Izvor: B92, Beta, 25.Mar.2009, 10:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đelić: Balkan ne može sam
Potpredsednik Vlade Božidar Đelić (FoNet)
Brisel -- Srbija i zemlje zapadnog Balkana jedine u Evropi plaćaju celokupnu cenu otklanjanja posledica ekonomske krize, koju nisu izazvale, ocenio je Božidar Đelić.
U izlaganju i raspravi u Centru za evropsku politiku u Briselu potpredsednik Vlade Srbije primetio je da nove članice EU koje su zapale u finansijske teškoće, s druge strane, lako dobijaju desetine milijardi evra pomoći.
Ukazao je na činjenicu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da je EU s Ukrajinom postigla dogovor o ulaganju više milijardi evra u sistem prenosa ruskog gasa u Evropu, dok Srbija i zapadnobalkanske zemlje teško pogođene gasnom krizom ove zime, a koje uveliko sprovode evropske reforme, nisu nijedan evro dobile za dogradnju skladišta gasa i gasovoda.
Evropska unija je, ujedno, odlučila da preostala budžetska sredstva iz ranijih godina od pet milijardi evra uloži mahom u energetsku infrastrukturu, ali ništa nije predviđeno za zemlje zapadnog Balkana, iako su one u Zajednici za energiju Evropska unija-Jugoistočna Evropa.
U raspravi na temu da li je zapadni Balkan "unutar ili izvan EU", Đelić je primetio i da su neprihvatljive tvrdnje nekih vodećih snaga u EU da sada samo Hrvatska može u članstvo Unije, a ostali ne mogu, ako je merilo da se to postiže jedino zaslugama svake zemlje pojedinačno.
Đelić je objasnio da srpska vlada predlaže da polovinu budžetskog deficita Srbije zbog posledica krize, za koji Međunarodni monetarni fond smatra da može dostići šest odsto bruto domaćeg proizvoda, otkloni srpska vlada, a ostatak mahom međunarodne banke i institucije.
To uključuje i predlog, koji razmatra Evropska komisija, da se 120 miliona evra izdvoji iz programa IPA za pomoć EU balkanskim zemljama-kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo u Uniji. Deficit bi mogao dostići milijardu i 800 miliona evra.
Deo troškova bi se pokrio i iz očekivanih prihoda od privatizacije u Srbiji, pa i pozajmica na tržištu kapitala, tako da srpska vlada obezbedi 900 miliona evra, a isto toliko da se dobije od EU i međunarodnih finansijskih ustanova, uključujući privatne evropske banke u Srbiji koje su dosad ostvarile zamašne dobiti.
