Izvor: S media, 02.Dec.2010, 00:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Detinjstvo na kazanu

U narodnim kuhinjama sve više dece kojima je to jedini siguran obrok. Oko 6.000 dečaka i devojčica hranu dobija od Crvenog krsta Srbije

Umesto za trpezom u toploj kuhinji svoga doma, najmanje 6.000 dečaka i devojčica jede na kazanu Crvenog krsta Srbije. U narodnim kuhinjama širom zemlje, od krajnjeg severa do najjužnije tačke, u dugim redovima ispred hladnih i oronulih zgrada, svakodnevno stoje i oni najmlađi. Sa kanticama i u pohabanoj odeći čekaju svoj ručak.

>> Pročitaj celu vest na sajtu S media << />- Ova porcija im je najčešće i jedini obrok u tom danu - kaže Dragica Kljajić, stručni saradnik za socijalnu delatnost u Crvenom krstu Srbije. - Najčešće su to deca čiji su roditelji korisnici materijalnog obezbeđenja i pomoći (MOP), naknade koju država daje najugroženijem stanovništvu. Njihovi su roditelji već godinama bez posla i ikakvih prihoda, odavno su potrošili sve resurse i došli su u situaciju kada im je veoma teško da sebi i svojoj deci obezbede i najosnovnije uslove za život.

Iako u Crvenom krstu Srbije napominju da su ovi obroci "valjani po svim nutricionističkim standardima" i da obuhvataju sve neophodne hranljive sastojke, ne poriču da ovakvi obroci ne obiluju namirnicama koje inače jedu njihovi vršnjaci koji odrastaju u ne toliko skromnim porodicama.

Novac za kuhinje

Od 850 miliona dinara, koliko će na predlog Ministarstva rada i socijalne politike, u narednoj godini biti izdvojeno za siromašne, a što je do sada najveća suma izdvojena za ove svrhe, 220 miliona biće uloženo za nastavak rada narodnih kuhinja. Ta suma biće dovoljna za nabavku namirnica i za funkcionisanje narodnih kuhinja do sredine 2011. godine.

Spisak korisnika koji žive od državne milostinje sastavljaju stručnjaci iz centara za socijalni rad i Crvenog krsta. A na ovu listu dospevaju oni koji su izgubili svaku nadu u bolje sutra. Osiromašeni, nezaposleni, često i teško bolesni uzdaju se u tuđu brigu. Od socijalne pomoći ne mogu da kupe ni osnovne namirnice, pa im sledovanja u narodnim kuhinjama služe da se kako-tako prehrane. Najveće gužve su u tradicionalno najsiromašnijim opštinama - Merošini, Kraljevu, Doljevcu, Kuršumliji, Kragujevcu, Kruševcu...

Često se, kažu u Crvenom krstu Srbije, u narodnim kuhinjama viđaju velike familije. Porodice koje imaju devet, deset i više članova nadaju se ručku u istom redu. Čekaju na "klot" pasulj, boraniju i veknu hleba. Meso, mleko, voće i slatkiši gotovo se nikada ne viđaju. I poslednje istraživanje Ministarstva rada i socijalne politike pokazalo je da previše dece gladuje. Na pitanje "Šta se uskraćuje deci usled nedostatka novca?" - koje su anketari postavljali duž cele Srbije - roditelji su davali veoma slične odgovore. Mnogi su "priznali" da se na spisku restrikcija nalaze i namirnice poput mesa, povrća, keksa, sokova, sladoleda...

B. Stjelja

Nastavak na S media...