Izvor: B92, 06.Nov.2008, 22:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đilas: Većina Beograđana za EU
Beograd -- Većina Beograđana jasno je opredeljena za evropske integracije, odnosno da Srbija bude deo EU i normalnog sveta, ocenio je gradonačelnik Beograda Dragan Đilas.
"Posao je političara da budu realni i da na jasan način kažu građanima gde smo danas i gde želimo da budemo sutra", rekao je Đilas na prijemu za učesnike konferencije "Srbija i EU - Jačanje evropske perspektive" u Beogradu.
On je naveo i da EU treba Srbiji da pomogne u tome, ali da će zbog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ekonomske krize biti manje novca. To, međutim, "nije razlog da mi ne uradimo neke poslove zbog kojih bi se naši građani osećali kao deo Evrope", rekao je gradonačelnik Beograda.
"Mi smo dokazani baksuzi. Kada smo mi bili zatvoreni, investicije su išle širom Evrope, a kada smo se mi otvorili, došlo je do svetske ekonomske krize", kazao je Đilas.
On je apelovao na usvajanje, kako je rekao, "legendarnog zakona o svojini lokalne samouprave", kao i na ohrabrivanje republičkih organa vlasti da "slobodno uđu u proces decentralizacije".
Đilas je rekao i da se nada da će ova gradska vlast moći da se pohvali i "onim što je sama stvorila tokom svog mandata, a ne samo onim što je napravljeno pre 50, 100 i više godina".
Prijem za učesnike konferencije je otvorila predsednica Fonda za političku izuzetnost Sonja Liht, koju je gradonačelnik Beograda okarakterisao kao osobu koja se "poslednjih 20 godina borila da Srbija postane normalna zemlja".
Na današnoj konferenciji "Srbija i EU - Jačanje evropske perspektive", koju su organizovali Kancelarija za evropske integracije i Beogradski fond za političku izuzetnost, potpredsednik Vlade Srbije za evorpske integracije Božidar Đelić ocenio je izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evropskih integracija kao "pozitivan u suštini".
On je objasnio da je to zato što je u njemu, pored ostalog, prvi put pomenuta kandidatura Srbije za članstvo u EU.
Direktor za zapadni Balkan u Generalnom direktoratu za proširenje EU Pjer Mirel izjavio je danas na istoj konferenciji da je Srbija napredovala u saradnji sa Haškim tribunalom, ali da je neophodno da završi tu saradnju kako bi nastavila proces evropskih integracija.
Mirel je u ime Komisije pozdravio potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Srbije i Unije i njegovu ratifikaciju u Narodnoj skupštini.
Transformacija društva u Srbiji
Ministarka omladine i sporta Snežana Samardžić-Marković smatra da tranzicija u kojoj se Srbija poslednjih godina nalazi treba da se okonča ozbiljnom transformacijom.
Otvarajući panel diskusiju Ekspertske mreže Moderne partije desnog centra, ministarka je kazala da je glavno pitanje, zapravo, u šta to Srbija treba da se transformiše.
Prema njenim rečima, diskusija je pokušaj da se vidi u kojem to pravcu društvo ide i na koji način može da odgovori izazovima koncepta razvoja u svetu.
Rezultati istraživanja koju je ova ekspertska mreža periodično sprovodila nekoliko godina unazad, a koja treba da razjasne odnos ljudi u Srbiji prema evropskim i evroatlantskim integracijama jasno govore, prema rečima predstavnika Cesida Marka Blagojevića, o sve većem broju građana koji su spremni da prihvate integrisanje zemlje u Evropsku uniju, pa čak i u NATO.
"Kada smo započinjali anketriranje uzeli smo u obzir tri važne činjenice koje se ne mogu prenebegnuti ili zapostaviti. To su, na prvom mestu, NATO bombardovanje Jugoslavije 1999. godine, proglašenje nezavisnosti Kosova i potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kao i događaji koji su posle toga usledili", kazao je Blagojević.
On je naveo da je, zaključno sa jeseni 2006. godine, dve trećine građana bilo spremno da prihvati ulazak Srbije u EU, ali je među njima mnogo manji broj onih koji su pod uključivanjem podrazumevali i ulažak u NATO, zbog svežih sećanja na bombardovanje.
"U aprilu 2005. godine, 29 posto ispitanika smatralo je da Srbija treba da uđe u EU i u NATO, 39 posto njih podržavalo je samo pridruživanje EU, 17 posto ispitanih nijedno od toga, dok su ostali bili neodlučni po ovom pitanju. Tri godine kasnije, istraživanje smo radili malo pre potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Samo 17 posto anketiranih ovog puta podržavalo je pridruživanje i EU NATO", naveo je Blagojević.
To pokazuje da je 12 posto ispitanih za tri godine prešlo u tabor onih koji podržavaju samo ulazak u EU, jer ne vidi šta bi naša zemlja imala od ulaska u NATO, a to je rezlultat pozitivne politike SAD prema sadašnjem statusu Kosova, kazao je on.
"Velika većina anketiranih, međutim, nikada se ne bi odrekla svog životnog standarda u zamenu za ostanak Kosova u Srbiji, a samo 10 odsto ispitanih izjavilo je da bi spremno išlo u rat zbog ostanka Kosova u Srbiji. Tih deset posto, prema našim podacima, sačinjavaju uglavnom penzioneri i domaćice", zaključio je Blagojavić.
Nekadašnji ministar spoljnih poslova Slovačke Eduard Kukan, koji je bio gost panela, rekao je da ljudi u toj zemlji podržavjau države i narode zapadnog Balkana jer je i Slovačka, kao država bivšeg socijalističkog bloka, prošla težak put tranzicije.
"Budućnost Slovačke leži u dobrim susedskim i poslovnim odnosima sa zemljama na Balkanu zbog čega trenutno moja zemlja pruža pomoć i podršku Hrvatskoj. Želimo da vam pomognemo da prođete kroz težak period tranzicije i priodružite nam se u EU, koja dolaskom novih članova neprestano jača", kazao je Kukan.
