Izvor: Studio B, 18.Avg.2011, 15:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đelić: Tražićemo podršku Nemačke za dobijanje statusa
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić rekao je danas u Beogradu da će od nemačke kancelarke Angele Merkel biti zatražena podrška za dobijanje statusa kandidata i određivanje datuma početka pregovora Srbije s Evropskom unijom.
"Bez glasa Nemačke to nije moguće", rekao je Đelić novinarima u Privrednoj komori Srbije.
On je ocenio da predstojeća poseta Merkelove predstavlja dobru vest za >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << građane Srbije i mogućnost da se nemačka kancelarka direktno uveri šta je Srbija uradila u domenu evropskih integracija, privrednih reformi i mogućnosti poslovanja nemačkih firmi.
"U Srbiju dolazi lider jedne od dve ključne zemlje (EU) koje predlažu nov način upravljanja evrozonom i zbog toga je to bitno i za građane Srbije", rekao je Đelić.
Đelić je rekao da će tražiti i podršku Nemačke za fond "Povežimo Evropu" kojim se evropskim novcem finansiraju infrastrukturni projekti od interesa za celu Evropu, kako u zemljama članicama Evropske unije tako i u zemljama izvan Unije.
Potpredsednik vlade dodao je i da se priprema dolazak novih nemačkih investicija u Srbiju ali nije želeo da govori detaljno o njima, dok ne budu realizovane.
Savezna kancelarka Angela Merkel odlazi naredne nedelje u kratku posetu Zapadnom Balkanu - u ponedeljak popodne vodiće razgovore u Zagrebu, a u utorak pre podne u Beogradu.
Sagovornici Angele Merkel u Beogradu biće predsednik Boris Tadić i premijer Mirko Cvetković, a predviđen je i susret sa suprugom nekadašnjeg premijera Ružicom Đinđić i stipendistima Fonda "Zoran Đinđić" koji finansira nemačka privreda.
Ključne teme razgovora biće evropska integracija Srbije, kao i odnosi u regionu, pre svega politika Srbije prema Kosovu i Bosni i Hercegovini. Na dnevnom redu naći će se i različite bilateralne, i najzad ekonomske teme.
Obavešteni nemački sagovornici u Berlinu uoči posete ukazuju da je za Nemačku verovatno "gotova stvar" da će Srbija ne jesen dobiti kandidaturu za članstvo i EU, ali, posebno posle prošlomesečnih zbivanja na Kosovu, verovatno ne i datum početka pregovora, što prvoj odluci pak oduzima politički značaj i pretvara je delom u poruku o dobrim namerama.
Stavovi Nemačke o svim navedenim pitanjima i u Beogradu dobro su poznati. Kada je reč o pristupanju Srbije EU i odnosima u regionu, koje Nemačke posmatra kao povezan sklop pitanja, okosnicu čine stavovi koje su u više navrata jasno izrekli nemački političari.
Prvo, Nemačka očekuje da Srbija da značajan doprinos razvoju dobrosusedskih odnosa na Balkanu, pri čemu se tu prvenstveno misli na Kosovo, ali i na Bosnu i Hercegovinu. Drugo, za Berlin je povlačenje granica na Zapadnom Balkanu konačno dovršeno, a teritorijalni integritet Kosova ne može se više dovoditi u pitanje.
Nagađanja o tome da li će Angela Merkel "postaviti ultimatum Srbiji" da prizna Kosovo ili se odrekne želje za ulazak u EU nemaju mnogo osnova.
"Prelamanje preko kolena" do sada ni u krupnijim unutrašnjepolitičkim i spoljnopolitičkim pitanjima nije bio stil politike konzervativne kancelarke, ali njega odlikuju istrajnost i upornost. S druge strane, realnost EU je takva da čak ni takav ultimatum najuticajnije zemlje Unije ne bi mogao da ima odgovarajući ođek, u trenutku kada pet zemalja članica to takođe nije učinilo.
Formulacija da se zahteva da Srbija uspostavi dobrosusedske odnose sa Kosovom nije slučajna - ona može da postane zahtev da Srbija prizna Kosovo bude li se u pet zemalja članica koje Kosovo još nisu priznale kao državu, politička klima promenila tako da usledi priznanje.
Nemačka, međutim, već sada od Srbije traži da dosledno radi na uspostavljanju dobrosusedskih odnosa sa Kosovom, ali je u reagovanjima Berlina posle nedavnih incidenata na severu Kosova, kao i prilikom posete šefa diplomatije Gida Vestervelea Kosovu, obema stranama rečeno da ubuduće izbegavaju jednostrane poteze.
Vestervele je Beogradu pre desetak dana u saopštenju i zajedničkom autorskom tekstu sa britanskim kolegom Vilijamom Hejgom poručio da će se napredak u uspostavljanju "dobrosusedskih odnosa" imati u vidu kada na jesen EU bude razmatrala napredak u uključivanju zemalja Zapadnog Balkana u EU.
Šef spoljnopolitičkog odbora Bundestaga Rupreht Polenc je u jednom intervjuu ocenio da će, kada je reč o putu Srbije u EU, "sada mnogo zavisiti od toga šta će Beograd učiniti da bi se situacija na Kosovu brzo smirila".
Dužnička kriza u zemljama na jugu Evrope, kao i niz teških problema sa kojima se suočavaju Rumunija i Bugarska zbog čega su često predmet kritike drugih članica, u međuvremenu su povećave strogost nemačkog stava o širenju.
Njega zastupaju i poslanici stranaka koje čine kancelarkinu vladajuću koaliciju, što je od velikog značaja s obzirom na to da je prošlogodišnjom odlukom Ustavnog suda ojačana uloga Bundestaga u odlučivanju o pitanjima koja se tiču EU.
Ovakav stav Nemačke svakako podrazumeva i da su za Berlin od sve manjeg značaja i unutrašnjepolitičke kalkulacije u zemljama koje žele u EU, a koje su vezane za mogući uspeh, odnosno neuspeh pojedinih stranaka na izborima koji predstoje.
Kancelarka u Beograd dolazi, kao što je i uobičajeno, s mnogobrojnom pratnjom, ali u njenoj delegaciji nema ministara savezne vlade, predstavnika stranaka zastupljenih u Bundestagu, kao ni ličnosti iz nemačke privrede ili iz drugih oblasti poznatih po radu na unapređenju nemačko-srpske saradnje.
