Izvor: Politika, 26.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đelić: Moja imovinska karta može da šokira
Jedan sam od značajnijih poreskih obveznika u Srbiji i želeo bih da posle izbora dođe do revizije finansija svih ključnih funkcionera
Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije, slovi kao jedan od kandidata za mogućeg naslednika Vojislava Koštunice na mestu premijera, ukoliko Demokratska stranka dođe u priliku da formira vladu posle izbora 11. maja. On, međutim, kaže da će o tome odlučiti predsednik Boris Tadić i DS, „kad za to dođe vreme”, jer je to >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „najmanje važno pitanje”, te da je „najvažnije da građani potvrde evropski kurs naše zemlje i da budemo u stanju da radimo na svih pet prioriteta: očuvanju integriteta države, evrointegracijama, borbi protiv korupcije, saradnji sa Haškim tribunalom i podizanju životnog standarda”.
– Moja je ideja da radim u interesu zemlje, a pozicija je manje bitna – kaže Đelić za „Politiku”, a na ponovljeno pitanje da li bi pristao da ponovo budete potpredsednik vlade ili samo ministar, odgovara – Moja motivacija je da menjam Srbiju nabolje. Kako se to zove, mnogo je manje bitno.
Jedan segment kampanje DS-a, sudeći po njenom početku, svodi se na širenje straha zbog mogućeg dolaska radikala na vlast.
– Ne bih se složio sa takvom ocenom, već bih to nazvao odgovornim razjašnjavanjem posledica izbora. Dve predložene politike imaju veoma različite ishode. Sa jedne strane, imate politiku odbrane teritorijalnog integriteta, kroz sve veće prisustvo u forumima gde se o tome odlučuje, jačanje ekonomije kroz dalje privlačenje direktnih investicija i otvaranje novih radnih mesta. Sa druge strane, imate politiku obustavljanja evropskih integracija, dok evropski komesari ne odgovore na pitanja za koja nisu nadležni. U trenutku kad svi rade sve što je moguće da se priključe EU, Srbija bi bila jedina koja kaže da zbog toga što joj je jedan broj članica EU naneo nepravdu, ne želi da ide ka Evropi, a okruženi smo Evropom. A kad znate da je dve trećine naše razmene sa Evropom, da oko 85 odsto ukupnih investicija u našu zemlju dolazi iz zemalja EU, hajde da zapitamo kakva će biti odluka prosečnog investitora, koji može da odlučuje da li će da investira u Rumuniju i Bugarsku, koje su članice EU, ili u Srbiju koja se sukobljava sa EU. Odgovor je veoma lak.
Iz ovoga se nameće pitanje koliki je zapravo strah od samih radikala, a koliko strah od reakcije EU i Zapada na moguću pobedu SRS-a?
– Ne želim, niti imam razloga, da sejem neki katastrofizam. Da li će biti uvedene sankcije? Neće. Ali će doći do tihog bojkota. Sama mogućnost da dođe do takve politike dovela je do toga da „Standard end purs”, („Standard and Poor’s”), koja je jedna od tri agencije koje ocenjuju pogodnost ulaganja u svim zemljama u svetu, spusti za jedan stepen očekivanja u pogledu naše budućnosti. A u obrazloženju stoji da je to zbog rizika da se obustavi evropski put.
Koliko Vam realno zvuči mogućnost da Srbija uđe u EU i onda kao članica Unije blokira ulazak Kosova u EU? Tu opciju zagovara predsednik Srbije Boris Tadić.
– Malo se zna da se u odluci o izmenama i dopunama Programa o partnerstvu EU sa zemljama Zapadnog Balkana, koja je objavljena 10. marta 2008. godine, pominje da partnerstvo EU sa zemljama Zapadnog Balkana pokriva Srbiju sa Kosovom, po Rezoluciji 1244. Sve dok postoji ijedna zemlja u EU koja ne priznaje Kosovo, EU će na taj način nastaviti da tretira Srbiju, te nema bojazni da će biti promenjen tekst Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kao što se govorilo, gde se u članu 135. takođe spominje naš suverenitet nad Kosovom.
Vladimir Todorić, koji je bio Vaš pravni savetnik, ne veruje da bi iko u Briselu želeo da dođe u situaciju da jedna članica blokira prijem zemlje koju bi većina zemalja želela da vidi u Uniji. Konkretno, da Srbija blokira ulazak Kosova u EU.
– To nema nikakve logike , jer trebalo bi da prvo sve zemlje članice priznaju Kosovo da bi bilo primljeno u EU. Kako može Španija ili Rumunija da glasa za prijem Kosova koje ne priznaje?
I pred Srbijom će biti dosta uslova za ulazak u EU. Moguće je da će jedan od njih biti upravo priznavanje nezavisnosti Kosova.
– Nikada nećemo priznati nezavisno Kosovo. Nikada nećemo trgovati Kosovom.
Dakle, ako se postavi dilema Kosovo ili EU...
– Ona se neće postaviti, niti je iko postavlja. Naša politika je jasna i Kosovo i Evropa.
Za sad. Ali šta će biti ako je postavi?
– Odbićemo je. To svi znaju. Zato se i ne postavlja.
Najave o mogućoj promeni teksta SSP, međutim, dolaze iz visokih diplomatskih krugova.
– To su sve spekulacije. Ono što se parafira nije moguće menjati bez zajedničke saglasnosti svih, znači ne samo Srbije, nego i onih zemalja EU koje nisu priznale Kosovo.
DS je u koaliciji sa LSV, ali ne i sa LDP-om. Zašto mislite da će LSV bolje od LDP-a braniti Kosovo, kad su stavovi ovih partija po tom pitanju identični?
– Svi koji su u koaliciji sa nama saglasili su se sa politikom DS-a oko Kosova.
U kojoj ste zemlji poreski obveznik?
– U Srbiji, naravno. Ja sam poreski obveznik naše zemlje. Naša poreska uprava ima sve papire. I naši građani treba da znaju da je moja imovina proverljiva, legitimna i zakonita.
Kolika je poreska osnovica i koliki ste porez platili?
– Porez je plaćen u potpunosti u skladu sa zakonom . Jedan sam od značajnijih poreskih obveznika u Srbiji. Za to postoje dokazi. Svestan sam da su te sume velike za naše građane, kao i za građane sa zapada. Podsetio bih da sam bio prvi Srbin suvlasnik najveće konsalting firme u svetu, „Mekinzi end kompani” („McKinsey & Co.”) i imao sam prihode od 150.000 evra u poslednjoj godini dok sam bio tamo. Po izlasku iz vlade Zorana Živkovića, postao sam direktor za Istočnu Evropu najveće evropske banke, „Kredi agrikol”. A takva institucija me je temeljno proverila pre nego što mi je poverila na upravljanje plasmane koje se mere milijardama evra. Moja plata je bila 250.000 evra godišnje, neto. Uz to, te institucije često omogućavaju top menadžerima da suinvestiraju, čime se menadžeri stimulišu da povećaju vrednost cele institucije kojom rukovode. To je bio slučaj i sa suinvesticijom koju sam imao sa „Kredi agrikolom” u firmi koja je posedovala akcije „Meridijan banke”. Nisam ja dobio besplatne akcije, pa sam posle njihovom prodajom po tržišnoj vrednosti ostvario profit. Poslodavac mi je obezbedio kredit, da akcije kupim po tržišnoj vrednosti u datom momentu, sa garancijom da će ih otkupiti nazad, po novoj tržišnoj vrednosti u određenom trenutku. Stimulacija je samo u tome da se meri koliko je napredovala cela banka u vreme dok ste vi upravljali njom. I, naravno, taj udeo sam prodao kad sam ušao u Vladu Srbije i od tada nemam više nijedan privredni interes u našoj zemlji. Nikome nije prijatno da mu svi vire u džep, ali mislim da građani imaju pravo da znaju odakle pare našim političarima. Za sve moje tvrdnje papire imaju svi nadležni organi. Spreman sam za sve provere koje građani budu želeli.
Evo instant provere. Koliko ste dobili prodajom udela u „Meridijan banci”?
– Sve informacije su dostupne u mom imovinskom bilansu. Prihod je reinvestiran u hartije od vrednosti čija cena zavisi od svetskih berzi. Činjenica da sam imućan, za mene je samo garancija moje slobode i nezavisnosti i oslobađa me bilo kakvog pritiska sa bilo koje strane. Niko ne mora da finansira studije moje dece ili bilo šta drugo. Svestan sam da sume koje sam naveo u imovinskoj karti mogu nekoga i da šokiraju. Ja sam radio u samom vrhu svetskih finansija.
Kažete da ste prodali akcije u „Meridijan banci”. U zaključcima Odbora za rešavanje o sprečavanju sukoba interesa, međutim, kako je to preneo predsednik odbora Milovan Dedijer, piše da ste preneli akcije i pravo glasana nekog drugog.
– Ne, to je pogrešno preneto. Zaključkom samog odbora od 29. juna 2007. godine se jasno kaže da je udeo prodat, da sam sve prijavio i da nema sukoba interesa.
Da li ste u poreskoj prijavi, s obzirom da ste i dalje vlasnik 3000 akcija firme „HouseofEuropeInvest” u Holandiji, naveli i prihode koje je ostvarila ta firma?
– Svaki prihod, koji kao akcionar realizujem, prijavljujem i plaćam porez.
Ima li ta firma dobit.
– Te investicije su van Srbije i na tržištu su kapitala, a videli ste da su u poslednje vreme sva tržišta kapitala značajno pala.
Izjavili ste u februaru 2007: „Kad postanem premijer, daću međunarodnoj revizorskoj kući da ispita moje finansijsko stanje i taj izveštaj ćemo publikovati”. Da li to niste uradili zato što niste postali premijer ili zbog nečeg drugog?
– Predlažem još bolje rešenje – da se izmeni Zakon o sprečavanju sukoba interesa, tako da svi funkcioneri obelodane imovinu i želeo bih da u novom sazivu skupštine dođe do revizije finansija svih ključnih funkcionera. Da to raščistimo jednom za svagda. Ja sam na to spreman.
-----------------------------------------------------------
Sprečićemo preprodaju ulja
Vojislav Koštunica kaže da je najviše investicija u zemlju došlo za vreme njegove dve vlade. Imate li poređenje sa periodom prethodnih vlada Zorana Đinđića i Zorana Živkovića?
– Možemo samo biti zadovoljni što su investicije počele da pristižu u većoj meri u našu zemlju. Tačno je doduše i da u poslednje dve godine u tome dominira privatizacija u oblasti telekomunikacija i prodaja naših banaka. Sa druge strane, u mnogo težim okolnostima, na početku procesa privatizacije, odrađene su privatizacije koje su obezbedile dodatna, značajna sredstva za investicije, za unapređenje tih preduzeća koja su sada vodeći izvoznici iz naše zemlje. U 2007. godini, od ukupno 3,1 milijarde direktnih investicija, čak 70 odsto su grinfild investicije. To su one najkvalitetnije, to je nešto sasvim novo ili razvijanje onoga što je već privatizovano.
Ljude konkretno sada interesuje šta je sa uljem. Nema ga, a i tamo gde ga ima košta i po 230 dinara.
– Na hitnom sastanku koji sam sazvao sa predstavnicima uljarske industrije dobio sam potvrdu da ulje „dijamant” neće poskupeti i da ostaje na ceni od 109,5 dinara po litru i da imaju dovoljno zaliha. Sa ministrom Bubalom i Milosavljevićem smo se dogovorili da ćemo preduzeti sve korake da sprečimo preprodaju ulja i da akcijom besplatne podele semena suncokreta povećamo zasejane površine na 200. 000 hektara tako da posle ovogodišnje setve cena ulja bude još pristupačnija.
Marko R. Petrović
[objavljeno: 27/03/2008]
