Izvor: Blic, 23.Okt.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dinkić: Tekstil važniji od članstva u SE
Dinkić: Tekstil važniji od članstva u SE
BEOGRAD (Beta)- Guverner Narodne banke Jugoslavije Mlađan Dinkić rekao je juče da je za Srbiju od većeg značaja potpisivanje ugovora o tekstilu sa Evropskom unijom nego članstvo u Savetu Evrope. 'Članstvo u SE je simbolički važno, ali suštinski je za Srbiju važnije da sa Evropskom unijom potpiše Ugovor o tekstilu od koga zavisi sudbina 400.000 radnika', rekao je Dinkić za okruglim stolom G17 instituta posvećenom Ustavnoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << povelji zajednicke države Srbije i Crne Gore. Dinkić je ocenio da će za Srbiju biti veća šteta ako prihvati lošu Ustavnu povelju nego ako 9. novembra ne uđe u SE. On je čestitao Milu Đukanoviću na uspešnom zastupanju interesa Crne Gore u pregovorima oko zajedničke države i ocenio da mu 'pregovarači iz Srbije nisu dorasli'. On je dodao da se u pravljenju povelje polazi od činjenice da Crna Gora zapravo neće zajedničku državu i sve se čini da se 'ona privoli da u toj zajednici ipak bude i prave se greške na štetu Srbije'.
On je rekao da se Srbiji vrlo žuri sa sklapanjem ugovora o asocijaciji i stabilizaciji sa Evropskom unijom, jer je to od životne važnosti za bar četiri njene grane: tekstil, vinarsku industriju, železare, klaničku industriju, a da do potpisivanja tog ugovora neće doći pre harmonizacije carinskih stopa između Srbije i Crne Gore oročene na tri godine.
'Crna Gora, međutim, ne žuri jer je nijedna od ovih grana ne zanima', rekao je Dinkić.
On je izjavio da je frapantno odsustvo svake javnosti u koncipiranju Ustavne povelje i podvukao da sumnja da bi građani Srbije prihvatili rešenje da Srbija finansira 95 odsto budžeta zajedničke države, a da se pri odlučivanju postupa po principu pariteta:pola-pola. 'Srbija mora prema Crnoj Gori da primeni princip pozitivne diskriminacije jer je ovo protivno i principima EU', rekao je on.
Guvernera je podržao i viceguverner Radovan Jelašić koji je rekao da se mnogo priča o ulasku u EU, a da u raspravama o tome 'ima malo mesa', da se građanima ne govori šta će to značiti za njih same, za banke, za industriju.
Profesor međunarodnog prava Radoslav Stojanović se oštro suprotstavio mišljenju Dinkića i Jelašića, pa je ustvrdio da je ulazak u SE i potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji sa EU za Srbiju urgentno i sustinski važno pitanje i ako je Ustavna povelja kakva jeste uslov za to - Srbija treba da je usvoji. Sa Stojanovićem se složio i savetnik predsdnika SRJ Predrag Simić podvlačeći da su u celoj stvari za Srbiju još važnije posledice koje bi mogla trpeti jer se 'njeno okruženje od nje brže razvija'. Tanja Dinkić iz Saveznog ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom je, navodeći primer BiH demantovala tvrdnju Stojanovića da će nas 'Evropa uvrtanjem ušiju' naterati na racionalna ponašanja.
'Ovo je živi, možda ne i živahni, nedopečeni politički kolač koji se sprema u rerni nadziranoj od Evrope na balkanskoj vatri koja ne samo da je slaba i tinja nego i nestaje', rekao je profesor Pravnog fakulteta Zoran Tomić, govoreći o povelji. On je dodao da je, prema povelji, zajednička država 'interno pretežno konfederacija, a eksterno ima parafederalna svojstva'. Saradnik Instituta društvenih nauka Vladimir Goati je, međutim, ocenio da ovako oštru analizu ne bi u svoje vreme preživeli ni američki ustav ni ustav Švajcarske konfederacije, koji su se u praksi održali, ali bi ustav nemačke Vajmarske republike koji je u praksi propao.
On je rekao da je prema Ustavnoj povelji, zajednička država Srbije i Crne Gore oročena država, 'konfederacija sa blagim federalnim elementima', ali da je to 'najviše što je druga strana bila spremna da prihvati'.
Predsednik veća građana Savezne skupštine Dragoljub Mićunović je ocenio da je situacija u kojoj se Ustavna povelja donosi vanredna i dodao da se ona ne donosi da bi se regulisali neki važni problemi građana nego 'da se reši jedan politički i spoljnipolitički problem'.
Član Ustavne komisije Slobodan Gavrilović je u oštroj diskusiji ocenio da je Ustavna povelja rađena po 'ideološkom konceptu komunističkog ustava' i da se u njoj jedino reči građanin i odgvoornost ne pominju.On je najgore ocene uputio pravnoj struci i ocenio da su sva rešenja u ustavnoj povelji na štetu Srbije.
