Izvor: Politika, 31.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Devetnaest novih gradova
Zakonski predlozi koje je prekjuče usvojio parlament, i na osnovu kojih je predsednik Skupštine Srbije Oliver Dulić raspisao lokalne i pokrajinske izbore za 11. maj sledeće godine, predvideli su novine u odnosu na propise koji su do sada regulisali tu oblast. Parlament je završio redovno jesenje zasedanje usvajanjem zakona o lokalnoj samoupravi, o lokalnim izborima, o teritorijalnoj organizaciji i o glavnom gradu. Prve pokrajinske i lokalne izbore po ovim zakonima predsednik parlamenta raspisao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je u roku koji ne može da bude kraći od 120 ni duži od 180 dana, dok za svake sledeće izbore rok ne može biti kraći od 45 ni duži od 90 dana, umesto predloženog rešenja da taj rok bude od 30 do 60 dana. Prema usvojenim zakonskim propisima, novina je što građani više neće birati gradonačelnike na direktnim izborima, već će to činiti odbornici. Zakonom o lokalnim izborima predviđeno je da se odbornici skupština opština i gradova biraju po proporcionalnom izbornom sistemu, što je važilo i do sada, a ulazak u lokalne parlamente obezbediće one liste kandidata koje osvoje najmanje pet odsto glasova birača, umesto tri odsto, kako je bilo do sada.
Izborni cenzus od pet odsto neće važiti za stranke i koalicije nacionalnih manjina, jer je za njih predviđen "prirodni prag", čime se pripadnicima manjinskog naroda omogućava srazmerna zastupljenost u lokalnim skupštinama u sredinama s mešovitim nacionalnim sastavom.
Još jedna novina uneta je u taj propis, jer predlagač mora na izbornoj listi da ima najmanje trećinu kandidata od ukupnog broja odbornika koji se bira, a izborna lista mora biti podržana potpisima najmanje 30 birača po predlogu za svakog kandidata na listi, s tim što će se u opštinama koje imaju manje od 20.000 birača izborne liste potvrđivati i ukoliko ih potpisima podrži najmanje 200 birača, ukupno.
Predlogom zakona o lokalnoj samoupravi predviđena je novina – da jedinice lokalne samouprave imaju svoju imovinu, kojom će upravljati samostalno, a ovo pitanje će biti regulisano posebnim zakonom.
Predlogom zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike se utvrđuje da teritorijalnu organizaciju Srbije čine opštine, gradovi i grad Beograd, kao i teritorijalne jedinice i autonomne pokrajine.
Prema Predlogu zakona o teritorijalnoj organizaciji, Srbija će pored Beograda imati još 24 grada.
Novom Sadu, Prištini, Kragujevcu i Nišu će se "pridružiti" još 19 gradova: Zrenjanin, Kraljevo, Kruševac, Leskovac, Pančevo, Smederevo, Subotica, Čačak, Šabac, Valjevo, Vranje, Zaječar, Jagodina, Loznica, Novi Pazar, Požarevac, Sombor, Sremska Mitrovica i Užice.
Prvi put se tim zakonom preciziraju kriterijumi po kojima opštine mogu da dobiju status grada, koji mora da ima najmanje 100.000 stanovnika, osim u izuzetnom slučaju, kao i da bude ekonomski, administrativni, geografski i kulturni centar šireg područja.
Predlogom zakona o glavnom gradu se na celovit način uređuje položaj Beograda, kao posebne jedinice lokalne samouprave, njegova nadležnost, kao i izbor i nadležnosti gradskih organa.
Ustavom Srbije predviđeno je da se položaj Beograda, osim Zakonom o glavnom gradu, uređuje i Statutom grada, navedeno je u obrazloženju tog zakonskog propisa.
Polazeći od potreba i mogućnosti Beograda, ovim zakonom ukazana je potreba da grad ima širu nadležnost u oblasti vodoprivrede, državnih puteva i medija.
Predviđeno je da je Skupština grada najviši organ u jedinici lokalne samouprave, a da Beograd ima i gradonačelnika, Gradsko veće i Gradsku upravu.
Skupštinu grada čini 110 odbornika, koje biraju građani na neposrednim izborima, a gradonačelnik i Gradsko veće su izvršni organi grada i bira ih i razrešava Skupština grada.
Obrazovanje Gradske uprave moguće je na dva načina: kao jedinstven organ ili kao više organa gradskih uprava za pojedine oblasti i to pitanje se rešava Statutom grada.
Sva četiri zakona, kako je predviđeno, stupiće na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku".
[objavljeno: ]
