Izvor: BKTV News, 24.Jun.2014, 15:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Diplomatska vrteška: Ima li Srbija suflere?
U medijima, pogotovo onim koji su spremni pre da vide propuste, nego rezultate Vlade Srbije provejava stav kako veliku ulogu u krojenju unutrašnje i spoljne politike igraju inostrane diplomate. Međutim za ovakav stav nisu krivi samo novinari, već i političari. Ova priča o uticaju uticajnih stranaca u Srbiji stara je nešto više od decenije.
Prvi se javnosti na takvu „diplomatsku praksu“ požalio pokojni premijer Srbije Zoran Đinđić u Banjaluci 2003. godine kada je >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << rekao: „Postoje ambasadori nekih zemalja koji se ponašaju kao da su šefovi stranaka u Srbiji, kao da su izabrani na izborima, koji pozivaju ministre, koji pozivaju kabinet i čude se što neću da ih primim“.
U javnosti se nedavno pojavio intervju sa pokojnim piscem i predsednikom SRJ Dobricom Ćosićem, objavljenom tek posle njegove smrti, u kojem piše kako je po planu američkih obaveštajaca Ćosić trebao da bude naslednik maršala Tita, po principu „tvoje je da prihvatiš mesto predsednika i da se smeškaš, a mi ćemo da brinemo o svemu ostalom“.
I tokom formiranja aktuelne Vlade Srbije premijer Aleksandar Vučić je trpeo napade javnosti kako je kabinet formirao pod pritiskom nasrtljivih stranih diplomata. Zbog takvih napisa premijer Vučić je čak napravio i digresiju tokom svog premijerskog ekspozea u Narodnoj skupštini kada je pozvao prisutne predstavnike diplomatskog kora da potvrde kako kod njega takva praksa ne prolazi.
U intervjuu „Nedeljniku“ Vučić je rekao: „To je moj izbor, kakvi Rusi, kakvi Amerikanci. U Atlanti, u Koka-koli menjaju svake godine 15 odsto svojih zaposlenih i zato su najuspešniji. Moraš da imaš novi izazov. Negde si postavio nešto, imaj novi izazov, napravi nešto novo. Promeni nešto…“.
U političke reforme premijera Aleksandra Vučića spada i vešto balansiranje između Istoka i Zapada, uz jasan stav da Srbija podržava celovitost država članica UN. Državni vrh Srbije će i dalje poštovati obaveze na putu ka EU, ali neće odustati od negovanja prijateljskih odnosa s Rusijom.
Međutim, ovu vrstu spoljne politike aktuelna vlast će biti primorana da koriguje u skladu sa procesom evrointegracija. A najbolji čuvari vrednosti EU su upravo strane diplomate. Najbolji dokaz za to nam je ocena britanskog ambasadora Denisa Kifa koji je rekao u intervjuu za „Danas“ da razume stav Beograda o nameri ulaska u EU i zadržavanja dobrih odnosa sa Rusijom, ali „generalno govoreći, neizostavan deo procesa pristupanja Evropskoj uniji jeste da država harmonizuje svoju spoljnu politiku sa zajedničkom spoljnom politikom EU. To je važilo i važi za sve zemlje kandidate za članstvo. U tom kontekstu, Srbija taj proces usklađivanja još nije završila“.
Nije potrebna prevelika analitičnost da bi došli do zaključka kako će proces „evroharmonizacije“ uticati na izvozne pogodnosti Srbije u Rusku Federaciju i nastavak izgradnje „Južnog toka“. Po svemu sudeći, Srbija će svoj odnos prema Rusiji graditi u skladu sa nemačkom spoljnom politikom koja nije spremna do kraja da ide u sankcijama protiv Rusije, što umnogome olakšava spoljnopolitičku poziciju Srbije.
Predrag Prokopljević
