Izvor: Blic, 14.Jan.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đelić i Dinkić ispred Koštunice
Đelić i Dinkić ispred Koštunice
BEOGRAD (Beta) - Vodeći srpski političari u decembru su uglavnom zadržali pozicije koje su imali u novembru, ali je broj apstinenata u porastu, pokazalo je najnovije terensko istraživanje agencije 'Strateški marketing'. Istraživanje je obavljeno od 21. do 24. decembra prošle godine na uzorku od 1.536 ispitanika sa teritorije Srbije bez Kosova i Metohije.
Jugoslovenski predsednik Vojislav Koštunica i dalje je najpoželjniji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kandidat za predsednika Srbije. Za njega se izjasnilo 21 odsto ispitanih, koliko ga je podržavalo i mesec dana uoči neuspelih izbora. Potpredsednika Savezne vlade Miroljuba Labusa na mestu predsednika Srbije želi 11 odsto ispitanih, a lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja 9 odsto. Istraživanje je, međutim, pokazalo da čak 43 odsto birača trenutno nema na umu nijednog srpskog političara kao dobrog kandidata za predsednika Srbije. Pre neuspelih predsedničkih izbora Koštunica i Šešelj su bili jedini političari kod kojih nije registrovan pad pozitivnih poena, ali se u decembru situacija počela postepeno da menja.
Prema najnovijem istraživanju, pozitivno mišljenje o Koštunici ima 34 odsto anketiranih, a negativno 32 odsto, ali su ga po broju pozitivnih poena pretekli srpski ministar finansija Božidar Đelić i guverner Narodne banke Jugoslavije Mlađan Dinkić, koji imaju 36, odnosno 35 pozitivnih poena.
Rejting potpredsednika Savezne vlade Miroljuba Labusa se, takođe, donekle popravio, ali on i dalje ima više negativnih nego pozitivnih poena. Pozitivno o Labusu misli 33 odsto anketiranih, a negativno 36 odsto. Srpski premijer Zoran Đinđić i dalje najviše polarizuje birače. Povoljno mišljenje o njemu ima 24 odsto ispitanih, a nepovoljno 50 odsto.
Rejting bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića nije bitnije izmenjen. O njemu pozitivno misli 16 odsto anketiranih, a negativno 63 odsto.
DSS i dalje ima najviše podrške. Da su parlamentarni izbori održani u četvrtoj nedelji decembra, ta stranka bi na njima dobila 24 odsto birača. Slede DS sa 12 odsto, SRS sa nešto više od 10 odsto i G17 plus sa nešto više od osam odsto. Izborni cenzus, kako je sada definisan, možda bi mogli još da dosegnu SPS, SPO i SSJ, dok su sve druge stranke daleko od mogućnosti da same uđu u parlament.
Istraživanje je rađeno neposredno nakon osnivačke skupštine G17 plus. Zbog toga su ispitanici i podsećani na tu činjenicu. Sa podsećanjem, rejting te stranke je rastao i ona je izbijala na drugo mesto, a na račun DSS i DS. Pri tom je DS gubio četiri, a DSS tri poena. Istraživanje je, takođe, pokazalo da radikali rastu na račun socijalista, a da neopredeljenih ima najviše iz redova simpatizera DSS.
Zadržati neposredne izbore Najveći procenat anketiranih, njih 45 odsto, smatra da rezultate neuspelih predsedničkih izbora treba priznati jer su svi blagovremeno bili obavešteni o tome pod kojim se uslovima oni održavaju. Da izbore treba poništiti smatra gotovo trećina ispitanih, a gotovo 20 odsto smatra da treba najpre izvršiti reviziju biračkih spiskova, pa tek onda izračunati rezultate.
Dve trećine anketiranih smatra da treba zadržati sistem neposrednih izbora za predsednika Srbije. Nešto više od polovine onih koji su za neposredne izbore misli da ih treba ponovo raspisati odmah, četvrtina da ih treba organizovati do polovine godine, a svaki deseti do kraja godine.
Nešto manje od polovine anketiranih (47 odsto) podržava zahtev da se za predsedničke izbore zadrži izborni cenzus od 50 odsto izašlih birača, a 40 odsto njih nema stav o tome.
