Izvor: S media, 18.Nov.2010, 10:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Diskriminacija nekih verskih grupa u Srbiji
Sloboda veroispovesti u Srbiji zagarantovana je ustavom ali postoji diskriminacija odredjenih verskih grupa. Policijska istraga u slučajeva vandalizma i govora mržnje često je spora i nepotpuna, navodi se u najnovijem godišnjem izveštaju američkog Stejt departmenta o stanju verskih sloboda u svetu.
U izveštaju, koji obuhvata period od 1. jula 2009. do 30. juna ove godine, ocenjuje se da u Srbiji nema državne religije ali da dominantna Srpska pravoslavna crkva i druge >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << "tradicionalne" verske zajednice uživaju donekle povlašćen tretman.
Poštovanje verskih sloboda i dalje je problematično zbog proizvoljne primene i tumačenje zakona o verskim zajednicama, a policijska istraga slučajeva vandalizma i govora mržnje često je spora i nepotpuna, navodi se u izveštaju koji prenosi Glas Amerike.
Ustav Srbije garantuje slobodu vere
Zakon priznaje sedam "tradicionalnih" verskih zajednica, pored SPC, Rimokatoličku crkvu, Islamsku zajednicu i Jevrejsku zajednicu, kao i Slovačku evangelističku crkvu, Reformatorsku hrišćansku crkvu i Evangelističku hrišćansku crkvu.
Do kraja perioda koji izveštaj obuhvata bilo je registrovano 16 "netradicionalnih" zajednica. Neke su registrovane kao "verske organizacije", umesto kao "verske zajednice", a to im ne daje ista prava koja imaju tradicionalne.
Izveštaj ukazuje s druge strane da je smanjen broj slučajeva zlostavljanja ili diskriminacije na osnovu verske pripadnosti, ali da lideri manjinskih verskih zajednica i dalje prijavljuju vandalizam, fizičke napade i negativne medijske izveštaje o tim grupama.
Kako se ocenjuje u izveštaju, odnos srpskih vlasti prema poštovanju verskih sloboda ostaje "problematičan" zbog Zakona o veri i zato što Ministarstvo vera "arbitrarno primenjuje i tumači zakon i podzakonske akte".
U poglavlju o Kosovu, koje je u izveštaju posebno obradjeno, navodi se da nije zabeležena promena statusa u odnosu na prethodnu godinu i konstatuje da vlada u celini poštuje verska prava a Ustav i drugi zakoni doprinose opštoj slobodi veroispovesti.
Iako su slučajevi društvene diskriminacije i nasilja, kako izgleda, motivisani etničkim a ne verskim razlozima, a zbog tesne povezanosti tih elemenata na Kosovu, teško je proceniti koji su incidenti bili motivisani verskom, a koji etničkom netrpeljivošću, konstatuje se u izveštaju Stejt departmenta.
U izveštaju se naglašava da je američka vlada intervenisala u specifičnim slučajevima kako bi se zaštitili verski objekti Srpske pravoslavne crkve na Kosovu.
Američka državna sekretarka Hilari Klinton je predstavljajući izveštaj istakla da su zbog kršenja ljudskih prava posebno izdvojeni Burma, Kina, Eritreja, Iran, Severna Koreja, Uzbekistan, Saudijska Arabija i Sudan.
Ona je navela da su u periodu koji izveštaj obuhvata kineske vlasti proganjale budističke sveštenike, neregistrovane hrišćanske grupe i ujgurske muslimane, dok je u Severnoj Koreji zabeležen "isuzetno nizak nivo poštovanja verskih sloboda".
Poštovanje verskih sloboda u Iranu i dalje je u padu a primećeno je i da radikalni islamistički elementi u Iraku vrše ogroman pritisak na pojedince i grupe da se priklone ekstremističkom tumačenju islama.
Hilari Klinton se izjasnila i protiv nastojanja nekih zemalja, uglavnom islamskih, da zabrane klevetničke izjave o veri, ocenivši da se time ograničava sloboda govora.
Ona je rekla da će se SAD suprotstaviti nastojanjima da se u UN osudi kritički ili uvredljiv govor o nekoj veri, čak iako je namera te zabrane da se zaštiti društvo. Klintonova je istakla da SAD osudjuju govor mržnje ali da nisu za to da se takav govor zabrani.
(Beta)
.jpg)
