Izvor: Politika, 18.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Devet generacija bez posla
Prilužje – Smešteno između dve reke Sitnice i Laba selo Prilužje najveća je srpska enklava na severu Kosova i Metohije. Do njega smo stigli magistralom iz Kosovske Mitrovice u pratnji džipa Unmik-policije. Vučitrn, sedište opštine, sa ostacima razvaljenih srpskih kuća i novosagrađenim albanskim zdanjima, ostao je za nama četrnaest kilometara, a do Prištine je nedostajalo osamnaest. Svuda uz put bilbordi albanskih političkih lidera sa nedavnih izbora na Kosovu (pojedini su u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << "društvu" američkog predsednika Džordža Buša).
Putokaza za skretanje za Prilužje nema, a u selu smo saznali da su ga Albanci skinuli.
Srbi u ovom kraju nemaju tu privilegiju da se kreću u pratnji pripadnika međunarodne policije. Ovim drumom oni retko putuju i uvek na sopstveni rizik. Do severne Kosovske Mitrovice, gde se nalaze sve institucije države Srbije, najčešće koriste voz, koji iz enklave polazi dva puta dnevno: u 7.55 i 14.35 časova, a vraća se u 11.35 i 18.35 časova.
– Ovde živi 2800 duša u 600 domaćinstava. Raseljenih je 120 domaćinstava, 48 domaćinstava su Romi, koji su od početka delili sa nama dobro i zlo, a ostalo su starosedeoci. Nismo se iseljavali i ne nameravamo. Direktno smo povezani samo sa tri kilometra udaljenom Plemetinom, koja je takođe u albanskom okruženju – kaže za naš list Milan Disić, sekretar Mesne zajednice u Prilužju.
Disić 32 godine radi u opštini. Živi u desetočlanoj porodici, sa majkom, suprugom, dva sina, snahama i troje unučadi. Kćerka mu se udala u Prilužju, a pre samo nekoliko dana dobio je još jednog unuka, kome su dali ime Saša. Sreli smo ga u centru sela, u društvu penzionera EPS-a Bude Aritonovića, i insistirao je da nas časti pićem.
– U početku je bilo mnogo teško – nastavlja priču Disić u seoskoj kafani sa oronulim nameštajem i improvizovanom sportskom kladionicom (kompjuter i štampač na jednom stolu). – Sada se nekako snalazimo. Privatne prodavnice su dobro opskrbljene, jer dolaze Albanci, koji donose robu, drva, ugalj... Metar sirovih drva košta najmanje 25 evra, ugalj preko 50. Mi imamo oko 50 hektara naših šuma, ali ljudi ne mogu do njih da dođu, jer nisu bezbedni, a zbog toga godinama ostaje neobrađeno i oko 350 hektara njiva.
Njegov komšija Aritonović ističe da selo plave i Lab i Sitnica. Ove godine su imali poplave, koja su prouzrokovala ogromne štete u poljoprivredi, ali i ugrozila vodu za piće. Obojica se žale na učestale krađe. Nestaju krave, traktori, automobili, freze... Stočni fond se ubrzano smanjuje, jer meštani prodaju, ili kolju životinje. Bolje je i to nego da ih "pojede" noć. Da bi sačuvali skromnu imovinu, ljudi u domaćinstvima na obodu sela spavaju na smenu.
Svakodnevno se dešavaju i dobre i loše stvari (bilo je i ranjavanja Srba na koje su pucali Albanci). Ove godine otvorena je podstanica Kosovske policije (KPS) u Prilužju. U njoj radi malo više Srba, ali su pod ingerencijom Vučitrna. Meštani kažu da ni policajci ne smeju mnogo da se mešaju, ali je njihovo prisustvo važno u nekim situacijama.
– U selu postoje osnovna i srednja Tehnička škola, koja je preseljena iz Obilića. Ovde je i oko 350 dece predškolskog uzrasta, a nemamo obdanište. Ako pošteno pričamo, od rata gotovo da ništa nije urađeno. Sada smo dobili obećanje da će Vlada Srbije pomoći izgradnju obdaništa i sportske sale, kako bismo animirali omladinu. Devet radno sposobnih generacija nema nikakvo zaposlenje – kaže meštanin Saša Andrić.
Prilužju je zaista potrebna pomoć. U bivšim društvenim prostorijama, policijskoj stanici i zemljoradničkoj zadruzi smeštene su raseljene porodice. Selo je svojevremeno imalo jedno od najboljih kulturno-umetničkih društava "Njegoš" sa svim sekcijama (dramskom, folklornom, muzičkom...), koje je osvajalo nagrade širom Srbije. Sada nemaju sredstava da obnove aktivnosti. Ugašen je i fudbalski klub "Radnik".
Ako nešto dobro funkcioniše u Prilužju onda je to primarna zdravstvena zaštita. Direktora Doma zdravlja dr Sretena Dinića, koji je ratne i poratne godine proveo sa ovim napaćenim narodom (iako je iz Niša) nismo zatekli, jer je bio na sastanku u severnoj Kosovskoj Mitrovici. Kako je organizovan rad službi, objasnila nam je pravnica Valentina Zdravković:
– Pored Doma zdravlja postoji i pet isturenih ambulanti u mestima Babin Most, Grace, Plemetina, Crkvena Vodica i Obilić. U stalnom radnom odnosu je 10 lekara, a radno angažovanih još osam iz bivšeg Kliničkog centra i Doma zdravlja u Prištini. Imamo internističku, pedijatrijsku, oftalmološku, ginekološku i stomatološku službu, koje pokrivaju enklave sa oko 10.000 stanovnika. Posedujemo i apoteku, a kada ima lekova ljudi su zadovoljni.
Lekari i medicinsko osoblje stanuju na ovom području. Dom zdravlja u Prilužju radi 24 sata, a isturene ambulante otvorene su do 20 časova. Teži bolesnici transportuju se u severnu Kosovsku Mitrovicu. Problem je što imaju samo jedno ispravno sanitetsko vozilo, koje je uvek angažovano zbog potreba pacijenata koji primaju hemoterapiju, jer je broj malignih oboljenja u porastu.
U Prilužju se privodi kraju izgradnja pravoslavnog hrama, posvećenog Preobraženju. Radnici koje smo zatekli na gradilištu rekoše da im nije teško i dodadoše: "Samo nek′ je zdravlja".
[objavljeno: ]
.jpg)
