Izvor: Glas javnosti, 24.Jul.2009, 04:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dinkić nudio kupca za Kurir
BEOGRAD - U četvrtom obraćanju javnosti obja-šnjavam kako je Mlađan Dinkić uništio moju tadašnju firmu „Ronako“ iz Opova, koja je bila deveta po uspešnosti u poslovanju u celoj Vojvodini. Tu firmu Dinkić je uništio lažnim, montiranim i izmišljenim rešenjima poreskih inspektora koji su prihvatili da budu njegovi dželati, iako su činjenice koje su im bile prezentovane govorile drugačije.
Dinkićev metod
Dinkićev metod je jasan: optužiti mene za izmišljenu >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << krivicu, a dok ja dokažem da njegovi inspektori nisu u pravu, proći će 3-4 godine. Za to vreme montirana rešenja tih poreskih inspektora, pod daljinskom komandom Dinkića,
Ne zadržavaju izvršenje.
To je metod uništenja firme koji je smislio Dinkić, koji je na taj način poresku upravu stavio u funkciju svojih privatnih interesa. Tako je Poreska uprava Srbije postala oruđe u njegovim rukama, bolje rečeno njegov pendrek za obračun sa nepodobnima ili, još bolje - organizovana teroristička organizacija, na čelu sa Dinkićem i direktorom Vladimirom Ilićem, za borbu protiv neposlušnih i nepodobnih medija ili privrednika Srba u Srbiji, i to onih koji nisu poklekli pred njegovim progonom i terorom.
Posle 100 dana terora Dinkić Rodiću pojeo džigericu
Posle više od tri meseca terora poreske inspekcije i poreske policije, krajem maja 2005. godine, odlazim na redovnu zdravstvenu kontrolu koju obavljam najmanje jednom godišnje, zbog stresnog načina života. Utvrđeno je da imam neku izraslinu na jetri. Nakon toga sam vršio zdravstvenu kontrolu na svakih mesec dana i hemangiom na jetri se povećavao. Zbog ovog mi je 2007. godine elitni konzilijum profesora koji su pratili razvoj mog zdravstvenog stanja predložio operaciju. Na operaciju u Srbiji nisam smeo da pristanem, polazeći od činjenice da G17 već godinama drži kompletno zdravstvo i da bi me Dinkićeva organizovana šifrovana družina najlakše mogla likvidirati na operacionom stolu. Odlazim na pripreme za operaciju u Švajcarsku, gde se i operišem, 11. 1. 2008. godine. Iz bolničke sobe su me zajedno sa krevetom odneli u sedam ujutru, a iz operacione sale sam prebačen u šok sobu sledećeg jutra u 2.20 - iskusni profesori, hirurzi i anesteziolozi su se u elitnoj bolnici za moj život borili oko 19 sati, računajući i pripremu. Sad sam čovek bez pola jetre, koju su mi pojeli Dinkić i njegovi dželati i teroristi; na stomaku imam rez od 54 kopče, duži od pola metra, ali zlo ne mislim i zlo ne radim, pa je i Bog to video, te sam sve preživeo uz bezrezervnu pomoć moje porodice i rodbine koja živi u Švajcarskoj. Dinkića i njegove satrape, dželate i teroriste podsećam na narodnu „zlo rađenje - gotovo suđenje“.
Dinkić prodavao Kurir bez mog znanja
Glas javnosti 28. 6. 2005. na sedmoj strani objavljuje tekst u kojem se tvrdi da je ministar Dinkić još u februaru te godine - znači pre objavljivanja knjige „Demokratska pljačka Srbije“ - ponudio uredništvu Kurira da promeni vlasnika. Bio je to prvi Dinkićev pokušaj da me uništi, sproveden u dogovoru s njegovim prijateljem „novinarom“, koji je u tom članku tvrdio da je Dinkić rekao „da će me uništiti“ i „da se ovaj put neću izvući“. Prema tvrdnji „novinara“ Svetomira Marjanovića, u članku objavljenom u Glasu, veliko finale bila je ponuda uredništvu Kurira da razmisli o tome da promeni vlasnika, i tvrdnja da on već ima nekog spremnog da ih kupi. Čitajući taj tekst, meni je sve to ličilo na razgovor na stočnoj pijaci, kad se kupuje marva. Kako može ministar Dinkić da prodaje uredništvo Kurira i novinare Kurira kao da su oni njegovo stado?
U septembru taj isti Marjanović tajno, protivno svim propisima firme u kojoj radi, na radnom mestu pomoćnika glavnog i odgovornog urednika Kurira, registruje firme: jednu na svoje ime, a drugu zajedno sa Đokom Kesićem i Draganom Vučićevićem. Počinje realizacija navoda teksta koji je objavio Glas, odnosno tvrdnje Marjanovića da je „Dinkić našao kupca za redakciju Kurira“. Samo su Dinkić i Marjanović znali šta će se dalje događati, pošto su poreski inspektori sve vreme kontrolisali rad mojih firmi.
Razgovor sa Bodom
Hombahom i njegovim saradnicima u Sarajevu
Na lični poziv gospodina Boda Hombaha, prvog čoveka nemačke novinske korporacije NJ.A.C., koja je tad već bila većinski vlasnik Politike, odlazim u Zagreb sa svojim sinovima. Sastanak je bio zakazan i održan u hotelu „Esplanada“, u prisustvu najbližih saradnika Boda Hombaha. Tema je bila njihova ponuda za kupovinu mojih novinskih izdanja. U toku sastanka su me saradnici gospodina Hombaha obavestili da su čuli glasine da se nešto čudno dešava oko moje firme, pogotovo oko Kurira, na šta sam im odgovorio da o tome ništa nisam čuo. Sastanak smo završili bez konkretnog dogovora, uz dogovor da ćemo razgovore nastaviti. Razgovori do danas nisu nastavljeni, pošto nisam prihvatao ponuđene uslove.
Pokušaj otimanja Kurira
Negde oko 5. decembra 2005. godine dnevni list Danas objavio je vest da se osniva „novi Kurir“. Otišao sam u redakciju i tražio objašnjenje od Kesića, Vučićevića i Marjanovića, koji su se kleli da je sve to samo izmišljotina te novine. Sutradan su mi ipak sve priznali, i počeli da vrbuju novinare da zajedno s njima napuste redakciju. Dobar deo novinara je to i učinio. U toku su sudski sporovi zbog zloupotrebe žiga, klauzule konkurencije i krađe dokumentacije, foto-arhive, video i foto-tehnike i sl. Vrednost sporova prelazi 50 miliona evra, gde su solidarni dužnici, pored pomenutih bivših urednika Kurira, i njihovi pomagači u marketinškim agencijama, štamparijama, televizijama i drugim institucijama. Nažalost, nisam mogao da obezbedim dokumentaciju koja bi mi omogućila da tužim Dinkića kao ideologa celog poduhvata, kako je to lepo objasnio Marjanović u pomenutom tekstu Glasa javnosti od 28. 6. 2005. godine pod naslovom „Dinkić nudio kupca za Kurir“.
Pokretač dnevnih listova Kurir i Glas javnosti Radisav Rodić
Samo je jedan i najveci krivac za ovo sve ..tadic ...koji nesme da pisne ili nece a drzava podseca na trecerazredni film.Dinkic je veliko zlo za Srbiju i to je dokazao vec milion puta.Tadic ili je u njegovom taboru ili nesme da ga pipne cak ni da ga opomene na njnegovo ptimitivno i bahato ponasanje.Sa ovakvom politikom Evropa ima alternativu ...,da Nikada i ne pomisli da pusti ovakve ljude u svoj kolektiv.
