Izvor: Blic, 16.Nov.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dijalog s Albancima i dogovor s Podgoricom
Dijalog s Albancima i dogovor s Podgoricom specijalono za 'Blic'
Strazbur - Iako se poslednji pridružio demokratski izabranim šefovima država zapadnog Balkana, Vojislav Koštunica je prvi pozvan da se obrati Evropskom parlamentu. Od država bivše Jugosalvije, ta čast je dosad bila zapala samo predsedniku Slovenije, Milanu Kučanu, ali Slovenija je, kao što je poznato, u prvoj grupi zemalja koje će biti primljene u Evropsku uniju.
Predsednici Albanije, Hrvatske >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ili Makdonije nisu još imali prilike da se predstave evro-poslanicima, što se u kuloarima Evropskog parlamenta tumači, između ostalog, i ličnom naklonošću predsednice Nikol Fonten, koja samo dosledno realizuje blagonaklnost što je prema Srbiji pokazuje francusko Predsedništvo Evropske unije.
U svom govoru, Koštunica se, na samom početku, ‘revanširao’ svojim domaćinima, hvaleći Evropsku uniju kao 'zajednicu nacionalnih država koja je otvorila perspektivu nove ere čovenčanstva', zajednicu koja predstavlja dvostruki izazov za Jugoslaviju, kao balkansku zemlju: ona je postupan i neiznuđen način integracije, koji bi se mogao primeniti u na nivou balkanskih procesa integracije.
'Za SRJ ne postoji preči spoljnopolitički cilj od svekolikog približavanja porodici nacija koje tvore EU, a onda i stupanja u nju', poručio je Koštunica.
Evropskim poslanicima Koštunica je poverio da je Kosovo 'najteži problem' pred kojim stoji nova vlast. Rezoluciju UN 1244 naveo je kao ishodišnu tačku za rešenje ovog problema, ističući, istovremeno i spremnost na dijalog sa Albancima. Govoreći o rešenju odnosa između Srbije i Crne Gore, Koštunica je Albancima i Muslimanima u Srbiji i Crnoj Gori ponudio jednu demokratsku državu, u kojoj će svi oni živeti i koja se, razume se, neće zvati Kosovo.
Moguće uređenje odnosa između Srbije i Crne Gore, Koštunica je ponudio u okviru traženja 'najboljeg rešenja za 'prestrukturisanje SRJ u dobru, operativnu, bogatu i pravednu državu', koja će jednako voditi računa o interesima svojih građana, ali i o 'očuvanju pune jednakosti državotvornih tradicija Crne Gore i Srbije'. Koštunica je naglasio da će za ovakvo rešenje biti potrebno ' mnogo strpljenja i mudrosti', ali i pomoći iz Evrope, u uspostavljanju demokratskog dijaloga.
Ne skrivajući ni ostale, pre svega privredne, teškoće s kojima se suočava nova vlast u Srbiji, predsednik Koštunica je istakao da će morati da se menjaju 'mnogi običaji i političke i ekonomske institucije', ali je zahvalio poslanicima ne samo na pomoći, nego i na razumevanju situacije u kojoj se nalaze država i narod, kojima on stoji na čelu. Branislav Milošević (sense) O Hagu i listama EU
Na izuzetno posećenoj konferenciji za stampu, Koštunica je u načelu izrazio spremnost na saradnju s Haškim tribunalom, ali je naglasio da 'Tribunal nije jedini, niti je dovoljan, da se ocene i rasvetle sve nepravde i zločini'. Kao 'dodatak' Tribunalu, Koštunica je pomenuo Komisije za istinu, koje bi trebalo da dopune saznanja, stečena istragom Tribunala. Najpre izbegavajući direktan odgovor na pitanje o daljoj sudbini Slobodana Miloševića, Koštunica je, na ponovljeno pitanje, rekao da je Milošević' odgovoran po nekoliko osnova, ali da je najodgovorniji pred svojim narodom za situaciju u kojoj se narod danas nalazi'.
Konstatovana je već njegova odgovornost za izbore, podsetio je Koštunioca i dodao: 'Imamo suviše probelma da bismo to sve stavili na prvo mesto'.
Upitan šta misli o skidanju sa ‘crne liste’ EU šefa DB i načelnika Generalštaba, Koštunica je istakao da su liste,' u celini, kao princip' nešto loše i da je on protiv'crnih lista'. On je takođe,napomenuo da misli, odnosno da je gotovo siguran, da general Pavkoć nije skinut sa te liste.
