Izvor: B92, Tanjug, 19.Okt.2009, 13:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đelić: EU ne umanjuje značaj Rusije
Beograd -- Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je da proces integracije Srbije u EU ne isključuje niti umanjuje značaj saradnje sa Rusijom.
"Prijem Srbije u EU će svakako dovesti do povećanja interesa i ruskih i evropskih kompanija za ulaganja u Srbiju", rekao je Đelić na sastanku Srpsko-ruskog poslovnog foruma. Prema njegovim rečima, uzajamna politička podrška Srbije i Rusije se gotovo podrazumeva i Srbija je veoma zahvalna za prinicipijelnu podršku njenom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << teritorijalnom integritetu i suverenitetu.
Đelić je rekao da je Rusija bila najveći spoljnotrgovinski partner Srbiji, sa robnom razmenom od 2,75 milijardi evra.
U prvih osam meseci 2009. godine, precizirao je on, spoljnotrgovinska razmena dostigla je 1,1 milijardu dolara i gotovo je za 40 odsto manja nego u istom periodu prošle godine.
Đelić je istakao da je Rusija, investicijama u NIS, postala najveći pojedinačni investitor u Srbiju u 2009. godini.
"Saradnja u sektoru energetike rezultirala je jasnim strateškim partnerstvom kroz zajedničko preduzeće NIS i niz zajedničkih infrastrukturnih projekata poput izgradnje podzemnog skladišta Banatski Dvor, gasovoda Južni tok i povećanja kapaciteta hidroelektrane Đerdap", objasnio je Đelić.
"Srbija najznačajniji partner na Balkanu"
Predsednik Poslovnog saveta za saradnju sa Srbijom i potpredsednik Lukoila Vadim Nikolajevič Vorobjov izjavio je da je Srbija najznačajniji parter Rusije na Balkanu.
Robna razmena u protekloj godini iznosila je oko četiri milijarde dolara, dok je ruski biznis direktno investirao u srpsku privredu u proteklih pet godina oko milijardu dolara, rekao je Vorobjov.
On je podsetio da je 2003. godine Lukoil kupio Beopetrol, da je Gasprom privatizovao NIS, a dogovorena je i saradnja Gasproma i Srbijagasa o izgradnji deonice od 400 kilometara gasovoda Južni tok.
Vorobjov je rekao da su i srpske kompanije počele da ulažu u Rusiju, u iznosu od 100 miliona dolara, kao i da u vremenu krize pažnju treba posvetiti razvoju malih i srednjih preduzeća.
Cilj sastanka ruskih i srpskih biznismena je objašnjavanje elemenata bescarinskog sporazuma, naročito oko mogućnosti izvoza lekova sa spskog na rusko tržiste, ali i mogućnosti većeg angažmana naših građevinara u Rusiji pošto je Srbija posebno zainteresovana da učestvuje u izgradnji sportskih objekata u Sočiju, gde će se održati Zimske Olimpijske igre.
"Mogu sada da vam kažem da će ono što će ruska strana predložiti biti značajan podsticaj za makroekonomsku stabilnost Srbije, sa jedne strane, a, sa druge, i za njenu strukturnu izgradnju, naročito u domenu železničke infrastrukture” kaže predsednik Poslovnog saveta za saradnju sa Rusijom Vladimir Nikolajević Vorbojaov.
Rusija je sedmi partner Srbije kod izvoza sa učešćem od četiri odsto, a drugi u uvozu sa učešćem od 13,25 odsto. Spoljnotrgovinska razmena Srbije i Rusije u prvih osam meseci 2009. iznosila je oko 1,5 milijardi dolara, a prošle godine 4,04 milijarde.
Skoro 80 osto te razmene odnosi se na prirodne resurse - naftu i gas, a za bolju razmenu potrebno je da ponuda i tražnja budu konstantne i frekventne i to u različitim oblastima privrede.
"Interesantno za Rusiju je i formiranje zajedničkih preduzeća u oblasti farmaceutske industrije, u oblasti visokih tehnologija, poljoprivredi i prehrambenoj indutriji, kao i građevinarstvu. Postoji i veliki broj privrednih oblasti u kojima bi Rusija mogla da koriste srpsko iskustvo” dodaje Vorbojov.
"Potrebno je da imamo organizovani izvoz, određene sertifikate za nastup na tržištu, kvalitet u isporuci. Treba naći nove načine za formiranje logistike, za plasiranje hrane da bi mogli da dođemo na to tržište” potpredsednik Privredne komore Srbije Mihajlo Vesović.
Na drugom poslovnom savetu potpisan je i Sporazum o saradnji između Poslovnih saveta za saradnju Srbije i Rusije koji bi trebalo da doprinese razvoju ekonomske saradnje dve zemlje.
