Izvor: Blic, 14.Maj.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đukanović je arhaičan političar
Đukanović je arhaičan političar
BEOGRAD (FoNet) - Premijer Srbije Zoran Đinđić odbacio je ocenu predsednika Crne Gore Mila Đukanovića da je 'Đinđić političar budućnosti, a Koštunica čovek prošlosti' i uzvratio porukom da je sam Đukanović 'arhaični političar, jer su ljudi budućnosti za integracije'.
- Ako oni prave vladu sa liberalima, o čemu onda da razgovaramo. Neka naprave vladu sa SNP, pa ćemo da razgovaramo. Razgovori zbog razgovora >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su neka njihova kupovina vremena za neku šansu koju misle da imaju, ali i na referendumu će proći kao što su prošli na izborima - izjavio je Đinđić u intervjuu za FoNet.
- Neću da ih sprečavam u nameri da se otcepe, ali neću ni da budem alibi za neke dimne zavese iza kojih neko pokušava da obavi posao za koji ja mislim da je bezizgledan - naglasio je Đinđić. On smatra da DPS, u koaliciji sa SDP i liberalima, neće uspeti da 'preoblikuje biračko telo Crne Gore' i da će na referendumu pobediti njihovi protivnici, ali i oni sa nekoliko procenata.
- U Crnoj Gori će biti dve nacije u jednoj, ni jedna od te dve opcije neće moći da upravlja takvom zemljom. To je trajna dekadencija Crne Gore, za koju odgovornost snose njeni političari - naglasio je Đinđić.
Premijer Srbije misli da je modus za Srbiju u odnosima sa Crnom Gorom da sačeka još mesec-dva, dok se ne vidi sudbina koncepta zajedničke države, ali ako 'oni krenu na 53 odsto da grade kuću', Đinđić sudbinu Crne Gore vidi crno.
Govoreći o stanju na Kosmetu, premijer Srbije je izjavio da predstavnici srpskih i jugoslovenskih vlasti nisu mogli ništa više da urade od onog što su uradili kada je reč o Pravnom okviru za Kosovo i da su u tom pogledu za sada ostvarili maksimum.
- Mi smo pravljenje Pravnog okvira pratili, kada se ukazala potreba reagovali smo mirno, bez pretnji i to je imalo efekta. Praktično, naše osnovne primedbe o zaštiti etničkih manjina će biti uvažene. I to je u ovom trenutku maksimum - dodao je Đinđić. On, međutim, ukazuje na mogućnost da Pravni okvir za Kosovo ostane 'semafor u pustinji, koji reguliše nepostojeći saobraćaj', ali napominje da međunarodna zajednica ima obavezu prema Rezoluciji UN da taj okvir i napravi. Đinđić smatra da bi Srbi, ako mehanizmi zaštite etničkih zajednica budu usvojeni, trebalo da izađu na najavljene izbore na Kosovu i da se onda u svim institucijama u koje budu ušli bore za svoja prava.
- Mislim da mi kao Vlada Srbije više inicijative treba da pokažemo prema kosovskim Albancima. Ja pokazujem veliku inicijativu prema Albaniji, jer želim da imamo saveznika u Albaniji za mirno rešavanje tog problema - naglasio je Đinđić.
Prema njegovim rečima, vitalni interes je i da se, uz posredovanje međunarodne zajednice, sa kosovskim Albancima vidi šta se može uraditi kroz privredu i infrastrukturu. Takva normalizacija bi, kako je rekao, možda mogla da omogući Srbima izbeglim sa Kosova da se u dogledno vreme i oni vrate.
- Taj proces mora da pacifikuje i albansku i srpsku zajednicu, da inicijativu dobiju konstruktivni predstavnici i jedne i druge zajednice, a onda da mi, kao država, vidimo kakve su institucije potrebne da bi se ta komunikacija među njima regulisala - poručio je Đinđić. Srpski premijer sukobe na jugu Srbije i u Makedoniji tumači kao nervozu i paniku ekstremista koji pokušavaju da na dnevni red stave svoje teritorijalne pretenzije. Međutim, Đinđić smatra da je za to trenutak bio 1999. godine, ali da je sada definitivno vreme prošlo.
- Demokratska Srbija ima saveznike i pokušaji ekstremista da potpale vatru pa da će svet da ih podrži, nanose im samo štetu. Radikalizam Albancima smanjuje šansu da dobiju međunarodnu podršku - ocenio je Đinđić i založio se da Srbija vodi 'neku vrstu kriznog menadžmenta', koji podrazumeva korektne odnose sa Albanijom, Makedonijom, Grčkom, Bugarskom i međunarodnom zajednicom.
Predsednik Vlade Srbije je odbacio mogućnost političkog sukoba sa predsednikom SR Jugoslavije Vojislavom Koštunicom i objasnio da je njegova energija za sukobljavanja iscrpljena.
- Ako bih video da ulazimo u neki sukob, ja u tome ne želim da učestvujem. Osim toga, zbog državnog i nacionalnog interesa, niko nema prava da od mene traži da učestvujem u takvim političkim sukobima - naglasio je Đinđić. Na pitanje da li će Srbija uskoro dobiti novog predsednika, Đinđić je odgovorio:
- To nije moj prioritet, jer niti sam pretendent na to mesto niti imam nekog kandidata, niti gospodin Milutinović, u tehničkom smislu, meni predstavlja prepreku za obavljanje mog posla, tako da ja ne mogu da imam inicijativu, ali ako bi je neko imao, ja bih je smatrao normalnom.
Radikalni diskontinuitet sa prethodnim režimom nije ostvaren posle 5. oktobra zato što u DOS nije bilo političke saglasnosti oko toga, objasnio je Đinđić i napomenuo da njegova vlada ne sprovodi šok-terapiju, ali da to nije vlada 'koja finansijski interveniše u privredi'. Prema njegovim rečima, zbog blage socijalne politike ima primedaba od strane međunarodnih finansijskih institucija, ali 'politički kredibilitet nove vlasti pomaže da se odupremo'.
- Rast cena u odnosu na rast prosečne plate daje rezultat prema kojem je život danas skuplji za četiri odsto, ali je količina novca koja cirkuliše privredom Srbije duplo veća nego pre četiri ili pet meseci. Delimično preduzeća ubacuju sakriveni novac, a delimično su to krediti koje mi obezbeđujemo, ili donacije - objasnio je Đinđić. Na pitanje o radu državnih medija, Đinđić kaže da ne misli da je u pitanju podanički odnos prema novim vlastima, mada 'ima iskliznuća'.
- Mislim da se ono što predstavlja problem u državi može videti na državnim medijima. Kod nas ponekad postoji mišljenje da je nezavisan samo onaj ko po svaku cenu kritikuje vlast - rekao je Đinđić. Upitan o nedržavnim medijima, Đinđić je rekao da među njima postoji veliki broj veoma profesionalnih medija, ali da 'naročito neki manji imaju to kritizerstvo'.
Predsednik Vlade je izjavio da su, pored posla sa francuskom firmom 'Lafarž' oko privatizacije beočinske cementare, pri kraju dogovori i sa kompanijom 'Britiš-ameriken tobako', koja bi trebalo da otvori fabriku cigareta u Kragujevcu. Fabrika bi, prema rečima Đinđića, zaposlila 500 radnika u proizvodnji i još 5.000 ljudi u distribuciji.
- Mi ćemo osnovati nacionalnu duvansku industriju, ali ko hoće - može da napravi fabriku. Uslov je najmanje 100 miliona maraka ulaganja u tehnologiju. 'Britiš-ameriken tobako' ulaže 150 miliona maraka u fabriku, 70 miliona vladi, uz uslove da niko ne može sličnu fabriku da otvori u naredne dve godine i da ne proizvode cigarete niže klase, koje proizvode naše fabrike - naglasio je Đinđić. Prva liga iza rešetaka
Premijer Srbije je najavio da će do kraja godine 'prva liga ratnih profitera biti iza rešetaka', ali je ukazao da problem predstavljaju oni koji su radili po ranijim zakonima, prema kojima će biti primenjen porez na ekstraprofit. Prema Đinđićevoj oceni, glavne prepreke reformama u Srbiji su nedostatak kadrova spremnih da bez ličnog i partijskog interesa pristupe promenama, zatim korišćenje institucija starog sistema za promenu tog sistema i haotično stanje koje je nova vlast zatekla.
'Da bi se reforme sprovodile glatko potrebno je desetak hiljada požrtvovanih ljudi na različitim nivoima vlasti, kojima bi najvažniji bio nacionalni i državni interes. Da bi promene išle brže dovoljno bi bilo hiljadu takvih ljudi. Mi imamo pola od tog broja', rekao je Đinđić. Miloševiću suditi u Srbiji
Upitan o izručenju Slobodana Miloševića Haškom tribunalu, predsednik Vlade Srbije je napomenuo da Milošević, kao bivši predsednik, treba da ima drugačiji tretman od ostalih sa liste za Hag:
- U dogovoru sa Koštunicom zauzeli smo stav da Milošević treba da bude problem našeg pravosuđa. Osim toga, na osnovu onoga što smo mi kao opozicija uradili, na osnovu rizika koje smo preuzeli, imamo pravo da tražimo da njemu bude suđeno ovde. Nama lično bi bilo lakše da Miloševića pošaljemo u Hag, ali mi nemamo prava na ta laka rešenja. Kroz njegov proces treba da se desi samoprosvećivanje naše nacije i građana koji su ga, više ili manje, proteklih godina podržavali. Čanak se ponaša kao prodavac magle
Premijer Đinđić je izjavio da kriza oko Vojvodine nije moguća i predsednika Skupštine Vojvodine Nenada Čanka označio kao 'prodavca magle'.
'Naša namera je da proces delegiranja nadležnosti ubrzamo i da ojačamo lokalnu samoupravu, grad Beograd i Vojvodinu, jer ćemo tako delegirati i znatne odgovornosti na njih', objasnio je Đinđić. On je podsetio da je u Titovom režimu veliki novac dolazio iz inostranstva i da je ulagan svuda, pa i u Vojvodinu, i napomenuo da je, usled zaduživanja, svaki građanin ove zemlje, čim se rodi, dužan 2.000 dolara.
'Ako neko kaže - ovo što mi sad imamo, to je naše, a naši dugovi su vaši - to je tipično za gospodina Čanka', naglasio je Đinđić.
'On misli da, ako zaokruži to u Vojvodini, da će on time da raspolaže. Na žalost njegovu, zna se šta je država koja je garantovala te dugove i ona će i da ih vraća', dodao je Đinđić i predočio: 'Samo kod tih prodavaca magle postoji taj način kao kod šibicarenja: ‘Gde je kuglica, gde je kuglica, daj pare. Politika je ozbiljnija stvar'.
Premijer Srbije se zalaže 'za zdravu računicu, bez emocija, ali i bez iluzija da sve što je hrana dolazi iz Vojvodine'.
'U predizbornoj kampanji su ovi iz Vojvodine stalno pričali o mleku kojim oni navodno poje Srbiju, pa sam se raspitao i ispostavilo se da, od milion krava u Srbiji, u Vojvodini ima samo 80.000, ni 10 odsto. Iz Vojvodine dolazi dosta i nisam za to da neko iz Leskovca živi na račun nekoga iz Subotice, ali nisam ni za prodavanje magle', zaključio je Đinđić.
