Izvor: Blic, Tanjug, 25.Nov.2008, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dimitrijević: Inicijativa Pupovca je nužna
Direktor Beogradskog centra za ljudska prava, prof. dr Vojin Dimitrijević, podržao je danas inicijativu o formiranju Saveta poverenja između Srbije i Hrvatske, ocenivši da je to nužno jer je stvorena nepotrebna zategnutost oko jednog pravnog spora koji se vodi pred sudom.
Dimitrijević je naglasio da je ta inicijativa predsednika Srpskog narodnog veća Milorada Pupovaca dobra radi smirivanja nepotrebnih strasti, da je genocid "jako specifična stvar i da je to prenaduvano, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zato što je to jedini način da država tuži drugu državu za neko krivično delo".
On je rekao Televiziji B92 da kod nas postoji bojazan "da se ne može jednostavno napraviti jedno takvo telo, jer smo zalihe uglednih ljudi potrošili" i dodao: "Probajte da sastavite nešto kao što je bila ona komisija za istinu i poverenje".
"Nađite ljude za koje će svi da kažu ovo je čovek od integriteta, nije samo da je inteligentan, nego da ima poštovanje u svim sredinama, da mu se ne može staviti na teret ništa nečasno, pa će se javiti tabloidi da ga rasture", rekao je Dimitrijević.
On je dodao da "ljudi zaziru da uđu u takve stvari", ističući da je ideja Pupovca dobra, ali teško ostvariva.
Na pitanje koliko je moguće da takva komisija pomogne političarima da izađu iz zamke, ako ne postoji politička volja sa vrha da se ona formira, Dimitrijević je odgovorio da, ako se stvori "telo koje će biti autoritet za političare, mora se reći da političari nisu svi isti".
On smatra da bi u tu komisiju trebalo da uđu i neki parlamentarci i "takozvani intelektualci" i Srbi iz Hrvatske i Srbi koji su izbeglice iz Hrvatske, "sve to preko nekih imena koja su neporočna, koja se ne mogu napasti".
On je rekao da to nije komisija za istinu, za utvrđivanje činjenica, jer se "pokazalo da to ne ide baš tako lako", nego da će komisija raditi na uspostavljanju poverenja između Srbije i Hrvatske, da se predstava o hiljadugodišnjem neprijateljstvu, jazu između dva naroda prebrodi, zato što do Drugog svetskog rata Srbi i Hrvati nikada nisu ratovali kao Srbi i Hrvati.
Dimitrijević je naveo da su u Prvom svetskom ratu, na žalost, mobilisani vojnici Austrougarske Hrvati, ali i Srbi, morali da ratuju protiv Srbije.
"Ako razgrnemo to opterećenje, onda ćemo se usmeriti na poboljšanje odnosa bez utvrđivanja onoga šta je bilo", smatra on.
Dimitrijević je ocenio da je važno što je Pupovac oslovio crkve da i one učestvuju, jer "mi smo pripadnici jedne iste hrišćanske monoteističke crkve".
"Ove tužbe i protivtužbe se podnose iz unutrašnjepolitičkih razloga", rekao je Dimitrijević, ocenivši da u tom sporu Međunarodni sud pravde, koji nije krivični sud, ne može nikoga da proglasi krivim za izvršenje genocida.
Taj sud može "samo da konstatuje da je genocid postojao i da se neka država u tom pogledu prema tome nije odnosila kako treba ili je pomogla da se izvrši, ili kao što je u našem slučaju, nije preduzela sve mere da se spreči ili nije kaznila onoga ko je izvršio".
Prema njegovim rečima, šanse da Srbija u ovom slučaju to dobije "nisu nikakve" i da su šanse "da tu neko dobije su vrlo male".
