Izvor: Politika, 25.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đelićeva injekcija
Pomoć medijima sa ozbiljnim sadržajima mogli bi se izroditi u njihovu kontrolu Srbija je na poslednjem mestu u Evropi po čitanosti dnevne štampe. U Brozovo vreme to je bilo malo bolje. Bili smo pretposlednji, a Albanija je jedina bila iza nas. Istraživanje "Ajreksa" i "Stratedžik marketinga" s kraja prošle godine pokazuje da građanin Srbije prosečno dnevno čita 46 minuta dnevne novine. Najčitaniji je "Blic", slede "Večernje novosti", "Kurir" i "Politika". Za političke časopise >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << opada interesovanje.
Znajući za ove podatke i verujući da čitanje kvalitetnih novina podiže kulturni i obrazovni nivo društva Božidar Đelić, član Političkog saveta Demokratske stranke i kandidat ove stranke za premijera, predložio je na savetovanju o odnosima između medija i političara u Britanskom savetu, da vlada pomogne takvu štampu.
Za "Politiku" Božidar Đelić objašnjava svoju ideju: "Ozbiljni mediji po pravilu imaju višu cenu, zato što imaju manji tiraž i manje reklama, a potrebno im je više zaposlenih koji će pisati ozbiljne tekstove. Zato bi iz budžetskih fondova, što jeste vlada, trebalo po strogim kriterijumima da im daje sredstva. O tome ne bi odlučivala samo vlada, već i neka komisija. Pomoć bi mogla da stigne i iz međunarodnih fondova, ili preko akcija EU. To postoji na Zapadu i u zemljama u tranziciji, i ja ću se ovde uključiti u takvu akciju".
Šuma novina
Odgovarajući na primedbu da bi tako vlada pod svoju šapu stavila dobre novine, Đelić odgovara da bi trebalo nešto preduzeti da kvalitetni mediji ne budu na udaru tajkuna. "Između toga da se vlada meša u rad medija i da sav novac ide tabloidima, manja je šteta da se pomogne ozbiljnim medijima. U zemlji kao što je Srbija, potrebno je da se ozbiljni mediji više čitaju", kaže Đelić.
Ali, Snježana Milivojević, profesorka na FPN, kaže: "Kod nas država nije pokazala da hoće da očuva ozbiljne medije. Neke novine su se vezivale za vlast što ih je koštalo gubitka ugleda. Pored toga postoji šuma novina i ništa se ne zna o čitanosti, jer se to proglašava za poslovnu tajnu, što nigde u svetu nije tako. Vlasništvo medija je nedefinisano, a ne zna se ni kako se neke novine objavljuju jer je izvesno da se ne isplate".
Ipak, ona ne odbacuje u potpunosti Đelićevu ideju, dajući joj drugačije forme. "Ako bi kod nas postojao fond za ozbiljne medije onda bi novac trebalo da dele udruženja sastavljena od profesionalnih stručnjaka sa jasnim kriterijumima i u ograničenom trajanju. Trebalo bi naći način da se pomogne ozbiljnim medijima, ali to treba uraditi pažljivo, jer su to pare poreskih obveznika. U našim komplikovanim i tranzicionim okolnostima to bi bilo teško izvesti, jer je nizak stepen poverenja u vlast i medije. Pored toga građani ne veruju medijima koji se finansiraju iz inostranstva", kaže Milivojevićeva.
Drugi način pomoći je možda lakše ostvarljiv. Milivojevićeva podseća na britansko iskustvo. U tamošnjem parlamentu vođena je diskusija kako bi se regulisalo da ozbiljna štampa bude bez pornografskog sadržaja. Odnosno da novine koje objavljuju fotografije golih žena i muškaraca ne mogu da se tretiraju kao ozbiljna štampa. Akciju je pokrenula poslanica Kler Šort, koja je predlagala da takve novine nemaju status informativne dnevne štampe i da budu drugačije oporezovane. To što takve novine imaju i drugu vrstu sadržaja ih nije moglo opravdati. Kler Šort je bila napadana, ali je ipak na kraju dobila podršku. U Velikoj Britaniji rastu tiraži ozbiljnim novinama i povećava se broj poseta njihovih Internet izdanja.
Jednaki uslovi
Iz načina na koji komentariše Đelićev predlog može se zaključiti da Ljubica Marković, direktorka novinske agencije Beta, pripada liberalnoj struji u srpskom novinarstvu. Ona se pita šta su kriterijumi da se mediji proglase ozbiljnim, i kaže da je najvažnije da mediji imaju jednake uslove ako su registrovani, plaćaju poreze i zapošljavaju novinare. Za nju nije dobro da ima medija koji još zavise od budžeta, jer se tako finansiraju, a istovremeno su na tržištu. "Država je dužna da napravi zakone i da ih poštuje. Država je 2002. godine uskladila zakone sa evropskim standardima. Pretvaranje RTS-a u javni servis je na papiru donekle dobro urađeno. Tanjug je 2001. godine pretvoren u državnu agenciju, jer država može da bude osnivač jedne agencije". Liberalizam Ljubice Marković očigledan je kada kaže: "Ali, ako država bude medijima davala novac, ona će ih tako kontrolisati i postavljati im glavne urednike. Za ozbiljne medije postoje fondovi u EU ili konkurs Evropske agencije za rekonstrukciju".
Ovo znači da i u EU brinu o medijima, da ne smatraju grehom da im se pomogne. Snježana Milivojević kaže da se na Zapadu pomažu mediji. "Pre svega se pomažu mediji nacionalnih manjina, zbog pluralizma. U Švedskoj se uvek pomaže drugi po veličini medij da ga ne bi "pojeo" prvi jači. To nisu politički kriterijumi već je cilj pluralizam i sprečavanje odumiranje medija.. I u Austriji postoji fond za pomoć medijima."
Rasprava o Đelićevoj ideji je počela. Ipak, valja podsetiti da zakon zabranjuje vladi da bude vlasnik medija, dozvoljavajući doduše mogućnost da ona ipak ima svoju novinsku agenciju. Ipak, i bez finansijske injekcije koju predlaže Đelić, u Srbiji je već prilično rasprostranjena priča o uticaju vlasti ili pojedinih njenih predstavnika na neke medije.
Ivana Anojčić
[objavljeno: 25.02.2007.]
