Izvor: Studio B, 02.Avg.2015, 09:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đurić: Srbija će opredeliti značajna sredstva za ZSO
Direktor Kancelarije za KiM Vlade Srbije Marko Đurić izjavio je da će Srbija opredeliti značajna sredstva za Zajednicu srpskih opština (ZSO) i da će udvostručiti napore kako bi ona bila formirana.
Đurić je u Kosovskoj Mitrovici predstavnicima Srba poručio da će država, zajedno sa njima, u narednim nedeljama i mesecima udvostručiti napore vezane za formiranje ZSO, "kako političke napore koje sprovodimo u pregovorima, tako i organizacione, pa ako hoćete i finansijske >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << pripreme".
"Danas mogu da objavim da će po formiranju ZSO Vlada Republike Srbije opredeliti značajna finansijska sredstva za njeno funkcionisanje, kao što opredeljuje za svoje građane u bilo kom drugom delu Srbije, sa ciljem da se srpskoj zajednici na KiM pomogne da živi kvalitetnije", istakao je Đurić.
On je izrazio uverenje da će ZSO nakon formiranja biti krovna institucija srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.
"Očekujem da se u ZSO preseli i najznačajniji deo političkog života našeg naroda na KiM. Mnoge odredbe o kojima su se dva premijera već dogovorila govore o tome da će ZSO bti taj centar političkog života Srba na KiM", rekao je on.
Đurić je dodao da će ZSO po svim dosadašnjimn nacrtima o kojima se razgovaralo, biti institucija koja će nominovati srpske predstavnike u drugim institucijama u Prištini, i na taj način sprečiti majorizaciju ili da imamo situaciju da u te institucije budu birani predstavnici koji su po volji možda nekih drugih političkih partija ili opcija, a ne onih za koje glasaju Srbi na KiM.
"To će biti izazov za sve nas, nije lako unutar našeg tima ovde uvek dogovoriti se o svemu, ali to će nas uputiti da delujemo politički zrelije i ozbiljnije, jer na drugi način nećemo moći da dođemo do svojih predstavnika", rekao je on.
Đurić je sinoć u Kosovskoj Mitrovici predstavnike Srba informisao i o toku razgovora između Beograda i Prištine, istakavši da dijalog ostaje nešto što je za Srbiju način da se dođe, ne samo do rešavanja praktičnih problema, nego i do poboljšanja odnosa Srba i Albanaca na KiM.
"Žao nam je što, imam utisak, da veoma često za to nemamo iskrenog sagovornika sa druge strane, žao mi je što isuviše često u medijima politički predstavnici Albanaca u Prištini, kada je reč o pregovorima, slede ono načelo da misle da hijadu puta ponovljena laž postaje istina", rekao je on.
Đurić je naglasio da je mišljenja da je svima u interesu da budemo iskreni i otvoreni kada je reč o onomne o čemu razgovaramo.
"Mi razgovramo o sadržini Prvog sporazuma Beograda i Prištine, a okosnica tog sporazuma, okosnica onoga što je ostalo da se sprovede, jeste ZSO i nema razloga da se to od bilo koga krije, nema razloga da se javnost u Prištini i albanska javnost na KiM plaši ZSO", rekao je Đurić.
Direktor Kancelarije za KiM je naglasio da ZSO nije uperena protiv bilo koga, da će ZSO biti faktor stabilnosti na KiM, institucija koja će povezivati Srbe na KiM i sa Beogradom i sa Prištinom, što, kako je ocenio, može da donese suštinski napredak u normalizaciji odnosa.
Rezolucija bi potkopala međunacionalne odnose
Đurić je izjavio da inicijativa pojedinih albanskih poslanika u kosovskom parlamentu kojom bi neki Srbi bili obeleženi belegom genocida ima za cilj potkopavanje međunacionalnih odnosa u pokrajini.
On je rekao da inicijativa pojedinih poslanika u kosovskom parlamentu, vezano za usvajanje rezolucije kojom bi se osudili svi učesnici dešavanja na KiM 1998. i 1999. godine sa srpske strane i obeležili belegom genocida, predstavlja inicijativu koja ima za cilj da dodatno potkopa međunacionalne odnose na KiM.
"Ta rezolucija ima za cilj da dodatno ugrozi krhko poverenje koje u ovim teškim godinama gradimo između Srba i Albanaca na KiM, koja ima za cilj da dodatno posvađa ljude, i uveren sam u to da ta inicijativa neće na bilo koji način doprineti, ni pomirenju ni normalizaciji odnosa, već da može samo da razgovore koje pokušavamo da vodimo, učini neuporedivo težim, ako ne i bespredmetnim, odnosno u smislu rezultata gotovo nemogućim", rekao je on.
Šefica parlamentarne grupe Alijanse za budućnost Kosova (ABK) Donika Kadaj Bujupi predložila je rezoluciju o genocidu tokom rata na Kosovu.
Ona je taj predlog iznela na poslednjem zasedanju predsedništva Skupštine Kosova, a njen predlog dobio je podršku predsednika ostalih parlamentarnih grupa.
ABK je jedna od najjačih opozicionih partija u kosovskom parlamentu, a njenom lideru Ramušu Haradinaju, bivšem vođi OVK, dva puta je suđeno u Hagu za ratne zločine počinjene nad civilnim stanovništvom i oba puta je oslobođen.
Đurić se na konferenciji za novinare u Mitrovici osvrnuo i na formiranje Specijalnog suda za zločine OVK, istakavši da Srbija i srpski narod na KiM žele da oni koji su odgovorni za najmonstruoznije zločine od 1998. 1999. godine, pa i u godinama koje su sledile, budu izvedeni pred lice pravde.
"Iako nemamo poverenja u iskrenost političkih predstavnika pojedinih stranaka u Prištini da zaista sarađuju sa pravosudnim organima i da zaista pristupe formiranju ozbiljne pravosudne institucije, mi želimo da damo svoj doprinos svakom nastojanju da oni koji su odgovorni budu izvedeni pred lice pravde", rekao je Đurić.
Ne verujemo u to da imaju kapacitet, a stajaćemo iza svake inicijative koja može da nas učini da budemo bliži tome da ljudi koji su odgovorni za zločine budu pozvani na odgovornost, zaključio je Đurić
Udvostručićemo napore za podšku Srbima na KiM
Direktor Kancelarije za KiM izjavio je da će Srbija narednih meseci udvostručiti svoje napore u pravcu podrške srpskoj zajednici u pokrajini.
Đurić je u Kosovskoj Mitrovici rekao da će Srbija u narednim mesecima da udvostruči svoje napore kada je u pitanju podrška srpskoj zajednici na Kosovu i Metohiji i da se to u prvom redu odnosi na reformu srpskih institucija u pokrajini.
"Ako želimo da naš narod u budućnosti ovde opstane, mora da bude konkurentan kada je reč o obrazovnom sistemu, moramo da popravimo stanje u našem obrazovnom sistemu", rekao je Đurić.
On je upozorio da u ovom trenutku oko 25 odsto svih zaposlenih u obrazovnom sistemu na teritoriji KiM ne odgovara po svojim stručnim kvalifikacijama i zvanjima pozicijama koje zauzimaju u osnovnim i srednjim školama, pa i čak na univerzitetu.
To, po oceni Đurića, dovodi do toga da naša deca na Kosovu i Metohiji ne dobijaju onu vrstu kvaliteta u obrazoivanju koja se plaća i koja im je neophodna da bi u budućnosti u teškim okolnostima ostali nosioci tereta opstanka srpskog naroda na KiM.
"Naravno, treba da vodimo računa o Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici, još uvek nije u potpunosti rešeno pitanje nostrifikacije, odnosno verifikacije diploma, iako nema nijednog valjanog razloga da prištinske institucije ne priznaju diplome koje izdaje Univerzitet u Kosovskoj Mitrovici", rekao je on.
Direktor Kancelarije za KiM je podsetio da Prištinski univerzitet sa privremeniom sedištem u Kosovskoj Mitrovici poseduje licencu za rad Republike Srbije, ali i licincu za rad međunarodnih organizacija i institucija koje su ovde zadužene za tu vrstu licenciranja.
"Univerzitet je član Evropske asocijacije univerziteta, ali sam uveren da je po kvalitetu Univerzitet daleko iznad većeg broja viskoškolskih ustanova na KiM", rekao je Đurić.
"Neophodno je neodložno priznavanje diploma sa ovog Univerziteta kako bi se omogućilo da ravnopravnost srpskog naroda na KiM ne bude ugoržena", poručio je Đurić koji se u Kosovskoj Mitrovici susreo sa gradonačelnicima srpskih opština, predsednicima privremenih opštinskih organa i predstavnicima Srba iz kosovskih institucija.
Na početku sastanka, koji je bio otvoren zajavnost, Đurić je kazao da je kao i u prosveti, slična situacija sa zdravstvom, istakavši da će, u saradnji sa Ministarstvo zdravlja Srbije, to biti jedna od stvari koja će biti prioritet u narednom periodu.
"Na papiru imamo 29 zdrastvenih centara, 29 zdravstvenih institucija različitih na KiM, međutim, ne bi se moglo reći da sve one, dugi niz godina unazad, funkcionišu punim kapacitetom. Iako na papiru imamo gotovo jednak broj zaposlenih u zdravstvu kao pre 1999. godine", rekao je on.
Đurić je istakao da je očigledno da u ovih 15 godina nismo u dovoljnoj meri sistem prilagodili, optimizovali i učinili ga bližim korisnicima zdtravstvenih usluga na KiM.
"Bilo je mnogo pomoći donacija operature dobre volje ljudi da se pomogne kada je u pitanju zdravstvo, a premalo ekspertize, premalo ljudi koji su zaista neprekidno na terenu u zdrastvenim centrima, premalo dobrog menadžmenta u institucijama", primetio je Đurić.
U saradnji sa Ministarstvom zdravlja, mapiramo te probleme i narednih meseci pripremićemo program kako da zdrastvene institucije sa onim kapacitetima koje imamo na raspolaganju, bez smanjenja broja zaposlenih, ali sa optimizacijom organizacije u institucijama pružaju bolju uslugu, rekao je on.
"Ništa nama ne znači da na papiru imamo 29 zdrastvenih ustanova, ako u praksi znamo na šta možemo da se oslonimo. Veliko priznanje odajem lekarima koji u teškim uslovima na KiM rade. Moramo zajedno da se pobrinemo da oni imaju neuporedivo bolje uslove", naglasio je Đurić.
Ðurić: Rezolucija bi potkopala međunacionalne odnose
Đurić: Udvostručićemo napore za formiranje ZSO
Ðurić: Udvostručićemo napore za podšku Srbima na KiM Direktor Kancelarije za KiM Vlade Srbije Marko Ðurić izjavio je večeras da inicijativa pojedinih albanskih poslanika u kosovskom parlamentu kojom bi neki Srbi bili obeleženi belegom genocida ima za cilj potkopavanje međunacionalnih odnosa u pokrajini.
KOSOVSKA MITROVICA - Direktor Kancelarije za KiM Vlade Srbije Marko Đurić izjavio je da će Srbija opredeliti značajna sredstva za Zajednicu srpskih opština (ZSO) i da će udvostručiti napore kako bi ona bila formirana.
Đurić je u Kosovskoj Mitrovici predstavnicima Srba poručio da će država, zajedno sa njima, u narednim nedeljama i mesecima udvostručiti napore vezane za formiranje ZSO, "kako političke napore koje sprovodimo u pregovorima, tako i organizacione, pa ako hoćete i finansijske pripreme".
"Danas mogu da objavim da će po formiranju ZSO Vlada Republike Srbije opredeliti značajna finansijska sredstva za njeno funkcionisanje, kao što opredeljuje za svoje građane u bilo kom drugom delu Srbije, sa ciljem da se srpskoj zajednici na KiM pomogne da živi kvalitetnije", istakao je Đurić.
On je izrazio uverenje da će ZSO nakon formiranja biti krovna institucija srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.
"Očekujem da se u ZSO preseli i najznačajniji deo političkog života našeg naroda na KiM. Mnoge odredbe o kojima su se dva premijera već dogovorila govore o tome da će ZSO bti taj centar političkog života Srba na KiM", rekao je on.
Đurić je dodao da će ZSO po svim dosadašnjimn nacrtima o kojima se razgovaralo, biti institucija koja će nominovati srpske predstavnike u drugim institucijama u Prištini, i na taj način sprečiti majorizaciju ili da imamo situaciju da u te institucije budu birani predstavnici koji su po volji možda nekih drugih političkih partija ili opcija, a ne onih za koje glasaju Srbi na KiM.
"To će biti izazov za sve nas, nije lako unutar našeg tima ovde uvek dogovoriti se o svemu, ali to će nas uputiti da delujemo politički zrelije i ozbiljnije, jer na drugi način nećemo moći da dođemo do svojih predstavnika", rekao je on.
Đurić je sinoć u Kosovskoj Mitrovici predstavnike Srba informisao i o toku razgovora između Beograda i Prištine, istakavši da dijalog ostaje nešto što je za Srbiju način da se dođe, ne samo do rešavanja praktičnih problema, nego i do poboljšanja odnosa Srba i Albanaca na KiM.
"Žao nam je što, imam utisak, da veoma često za to nemamo iskrenog sagovornika sa druge strane, žao mi je što isuviše često u medijima politički predstavnici Albanaca u Prištini, kada je reč o pregovorima, slede ono načelo da misle da hijadu puta ponovljena laž postaje istina", rekao je on.
Đurić je naglasio da je mišljenja da je svima u interesu da budemo iskreni i otvoreni kada je reč o onomne o čemu razgovaramo.
"Mi razgovramo o sadržini Prvog sporazuma Beograda i Prištine, a okosnica tog sporazuma, okosnica onoga što je ostalo da se sprovede, jeste ZSO i nema razloga da se to od bilo koga krije, nema razloga da se javnost u Prištini i albanska javnost na KiM plaši ZSO", rekao je Đurić.
Direktor Kancelarije za KiM je naglasio da ZSO nije uperena protiv bilo koga, da će ZSO biti faktor stabilnosti na KiM, institucija koja će povezivati Srbe na KiM i sa Beogradom i sa Prištinom, što, kako je ocenio, može da donese suštinski napredak u normalizaciji odnosa.
Rezolucija bi potkopala međunacionalne odnose
Đurić je izjavio da inicijativa pojedinih albanskih poslanika u kosovskom parlamentu kojom bi neki Srbi bili obeleženi belegom genocida ima za cilj potkopavanje međunacionalnih odnosa u pokrajini.
On je rekao da inicijativa pojedinih poslanika u kosovskom parlamentu, vezano za usvajanje rezolucije kojom bi se osudili svi učesnici dešavanja na KiM 1998. i 1999. godine sa srpske strane i obeležili belegom genocida, predstavlja inicijativu koja ima za cilj da dodatno potkopa međunacionalne odnose na KiM.
"Ta rezolucija ima za cilj da dodatno ugrozi krhko poverenje koje u ovim teškim godinama gradimo između Srba i Albanaca na KiM, koja ima za cilj da dodatno posvađa ljude, i uveren sam u to da ta inicijativa neće na bilo koji način doprineti, ni pomirenju ni normalizaciji odnosa, već da može samo da razgovore koje pokušavamo da vodimo, učini neuporedivo težim, ako ne i bespredmetnim, odnosno u smislu rezultata gotovo nemogućim", rekao je on.
Šefica parlamentarne grupe Alijanse za budućnost Kosova (ABK) Donika Kadaj Bujupi predložila je rezoluciju o genocidu tokom rata na Kosovu.
Ona je taj predlog iznela na poslednjem zasedanju predsedništva Skupštine Kosova, a njen predlog dobio je podršku predsednika ostalih parlamentarnih grupa.
ABK je jedna od najjačih opozicionih partija u kosovskom parlamentu, a njenom lideru Ramušu Haradinaju, bivšem vođi OVK, dva puta je suđeno u Hagu za ratne zločine počinjene nad civilnim stanovništvom i oba puta je oslobođen.
Đurić se na konferenciji za novinare u Mitrovici osvrnuo i na formiranje Specijalnog suda za zločine OVK, istakavši da Srbija i srpski narod na KiM žele da oni koji su odgovorni za najmonstruoznije zločine od 1998. 1999. godine, pa i u godinama koje su sledile, budu izvedeni pred lice pravde.
"Iako nemamo poverenja u iskrenost političkih predstavnika pojedinih stranaka u Prištini da zaista sarađuju sa pravosudnim organima i da zaista pristupe formiranju ozbiljne pravosudne institucije, mi želimo da damo svoj doprinos svakom nastojanju da oni koji su odgovorni budu izvedeni pred lice pravde", rekao je Đurić.
Ne verujemo u to da imaju kapacitet, a stajaćemo iza svake inicijative koja može da nas učini da budemo bliži tome da ljudi koji su odgovorni za zločine budu pozvani na odgovornost, zaključio je Đurić
Udvostručićemo napore za podšku Srbima na KiM
Direktor Kancelarije za KiM izjavio je da će Srbija narednih meseci udvostručiti svoje napore u pravcu podrške srpskoj zajednici u pokrajini.
Đurić je u Kosovskoj Mitrovici rekao da će Srbija u narednim mesecima da udvostruči svoje napore kada je u pitanju podrška srpskoj zajednici na Kosovu i Metohiji i da se to u prvom redu odnosi na reformu srpskih institucija u pokrajini.
"Ako želimo da naš narod u budućnosti ovde opstane, mora da bude konkurentan kada je reč o obrazovnom sistemu, moramo da popravimo stanje u našem obrazovnom sistemu", rekao je Đurić.
On je upozorio da u ovom trenutku oko 25 odsto svih zaposlenih u obrazovnom sistemu na teritoriji KiM ne odgovara po svojim stručnim kvalifikacijama i zvanjima pozicijama koje zauzimaju u osnovnim i srednjim školama, pa i čak na univerzitetu.
To, po oceni Đurića, dovodi do toga da naša deca na Kosovu i Metohiji ne dobijaju onu vrstu kvaliteta u obrazoivanju koja se plaća i koja im je neophodna da bi u budućnosti u teškim okolnostima ostali nosioci tereta opstanka srpskog naroda na KiM.
"Naravno, treba da vodimo računa o Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici, još uvek nije u potpunosti rešeno pitanje nostrifikacije, odnosno verifikacije diploma, iako nema nijednog valjanog razloga da prištinske institucije ne priznaju diplome koje izdaje Univerzitet u Kosovskoj Mitrovici", rekao je on.
Direktor Kancelarije za KiM je podsetio da Prištinski univerzitet sa privremeniom sedištem u Kosovskoj Mitrovici poseduje licencu za rad Republike Srbije, ali i licincu za rad međunarodnih organizacija i institucija koje su ovde zadužene za tu vrstu licenciranja.
"Univerzitet je član Evropske asocijacije univerziteta, ali sam uveren da je po kvalitetu Univerzitet daleko iznad većeg broja viskoškolskih ustanova na KiM", rekao je Đurić.
"Neophodno je neodložno priznavanje diploma sa ovog Univerziteta kako bi se omogućilo da ravnopravnost srpskog naroda na KiM ne bude ugoržena", poručio je Đurić koji se u Kosovskoj Mitrovici susreo sa gradonačelnicima srpskih opština, predsednicima privremenih opštinskih organa i predstavnicima Srba iz kosovskih institucija.
Na početku sastanka, koji je bio otvoren zajavnost, Đurić je kazao da je kao i u prosveti, slična situacija sa zdravstvom, istakavši da će, u saradnji sa Ministarstvo zdravlja Srbije, to biti jedna od stvari koja će biti prioritet u narednom periodu.
"Na papiru imamo 29 zdrastvenih centara, 29 zdravstvenih institucija različitih na KiM, međutim, ne bi se moglo reći da sve one, dugi niz godina unazad, funkcionišu punim kapacitetom. Iako na papiru imamo gotovo jednak broj zaposlenih u zdravstvu kao pre 1999. godine", rekao je on.
Đurić je istakao da je očigledno da u ovih 15 godina nismo u dovoljnoj meri sistem prilagodili, optimizovali i učinili ga bližim korisnicima zdtravstvenih usluga na KiM.
"Bilo je mnogo pomoći donacija operature dobre volje ljudi da se pomogne kada je u pitanju zdravstvo, a premalo ekspertize, premalo ljudi koji su zaista neprekidno na terenu u zdrastvenim centrima, premalo dobrog menadžmenta u institucijama", primetio je Đurić.
U saradnji sa Ministarstvom zdravlja, mapiramo te probleme i narednih meseci pripremićemo program kako da zdrastvene institucije sa onim kapacitetima koje imamo na raspolaganju, bez smanjenja broja zaposlenih, ali sa optimizacijom organizacije u institucijama pružaju bolju uslugu, rekao je on.
"Ništa nama ne znači da na papiru imamo 29 zdrastvenih ustanova, ako u praksi znamo na šta možemo da se oslonimo. Veliko priznanje odajem lekarima koji u teškim uslovima na KiM rade. Moramo zajedno da se pobrinemo da oni imaju neuporedivo bolje uslove", naglasio je Đurić.
.jpg)
