Izvor: B92, 01.Nov.2008, 11:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Đelić: Pozitivan izveštaj EU

Istanbul, London -- Potpredsednik Vlade Božidar Đelić izjavio je da je dobio uveravanja da će izveštaj EU o napretku evropskih integracija biti u suštini pozitivan za Srbiju.

Đelić je agenciji Tanjug rekao da je, u razgovoru sa potpredsednikom Evropske komisije Žakom Baroom na Svetskom ekonomskom forumu (SEF) u Istanbulu, obavešten da će Srbija tokom naredne godine imati šansu da napravi ključne korake u procesu približavanja Evropskoj uniji, odnosno dobije status >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kandidata za prijem u Uniju.

"Od gospodina Baroa dobili smo uveravanje da će izveštaj Evropske komisije koji će biti obelodanjen sledeće nedelje biti u suštini pozitivan za našu zemlju, i biti dobra baza za mogućnost dobijanja statusa kandidata za ulazak u EU sledeće godine", rekao je Đelić.

Baro je, kako je preneo Đelić, poručio i da će njegov izveštaj ostaviti prostor da Srbija bude stavljena na belu šengensku listu u narednoj godini, ukoliko ispuni političke pretpostavke, nastavi sa reformom pravosuđa i borbom protiv organizovanog kriminala i uvede biometrijske pasoše.

Slobodna trgovina sa Turskom?

Božidar Đelić je u razgovoru sa turskim zvaničnicima dogovorio da dve zemlje u prvom kvartalu 2009. godine započnu pregovore o Sporazumu o slobodnoj trgovini, koji bi trebalo da bude zaključen do kraja naredne godine.

Đelić je imao i više sastanaka sa turskim privrednicima, a više o tome možete čitati u posebnoj vesti.

Đelić je juče u Istanbulu rekao da očekuje da će Srbija do 2014. biti članica EU. Potpredsednik Vlade zadužen za evropske integracije rekao je da je šest godina najduži rok koji Srbija i vlade susednih zemalja smatraju prihvatljivim za ulazak u EU.

Đelić je u govoru na Svetskom ekonomskom forumu u Istanbulu ovakav stav ilustrovao činjenicom da je regionalni sporazum Zone slobodne trgovine u Centralnoj Evropi (CEFTA), područje sa najbržim rastom u Evropi, preneto je na internet stranici Emportal.

Takav razvoj je uprkos pesimističkim očekivanjima da bi CEFTA trebalo da bude "utešna" regionalna asocijacija za zemlje Zapadnog Balkana, primetio je Đelić.

Đelić je, u osvrtu na najavu predsednika Evropske komisije Žoze Manuela Baroza da bi Srbija već u 2009. mogla da dobije status kandidata za prijem u EU, rekao da je ova zemlja izvrstan primer Unijine "meke moći" - njenog ekonomskog i socijalnog primera.

Promene u zemlji učinile da "proevropsko jezgro" postane dominantna i najsnažnija domaća politička grupacija, primetio je Đelić.

FT: Srbija podnosi zahtev u januaru

Evropska unija će verovatno u naredna tri meseca primiti zvaničan zahtev Srbije i Crne Gore da dobiju status kandidata, i to uprkos protivljenju mnogih država članica EU da se ohrabruje ubrzano proširenje Unije u vreme globalne finansijske krize, objavio je londonski "Fajnenšel tajms" (FT).

Pozivajući se na neimenovane zvaničnike EU, glasilo londonskog Sitija, najvećeg finansijskog centra u svetu je navelo da će Crna Gora već sledećeg meseca podneti zahtev, dok će Srbija to verovatno učiniti u januaru, pod uslovom da predstojeća ocena o saradnji srpskih vlasti sa Haškim tribunalom ne bude i suviše kritična prema vladi u Beogradu.

FT ukazuje da EU smatra da Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Srbija, generalno, ispunjavaju uslove za članstvo, što nije slučaj sa bivšim sovjetskim republikama - Belorusijom, Moldavijom i Ukrajinom, koje nikad nisu dobile eksplicitno obećanje Brisela da su "dobrodošle", čak ni dugoročno posmatrano.

List podseća da će Evropska komisija, koja je zadužena za proces proširenja, sledeće sedmice objaviti godišnji izveštaj o napretku zemalja Zapadnog Balkana ka evropskim integracijama.

Kad je reč o Srbiji, EK će pozitivno oceniti njene izglede za članstvo u EU, ali i upozoriti da puno zavisi od izveštaja glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca o saradnji Beograda sa tim sudom, posebno kada su u pitanju napori vlasti u Beogradu na hapšenju Ratka Mladića, naveo je FT.

List podseća da je šef holandske diplomatije Maksim Verhagen, čija zemlja blokira primenu Unijinog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, prošlog meseca najavio da će ta zemlja promeniti stav ukoliko Mladić bude uhapšen i izručen Hagu.

Prema neimenovanim evropskim zvaničnicima koji su uključeni u razgovore o proširenju EU, entuzijazam mnogih vlada da se ubrza taj proces očigledno slabi poslednjih nekoliko meseci zbog svetske finansijske krize, praćene problemima oko usvajanja Lisabonskog ugovora, novog temeljnog dokumenta Unije.

FT podseća da francuski predsednik Nikola Sarkozi i nemačka kancelarka Angela Merkel, sa još nekoliko evropskih lidera, smatraju da proces proširenja EU ne treba nastavljati dok svih 27 sadašnjih članica ne ratifikuju Lisabonski ugovor.

Pošto je Hrvatska jedina zemlja koja se približila članstvu u EU, ovaj uslov ne bi u stvarnosti trebalo da preraste u veću prepreku ukoliko Irska krajem 2009. organizuje drugi referendum na kome bi Lisabonski ugovor bio usvojen, naveo je britanski list.

Međutim, ukoliko Irci potvrde svoje "ne" to bi moglo da zada strašan udarac ne samo Lisabonskom ugovoru, već i procesu proširenja EU i oslabiti napore najveće regionalne integracije u svetu da promoviše prosperitet i stabilnost u jugoistočnoj Evropi.

U ovom trenutku, Hrvatska, Turska i Makedonija imaju status kandidata za članstvo u EU, ali u praksi pregovori napreduju sa prve dve zemlje, mada u slučaju Turske taj proces ide veoma sporo, ukazao je FT.

Evropski zvaničnici su naveli da se EK nada da će Hrvatska do kraja 2009. okončati pregovore o pristupanju EU, posle čega bi sporazum o prijemu bio potpisan 2010, a zemlja postala punopravna članica 2011. godine.

Nastavak na B92...

Kurir: Izveštaj Evropske komisije ne obeshrabruje Podgoricu

Radio Televizija Vojvodine: Šest godina do EU: najduži prihvatljiv rok čekanja - po Đeliću

Kurir: Đelić: Šest godina krajnji rok za prijem u EU

Blic: Đelić: Slobodna trgovina sa Turskom

Radio Televizija Vojvodine: Crnogorska aplikacija za EU: Sačekajte - kaže Francuska