Izvor: Glas javnosti, 07.Jul.2009, 13:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dirljive ljubavne priče
Izdavačka kuća „Alnari“ upravo je objavila najnoviji roman Endrua Dejvidsona „Poslednji anđeo“. Reč je o knjizi je u čijem je središtu bezimeni muškarac kojeg, nakon što je stradao u nesreći i zadobio teške opekotine, u životu drži tajanstvena vajarka koja razgovara s mrtvima i izrađuje gargojle. Glavni junak, bolje rečeno antijunak, žrtva je opekotina, zavisnik od kokaina, porno-glumac, ali istovremeno je i inteligentan, ume da zasmeje čitaoca, pošten je: jednom rečju, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << poseduje osobine kojima čovek mora da se divi. Dante Aligijeri i njegova „Božanstvena komedija“ poslužili su autoru kao svojevrstan okvir, ali „Poslednji anđeo“ nikako nije još jedna obrada Danteovog klasika, već majstorska mešavina visokog i populističkog stila, koja nas istovremeno i zabavlja i uči.
U knjizi postoji šest ljubavnih priča, koje su napisane poput bajki, i izuzetno su dirljive i romantične. Jedna je smeštena u Italiju, jedna u viktorijansku Englesku, jedna na Island, a jedna u Japan, ali sve govore o ljubavi koja se ne gasi sedam stotina godina i menja tela, ali ne i duše. Možda ćete se zapitati da je to ljubav ili ipak ludilo, ali to pitanje će vas bez sumnje naterati da knjigu iščitate u jednom dahu i da zbog toga ne zažalite.
Endru Dejvidson (39) rođen je u Manitobi, u Kanadi, i završio englesku književnost na Univerzitetu Britanska Kolumbija. Počeo je da piše još u tinejxerskim danima, prvo poeziju, a zatim i kratke priče. „Poslednjeg anđela“ počeo je da piše u 31. godini života dok je živeo u Japanu, i pisao ga je dugih sedam godina. Tamo je upoznao ženu koja je postala inspiracija za glavnu junakinju knjige. Za svoj roman prvenac dobio je neverovatnih 1,25 miliona dolara avansa. Roman je do sada preveden na 26 svetskih jezika: kritičari ga upoređuju s romanima „Ime ruže“ Umberta Eka i „Engleski pacijent“ Majkla Ondatjea.
