po zakonima državne zajednice Srbija i Crna Gora i na kraju je definisana kao Vojska Srbije.
Pokušaji da se u zajedničkoj državi definiše čvrsta i jasna strategija odbrane i da se donesu novi zakoni iz te oblasti propali su zbog očiglednog neslaganja političkih elita dve članice te države, Srbije i Crne Gore. Neslaganje se završilo razlazom koji Srbija nije iskoristila kako bi brzo uspostavila nove okvire za sistem odbrane. Umesto toga donet je niz akata kojima su nadležnosti iz sistema odbrane sa bivše zajedničke države prebačene na Srbiju.
Srpska politička elita bila je okrenuta drugim pitanjima. Pisan je novi Ustav, vođena je borba za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije, a sukobi između vodećih političkih blokova učinili su da ni vlada, ni Ministarstvo odbrane ni parlament ne budu dovoljno efikasni. U takvim uslovima izostala su sistemska rešenja ne samo u sektoru odbrane nego i u drugim važnim sektorima. Zakonodavna aktivnost i danas je veoma usporena, pre svega zbog stalnih trvenja među poslaničkim grupama.
Dragan Janjić
----------------------------------------------------
Dragišić: Idemo obrnutim redom
„Mi smo u regulisanju sistema odbrane išli obrnutim redom. Prvo smo doneli Zakon o odbrani i Zakon o vojsci (2007. godine), a tek onda stavili na javnu raspravu Strategiju nacionalne bezbednosti i Strategiju nacionalne odbrane. Logično je da se prvo donese Strategija nacionalne bezbednosti, kao najopštiji dokument, zatim Strategija odbrane, pa na osnovu tih dokumenata da se rade zakonski projekti. Strategija nacionalne bezbednosti u većini država se donosi na dve do četiri godine. Njen osnovni cilj je da utvrdi bezbednosne rizike i pretnje i stav države prema tome”, kaže Zoran Dragišić, profesor na Fakultetu bezbednosti.
Ni Ministarstvo odbrane ni vojska, prema njegovim rečima, nisu mogli da reše političke probleme koji su stajali na putu donošenja strategija. Vlast uspostavljena nakon pada režima Slobodana Miloševića načelno je deklarisala želju ka približavanju evroatlantskim integracijama. „Za vreme vlade Vojislava Koštunice doneta je Deklaracija o vojnoj neutralnosti koja nakon toga nikakvim dokumentima nije razrađena”, naglašava Dragišić.
„Tako smo došli u situaciju da nećemo u NATO, ali ne znamo tačno šta hoćemo. To je, prirodno, stvaralo velike teškoće profesionalcima u Ministarstvu odbrane zaduženim za izradu zakonskih projekata i strategija. Dilema još nije rešena i očekujem da će biti jedna od glavnih tema u javnoj raspravi o strategijama. Nepostojanje strategije ugrožava sistem odbrane, jer sami ciljevi tog sistema nisu dovoljno čvrsto i jasno definisani. U takvim okolnostima od ogromnog značaja je činjenica da su usvojeni i stupili na snagu Zakon o odbrani i Zakon o vojsci, na osnovu kojih sistem odbrane i Vojska Srbije sada nesmetano funkcionišu”, kaže Dragišić.
[objavljeno: 09/01/2009]
