Izvor: Poštar.rs, 03.Nov.2014, 19:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dimitrije Mrkšić: Notar gradom neće šetati!
Protesti advokata dva meseca posle
Na početku protesta, niko nije ni mogao da veruje da će ovoliko dugo da potraje. Svi su mislili da će se stvar rešiti za nekoliko dana, kao što je i mnogo puta do sada. Gde je nastao problem, iskreno ne znam niti mogu da znam jer u pregovore nisam uključen, ali vidim da obe strane imaju pozicije kao da se radi o nekim ličnim pitanjima, kao da je pitanje časti ne popustiti ni za jotu, i kao da je pitanje pobede ocrniti drugu stranu i ostaviti >> Pročitaj celu vest na sajtu Poštar.rs << je sa što manje „dobitka“.
Stanje advokata, ogromne većine, u Srbiji danas je mnogo gore nego na početku protesta. Finansijska situacija koja ni pre nije bila posebno zavidna, dodatno je otežana. Zašto se onda istrajava u protestu koji finansijski uništava celu jednu granu? Zbog toga što se ovde radi o opstanku jedne profesije, o opstanku nekoliko hiljada intelektualaca, koji se bore jedino za pravo na rad, za ona prava i one poslove kojima se advokatura bavi u ovom ili onom obliku postojanja već par hiljada godina (da, nije greška, par hiljada godina).
Na ovom mestu, pošto je medijski prostor advokatima poprilično sužen, navešću samo neke od stvari koje preovladavaju kada se o protestu priča, i pokušati da objasnim zašto te stvari ne stoje.
1. Advokati štrajkuju zbog Miškovića
Ova rečenica, ponavljana kao mantra, uvreda je za svakoga ko se advokaturom u Srbiji bavi, jer baca ljagu na celu jednu profesiju. Advokati štrajkuju jer je u pitanju finansijski opstanak profesije i budućnost advokature u Srbiji. Ako izuzmemo logičnu stranu ovog argumenta (da jedan čovek ima toliko para da svakoga dana plaća 4800 ljudi čije usluge nisu jeftine da ne rade ništa), pravna strana ovog argumenta je i više nego manjkava, jer Miškovićev proces zastareva za više od deset godina. Ne verujem da bilo ko misli da protest advokata može potrajati deset godina.
2. Zbog štrajka advokata zločincima ne mogu da se odrede pritvori
Mogu, jer ZКP daje mogućnosti da se pritvori određuju i bez saslušanja, i bez prisustva advokata. Zbog čega se te mogućnosti ne koriste, to je pitanje za sudove. Takođe, ko prati one najteže slučajeve, može pročitati i da se pritvori najtežim zločincima itekako određuju, iako niko od njih nema advokata.
3. Predloženim izmenama zakona izlazi se u susret zahtevima advokata
Apsolutno ne. „Solemnizacija“ ugovora od strane notara nije ništa drugo nego stavljanje znanja i umeća advokata na milost i nemilost notara, koji imaju i finansijski interes da ne overavaju takve ugovore. Advokati su tražili da, kao i svuda u svetu (sem Bosne i Hercegovine), pečat advokata znači da notar samo overava potpise na ugovoru, kao što je to činjeno u sudovima do sada, ukoliko ugovor ispunjava ostale uslove forme, kao što su potpuna i uredna prateća dokumentacija, određena sadržina propisana zakonom i slično. I ne samo ugovore o prometu nepokretnosti, nego i sve ostale vrste ugovora koje stranka želi da, radi svoje sigurnosti, overi.
4. Raniji sistem je omogućavao prodaju stanova po nekoliko puta
Ovo je istina. Ali ne cela istina. Ranije, prilikom overe ugovora o kupoprodaji nepokretnosti u sudu, uz ugovor o kupoprodaji nepokretnosti je morao da se priloži i izvod iz katastra, potvrda o plaćenom porezu, i još nekoliko drugih papira. Takođe, ugovori su se overavali u mestu gde se nepokretnost nalazi, kako bi se mogućnost prevare svela na minimum. Dalje, jedan primerak ugovora je sam sud koji ugovor overava slao u Poresku upravu, koja je odmah morala da uzme ugovor u obradu. Dakle, ukoliko su se stanovi prodavali po nekoliko puta, krivi su advokati koji su takve ugovore sastavljali, ali je najveći bio propust države koja je bila dužna da takve ugovore kontroliše. Uspostavljanjem ovakvog sistema, država je priznala da nije sposobna da sama vrši kontrolnu ulogu prilikom sastavljanja ovakvih ugovora i rešila je da taj deo posla prepusti privatnim licima (notarima), ali to nije i ne sme biti stvar koja pogađa ostale profesije, poput advokata, kojima je ovakvim propisima oduzeto pravo da zarađuju sklapanjem ugovora.
5. Pravi promet će ovako biti sigurniji i brži
Ovo apsolutno ne stoji. Кao prvo, postoje određeni , vrlo specifični, ugovori za čije je sastavljanje potrebna dugogodišnja praksa, koju većina advokata, kao ni većina notara, ne poseduje. Notar koji bi trebalo i da solemnizuje takav ugovor jednostavno ne bi bio u stanju to da uradi na dovoljno kvalitetan način. Dalje, postoje ugovori koji imaju preko pedeset stranica. Notar, da bi garantovao za njihovu sadržinu, morao bi da se detaljno upozna sa sadržinom ugovora i svim pratećim dokumentima, kao i sa tehničkom stranom tih ugovora, za šta jednostavno neće imati vremena, a verovatno ni interesa niti volje. U pravnom prometu postoji dalje na desetine problema koji će se javiti kao problem u praksi, a koji se ovakvim sistemom neće moći rešiti, jer ni ja da sam na mestu notara ne bih hteo da budem apsolutno odgovoran za, recimo, neke vrste aleatornih ugovora, koji su u preko pedeset posto slučajeva moguće sporni. Takođe, pored ugovora, pojaviće se i određeni postupci koji su propisani zakonom, a koji u praksi znaju da budu veoma sporni, iako ne mora da znači da se radi o nekoj prevari (recimo, usmeni testament pred svedocima). Ne verujem da će biti lako naći notara koji će na sebe smeti da preuzme takvu odgovornost. Ako uz to uzmemo broj notara, koji će biti ograničeni na određenu geografsku teritoriju, problemi će se samo povećavati.
6. Advokati su protiv uvođenja notara i protiv konkurencije
Govoreći u svoje lično ime, ovo je neistina. Ne samo da nisam protiv, nego apsolutno podržavam, jer će nam javnobeležnički zapisi drastično olakšati pravni promet sa pravnim sistemima u zemljama oko nas. Između ostalog, što uopšte nije zanemarljivo, notari će pomoći građanima sa Кosova i Metohije prilikom obavljanja svakodnevnih poslova, jer nee morati da putuju u krajeve u kojima se ne osećaju sigurno.Takođe, ako posla imam sa svojim kolegom, školovanim pravnikom, lakše ćemo se razumeti i sarađivati. Niti imam bilo šta protiv i da on zaradi novca koliko će zaraditi – ukoliko je dobar, i ukoliko prihvati da snosi toliku odgovornost koliku će da snosi, i treba da zaradi mnogo novca. Jedino zašta se advokati zalažu (verujem u većini) jeste da na tržištu postoji zdrava konkurencija, i da se nikome dekretom ne oduzima posao. Čak i to što je notarska skupština osnovna suprotno zakonu nigde nije isticano, sve dok se protiv advokata nisu počeli isticati argumenti koji veze sa obustavom rada nemaju. Notari će u svakom slučaju uzeti veliki deo poslova koji su do sada obavljali advokati, i nema potrebe dodatno osakatiti advokaturu stvaranjem monopola u određenom segmentu pružanja pravnih usluga. Pored toga, animozitet koji je ovakvim postupanjem stvoren između advokata i notara, štetiće svima, kako god da se protest završi.
Što se druge konkurencije tiče, mogu na ličnom primeru da potvrdim da ni ovo ne stoji. Кada su se usvajale izmene ZPP, između ostalih i član po kom na sudu jedino advokati mogu zastupati stranke, lično sam, na molbu poznanika, za jednu tada opozicionu parlamentarnu grupu napisao amandman (između ostalih amandmana) kojim se taj član briše, jer sam smatrao, kao što i danas smatram, da je tako nešto apsolutno nepotrebno i da krši ne samo načelo konkurencije, nego i osnovnu slobodu izbora. Кao što neću biti ni protiv Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, ukoliko se usvoji i sprovede na primeren način, bez uvođenja novih monopola i oduzimanja poslova dekretima kao što je ovde slučaj. Mislim da je svaka konkurencija zdrava, samo ako ne postoji favorizacija bilo kog učesnika na štetu nekog drugog učesnika na tržištu, u ovom slučaju tržištu pružanja pravnih usluga.
Šta dalje?
I ako se usvoje predložene izmene zakona, ne verujem da će to u praksi promeniti mnogo stvari u obustavi rada advokata. Jedini put napred jeste ponašanje demonstrirano juče – direktni pregovori između predstavnika advokata i ministra, iza zatvorenih vrata, bez medija i prepucavanja. Jedino tako mogu da se prevaziđu nerazumevanja, animoziteti, da se stane na put ličnim interesima ukoliko ih zaista ima. Jedino nešto što izađe iz takvog procesa jeste ono što može da nas kao društvo vodi napred, što je civilizacijski iskorak iz situacije u kojoj se sada nalazimo.
Ako će rezultat cele ove situacije biti jedan takav civilizacijski iskorak, onda cena koja je u međuvremenu plaćena, od strane svih koji su trpeli u celoj ovoj situaciji, neće biti prevelika, jer će to napred pomeriti svakog pojedinca u društvu u kom živimo.
Autor je dugogodišnji advokat
Izvor: Novine Novosadske
